Када се већ десила радикалска "фисија", сви Николићеви кораци били су усмерени ка пажљивом опипавању пулса оних који у Србији "ведре и облаче", и пружају или ускраћују "ферман" за формирање извршне власти.

Систем идеолошко-медијских манипулација почива на следеће четири једначине, које ће бити предмет наше „математичке“ анализе, кад већ све друге досадашње аргументоване расправе нису дале резултата.

Зашто је већи део онога што се говори у Другој Србији, особито тренутно, један огроман ad hominem аргумент који треба да спречи да се неки плодан разговор поведе?

Треба имати у виду и следеће: несумњиви политички потенцијал СНС да доведе у питање популарност радикала није гарантија да ће ова странка лако и брзо доћи у позицију да политичку сцену у Србији учини биполарном.

За Запад већи од финансијског проблем је – проблем морални. И залуд би Господ опростио Западу дугове његове, кад то друштво овакво какво је – не може да прашта. Капитализам се, као што је уочио нобеловац Мухамед Јунуз, “дегенерисао у касино”.

Из изведене анализе следи закључак да ССП и Привремени споразум потписани у Луксембургу 29. априла 2008. године, ни су сагласни међународном праву , и посебно, Бечкој конвенцији.

У протеклих десет година Блиц је остао доследни пропагатор транзиције, либералног капитализма и сарадње са тзв. „међународном заједницом“. Нарочито је потенциран улазак Србије у евроатлантске интеграције.

Све је кренуло кад је “пао Милошевић”. Онда је “одједаред” све из Београда намењено за Војводину “могло да прође” и ништа није сметало. Донет је такозвани Омнибус, скуп прописа којим је привремено уређена војвођанска аутономија.