Да ли смо ми до те мере изгубили осећај за одговорност и огрезли у политикантству и моралном релативизму да не можемо више да препознамо стварно значење моралности. Проглашавати чланове РИК-а за моралне узоре, може се тумачити као врхунац бахатости.

Разлог за увођење новог Пословника и укидање телевизијског преноса је дуго отказивана расправа о усвајању крајње контроверзног Статута Војводине, и долазак кризе која би могла да уздрма власт, уколико буде опозиције да критикује њене поступке.

Подметање се састоји у томе што статус Војводине није само политичко, већ и државно и национално питање о коме сваки појединац, а камоли црква може, па и треба да се изјасни. Тако се приступило се кампањи дезавуисања саме Цркве и значаја њеног иступа.

Проблем је у томе што либерално-демократска политичка групација није спремна да чује другачије мишљење, они су затворени у своје идеолошке кругове и немају слуха и потребе да воде озбиљан дијалог о најважнијим питањима нашег друштва.

Српска православна црква je створила српски национални идентитет, очувала га кроз векове, те највише њој треба захвалити што и данас постојимо као народ. Због тога то за Цркву није политичко, него државно питање које опстаје још из времена кад светом нису ходали Чанкови.

Пешчаник не постоји ако се о њему не прича. У тренутку кад рејтинг емисије опасно падне, пожељно је смислити неку аферу која би скренула пажњу јавности на то да Пешчани још постоји. У Србији је најбољи начин за привлачење пажње играње улоге жртве.

Тврдећи да се Статут Војводине „супротставља” Уставу Србије на чак 30 до 40 места, често сe као пример за то наводи и да Статут националним саветима мањина даје права која превазилазе права мањина у другим деловима земље.

У Демократској странци заиста нема креативног таласања и продуковања нових политичких идеја и то би требало да забрине пре свега председника ДС-а, јер када нема таласања, онда се странка претвори у политичку бару у којој опстају само поданици и климоглавци.

Током рата у БиХ, ради постизања „светог циља“, тј. борбе против православних Срба који су се нашли на путу једне фазе његове реализације, мноштво исламских ратника ступило у редове армије босанских муслимана. С друге стране, ни један Израелац није се борио против Срба.