Заробљеник "дијалога" који није дијалог

Све по реду: Крњача, Котеж, Борча, Овча. КАНАЛИЗАЦИЈА је сада, рек'о Врховник, приоритет свих проблема! Онда иду ДЕРАТИЗАЦИЈА и ДЕЗИНФЕКЦИЈА, док ће, рек'о Градоначелник (Богу хвала, појавио се човек, жив и здрав), ДЕЗИНСЕКЦИЈА (запрашивање комараца) мало да попричека.

ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА ПЛУС ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА (... једнако СОЦИЈАЛИЗАМ) неће, надам се, због ових изненадних промена у агенди државне стратегије, много да трпе. Баш као ни ДИЈАЛОГ. Јер, "боље је сто година преговарати него само један дан ратовати"!

Врховник је, дакле, СПРЕМАН НА ДИЈАЛОГ "чим Приштина укине таксе" (на српском: митарства или царине које је потписао, а пре неки дан и признао да је потписао, данашњи Доглавник, ономад, у униформи премијера Врховникове, а не "жуте", владе!).

Врховник је, елем, приправан да цео век преговара о томе како да одустане од Косова само да рата не буде, јербо су му ингениозни саветници објаснили да је Косово и Метохија једини замрзнути конфликт у свету који ће експлодирати истог тренутка ако Србија, колико јуче, не одустане од тих 17 одсто своје територије!?

Данашњи Врховник је, без пардона, још од тренутка када се, средином 2012, као Брут, намерачио на трон Његове екс-екселенције, ПРИХВАТАО СВАКАКВЕ ИНОЗЕМНЕ ДИЈАЛОГЕ, не питајући ни за услове, ни за критеријуме, ни за правила ни за процедуре. Прихватио је чак и БРИСЕЛСКИ ДИЈАЛОГ ПО ПРИНЦИПУ ЈЕДАН ПРОТИВ ДВОЈЕ, у коме Србија мазохистички статира у тзв. дијалогу у коме су Приштина и Брисел, увек на једној, а Београд, сам, на другој страни.

Врховник је спреман да "води дијалог" са свима осим са сопственим грађанима.

Врховник не воли да разговара са сопственим грађанима, осим оним, делегираним да с њим разговарају када он, у "Путујећем позоришту Шопаловић", опходи Србију. Не пријају му разговори поготово са неким од оних "пет милиона".

Руку на срце, Врховник не води дијалог ни са члановима руководства властите политичке странке, а ко ми не верује нека погледа седницу последњег Главног одбора те партије, са све ВаздуПЛОХовцем у првом реду.

Врховник не воли да разговара. Просто, такав је човек, шта да ради, преферира рецитацију и много воли да ВОДИ МОНОЛОГ. Врховник је солиста по опредељењу.

Врховник највише воли да води дијалог који није дијалог него монолог, поготово ако то иде уживо на свим еветефендијским телевизијама, где су и реглер и маказе у сигурним и пријатељским рукама.

Али, то што Врховник не воли да води дијалог - не значи да дијалога неће бити. Врховник је све ближе зиду. А када дође до уза зид, преко не може - ЕТО, ДИЈАЛОГА!

За разлику од Јова Бакић, мени се јавља да ће Врховник, немајући излаза, чак и без револуције / контрареволуције, не само исфингирати, него ће, ако правилно процени да другога повољног решења за њега и његове нема - ПРИХВАТИТИ ПРАВИ ПРАВЦАТИ ДИЈАЛОГ! Шта више, није немогуће да га и САМ ИНИЦИРА!

Откуд толико оптимизма? Ту, недавно, имали смо два пробна скупштинска балона: једна бућка био је "Тијанин закон", друга тзв. извештај о преговорима у Бриселу који је у парламент стигао са малим закашњењем од шест година. Опозиција се, за сад, није упецала, али на концу је опозицији у бојкоту бачена и најлукавија удица - отворена је процедура за измену Устава.

А није ли неспретна опозиција, пре више од пола године, и сама, заправо, набацила зицер Врховнику: замислите, основни захтев опозиције, све ово време, своди се неопходност дијалога власти и опозиције ради обезбеђивања фер и равноправних изборних услова за следеће изборе!?

Да је, уместо вишка бахатости, мало више памети на Врховниковом сарају, Врховник би и сам, све да га нико недељама и недељама и не прозива и не дозива, призивао такву врсту дијалога - ДИЈАЛОГА КОЈИ НЕ БОЛИ... И, 'ладно би, уместо да се инати и кочопери, и прихватио већину опозиционих захтева гледе изборних услова и, што је Врховнику најбитније, већ би и одржао изборе, под тим и таквих условима и, више је него извесно, и победио на њима. Овако, пак, до пролећа, ништа није немогуће...

Невероватно је да је Врховниково Климоглавство игнорисало чак и веома разумне, што би се рекло "натполитичке" иницијативе за СВЕДРУШТВЕНИ, ОПШТЕГРАЂАНСКИ ДИЈАЛОГ о темама које тиште све грађане, а које су стизале из Врховниковог ширег владајућег окружења. Да ли је потребно подсећати да ПУПС, већ другу годину, јавно позива све друштвене субјекте у земљи на ДИЈАЛОГ О НЕОПХОДНОСТИ РЕФОРМЕ ПЕНЗИЈСКОГ СИСТЕМА, јер би, ако се ништа не промени, пензиони фонд, за коју годину, могао и буквално да пресуши, независно од тога ко ће бити на власти? Све је више пензионера, све је више послодаваца који уплаћују минималце, све је мање потребе за живим радницима, а све више послова, уместо људи, обављају машине, роботи, рачунари... Или, исти тај ПУПС, на једној страни, упозорава на ЕПИДЕМИЈУ БЕЛЕ КУГЕ И "ПУСТЕ ЗЕМЉЕ" која прети рубним продручјима Србије и захтева узбуну целе државе и свих грађана, а на другој, једини из владајуће коалиције, не одустаје од тезе да је, за Србију, "ЦРВЕНА ЛИНИЈА" НА КОСОВУ - ИМОВИНА државе и грађана Србије, српских предузећа и Српске православне цркве...

