Онда је прешао у Басарин колумнистички опус поставши дугогодишња муза његовог стваралаштва. Зенит црне славе доживљава после напада на Бриса Татона, када на конференцији градоначелник Ђилас оптужује Вукадиновића због колумне о звиждању Марсељези.

Српске муке се настављају. Једни зову на јединство и солидарност националног бића, другу га багателишу и одламају парче по парче. Када би то радио само инострани фактор, било би нам лакше у борби за достојанствено постојање.

Питање за челнике СПС-а гласи – да ли су вас нео-аутономаши изиграли? Ако јесу, да ли ћете дозволити да се то и озакони у Народној скупштини, што ће имати непосредне последице и по државу у целини?

Након обрта од 7. новембра, Статут више није тако злокобан државни документ какав је био пре амандмана СПС-а, што отвара два питања – услед чега је дошло до овог обрта и шта опозиција даље може да уради у вези са Статутом и Законом о преносу надлежности?

Искрени мотив српске регионализирајуће псеудоелите јесте могућност лакшег доступа предприступним фондовима ЕУ. Као и код сваке псеудоелите, лукративни моменти увек преовладају, док идеолошки служе само као параван или образложење намењено масама.

Можда више него икада раније, Емир Кустурица нашао се у том интервјуу у истој оној ситуацији у којој се налази Србија, земља коју је одабрао за своју домовину. И Србија, попут Кустурице, свако мало мора да појашњава због чега је пила виски са Милошевићем и зашто је певала Радовану Караџићу.

Човек чија репутација ни после 30 година у новинарству не само да није нарушена, него је чак и нарасла, последње је што нека власт жели у свом затвору. А ова наша је једног таквог сместила управо тамо. Што пре увиде размере своје кабадахијске непромишљености, боље за Качкета.

Тога дана, међу 120 закона које је усвојила српска скупштина, наћи ће се и Закон о потврђивању споразума о приступању Србије у НАТО. Опозиција ће да изрази негодовање што је једна таква одлука донесена супротно вољи народа. Али, о томе, наравно, нећемо имати прилике да ишта чујемо у ТВ Дневнику РТС.

Када председник Републике у исто време наступа као министар спољних и унутрашњих послова, председник владе и на крају као председник владајуће странке, онда долази до губљења демократске супстанце.

Спаљивати америчку амбасаду је мање-више оправдано, а бацати пивске флаше на Грчку је већ дело које се карактерише као међународни тероризам. Грчка амбасада је очито "страдала" у мало погрешном тренутку за осумњичене.