Siguran sam da je i sam ruski premijer ostao pomalo zbunjen toplinom dočeka, tačnije rečeno, erupcijom emocija i oduševljenja koje ga je dočekalo kada se pojavio na Marakani. I ta emocija nipošto nije beznačajan „kapital“, samo ako ga se želi, ume i sme adekvatno uopotrebiti.

Svako poziva građane da ga slede, ali ne ispunjava ni minimum uslova da bude sleđen, da bude vođa. Trenutno, mi nemamo vođe, imamo nešto što se vekovima zvalo „lažne vođe“, što ne odstupa puno od lažne stvarnosti koju smo primorani da živimo. Način obrazovanja i vaspitanja, organizacija političkog sistema i društva, uređena je tako da prave vođe nećemo imati ni u skorijoj budućnosti ako nastavimo ovako.

Mnogi „naši“ mediji su pod kontrolom stranaca iz te unije koja se „zalaže“ za medijske slobode. Ako i pored toga slobode nema, logično je zaključiti da te slobode nema ni tamo. Virtuelni medijski svet nije srpski ili balkanski specifikum. Zapadnjačka medijska sfera takođe je strogo kontrolisana.

Sada možemo sa dosta izvesnosti zaključiti i šta bi nas čekalo da je Milošević 5. oktobra bio malo uporniji, hrabriji ili luđi – ili, pak, da ga njegovi generali i policajci nisu onako ostavili na cedilu.

Da, bili smo u Americi. Da, dobili smo nivo sagovornika viši nego bilo ko, ko je do sada kao opozicija dolazio iz Srbije. Da, rekli su nam da su šokirani potpisivanjem sporazuma Selaković-Lavrov, pominjali da će Evropa oštro reagovati i da se očekuje oluja, ali i rekli da i dalje žele da razvijaju dobre odnose sa Srbijom. Pominjali investicije i približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Humanitarni Fond “Podrži život”, nastao je onog dana u specijalki jednog rijalitija, kad sam ušao s kartonom i flomasterom u studio. 4 dana kasnije, napravili smo milion dolara....

Srpski umetnici i politički radnici su godinama vežbali da se u ime Srbije izvinjavaju i za što jesu i za što nisu krivi. Tako su političari sticali epitet „demokratskog lidera“, a umetnici dobijali koproducentske ugovore od regionalnih i evropskih kulturnih institucija.

Ne morate biti previše politički obrazovani da biste primetili da Vučić i Đilas deluju u punom saglasju i da se njihovi "stavovi" podudaraju u svakoj od bitnih političkih tačaka, od EU, preko Rusije do KiM

On je već zauzeo i preuzeo sve što su jalovi antirežimski umovi danas u stanju da ponude i, istovremeno, samo je jedan takav čovek u stanju da nekako možda izvede kosovsku akrobatiku, koju su nam kao lakmus test dobrog liderstva nametnuli naši zapadni gospodari

Zamislimo samo kakva bi se galama digla da je slučaj obrnut, tj. da Rusija od Srbije zahteva nešto što će uterati manje para u državnu kasu, prinuditi većinu građana da skuplje plaća benzin i još pri tome ošteti interese, recimo, neke zajedničke srpsko-američke kompanije!?