Проблем настаје онда када бекство у патриотизам постане неки нови патриотизам или супротност патриотизма. Тада ни само бекство више није привремено уточиште, већ исходиште политичких одлука као што су Еулекс, једнострана примена ССП-а, Статут Војводине по мери Јелка Кацина.

Илићеви мотиви заиста јесу реаговање на осећај да се државне ствари, управо зато што су везане за српску традицију, држе по страни и раде преко воље. Тако он пословични стид због српског порекла замењује стањем у коме је порекло и „српство“ једини критеријум квалитета неке политике.

Милион долара није велики новац спрам штете коју би Србија могла да избегне ако се госпођи Клинтон избије из руку убојито средство које нам је наменила. Зато, колико год деловало дегутантно да сви плаћамо за нечији преступ, мислим да је наша влада рационално поступила.

Да ли смо ми до те мере изгубили осећај за одговорност и огрезли у политикантству и моралном релативизму да не можемо више да препознамо стварно значење моралности. Проглашавати чланове РИК-а за моралне узоре, може се тумачити као врхунац бахатости.

Разлог за увођење новог Пословника и укидање телевизијског преноса је дуго отказивана расправа о усвајању крајње контроверзног Статута Војводине, и долазак кризе која би могла да уздрма власт, уколико буде опозиције да критикује њене поступке.

Подметање се састоји у томе што статус Војводине није само политичко, већ и државно и национално питање о коме сваки појединац, а камоли црква може, па и треба да се изјасни. Тако се приступило се кампањи дезавуисања саме Цркве и значаја њеног иступа.

Проблем је у томе што либерално-демократска политичка групација није спремна да чује другачије мишљење, они су затворени у своје идеолошке кругове и немају слуха и потребе да воде озбиљан дијалог о најважнијим питањима нашег друштва.

Српска православна црква je створила српски национални идентитет, очувала га кроз векове, те највише њој треба захвалити што и данас постојимо као народ. Због тога то за Цркву није политичко, него државно питање које опстаје још из времена кад светом нису ходали Чанкови.

Пешчаник не постоји ако се о њему не прича. У тренутку кад рејтинг емисије опасно падне, пожељно је смислити неку аферу која би скренула пажњу јавности на то да Пешчани још постоји. У Србији је најбољи начин за привлачење пажње играње улоге жртве.