Врховникова пропаганда прави се глувом и на, више пута, јавно изнесен став министра Ненада Поповића који тврди да не само да НЕ ПОСТОЈИ ЗВАНИЧНА ВЛАДИНА ПОЛИТИКА ЗА КОСОВО, ВЕЋ ВЛАДА О ТОМЕ НИКАДА НИЈЕ НИ РАЗГОВАРАЛА, што значи да су и бриселски преговори у вези са КиМ и они који, очигледно неовлашћено, преговарају у име Србије, октроисани. Врховништво игнорише чак и (националну, али и свеграђанску, антифашистичку) иницијативу свог коалиционог партнера Ненада Поповића (потом и опозиционе Стаматовиће Здраве Србије) за ИЗГРАДЊУ "МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА СВИХ СРПСКИХ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА У 20. ВЕКУ", а уместо тога улази у парцијалне пројекте планирања неких других меморијала, попут оног на Старом сајмишту, да бисмо се, како тренутно ствари стоје, баш тим поводом, обрукали и пред самом израелском државом.

Има ли већег шамара преумљеном Врховнику него да га човек кога су, управо његови, Врховникови клонови, таргетовали као НАСИЛНИКА и ЈЕДИНОГ СРПСКОГ ФАШИСТУ, после више од седам месеци грађанских протеста широм Србије, поново позива на ДИЈАЛОГ И НОРМАЛИЗАЦИЈУ ЖИВОТА у Србији! Чак и по цену тога да га део тзв. (чистуначке) твитер заједнице због тог чина оптужује да се "продао Вучићу", као што су, претходно, Вукадиновићев улазак у Скупштину на расправу о Косову, означили као "издају опозиције у бојкоту" или као што су су чињеницу да је, после три године сизифовске борбе са Врховнковим кадијама и кабадахијама, успео да коначно добије дозволу за изградњу најдуже панорамске гондоле коју гради, искључиво од чајетинских пара, без динара државне помоћи - Стаматовићу импутирали да је "прешао на страну напредњака"!?

Грађански протести су, поред осталог, допринели и томе да режимска пропаганда забије самој себи, можда и фаталан, аутогол. Јер, ако један прокужени Обрадовић данас апелује НА ДИЈАЛОГ, НА ПРЕКИД НЕНОРМАЛНОСТИ, ако промовише НЕНАСИЛНЕ ИДЕЈЕ, управо све супротно од онога на чему је спин о Бошку негативцу градила Врховникова агитпроп тровачница, док је, на другој страни, сваког дана, све више примера силеџијства и непочинстава којима се командује из парапартијских штабова напредњака - питање је тренутка када ће обичан свет, непоткупљен режимским синекурама, престати да бива "слеп код очију".

Зато, за сваки случај, да обавестимо Врховништво да - ПРАВИ ДИЈАЛОГ НЕ (МОРА ДА) БОЛИ! Разговори који се, најчешће, развијају у преговоре отпочињу у случајевима када постоји спор, тј. застој у комуникацији, у коме су нарушени односи између два субјекта или, као у Србији, када је наступила она фаза у комуникацији између власти и опозиције у којој ти спорови баш ПРЕОВЛАДАВАЈУ И ПЕЧАТ НЕ САМО ЈАВНОМ, НЕГО И ПРИВАТНОМ ЖИВОТУ СВАКОГ ГРАЂАНИНА, што две стране прети да уведе у још црњу фазу, у - ОТВОРЕН СУКОБ (КОНФЛИКТ).

Стране које улазе у дијалог требало би да теже томе да успоставе нови, бољи однос међу собом, што преговараче тера да МЕЂУСОБНО ИСПУЊАВАЈУ ОДРЕЂЕНЕ УСЛОВЕ (ЗАХТЕВЕ) СУПРОТНОЈ СТРАНИ РАДИ ДОБИЈАЊА ОНОГА ШТО ЈЕДНА И ДРУГА СТРАНА ТРАЖЕ ЈЕДНА ОД ЊЕ.

И ту би требало да у игру, као deus еx machina, ускочи човек који се (за сад, на жалост, тиме, у пракси, доказао једино у спремности да попушта Харадинају, Тачију и тзв. међународној заједници) - самопрогласио "Краљем компромиса".

Али, да би се легитимисао као кандидат за преговарача с опозицијом, Врховник, из ових стопа, мора да се извини за ону будалаштину коју му је зимус, хоћу да верујем, подметнуо неко од "тројанских коња" у Државном Климоглавству. Знате оно: "Ја с Ђиласом, Јеремићем и Обрадовићем нећу компромис!"

Јер, знате, непристојно је да тако нешто изговори неко ко с Тачијем хоће да, "компрмиса ради", трампи своје за своје, тј. територију Републике Србије за територију Републике Србије!

И опозиција која је најавила бојкот избора уколико изборни услови не буду фер, осим што има максимум интереса, има и свој оптимум који се може читати и као минимум: јасно је да легитимних избора неће бити уколико се, претходно, мејнстрим медији не призову познанију, права, правде и морала... А тако мало стварно не би требало да боли ни Врховника.

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)