Многи не желе да буду проглашени као назадни и примитивни, па се присиљавају да подрже нешто што у себи презиру. Под притиском ЕУ и они политичари којима се приватно све ово гади морају да запуше нос и да „одраде параду“ да би им се на неком списку у Бриселу и Вашингтону убележио један плус. 

Социјалност демократије и демократичност социјалности не могу изазивати страх код купаца некадашњих друштвених предузећа. Не кружи овом земљом баук етатизма, већ баук тврдокорног подржавања неолибералног економског концепта који је и створио економску кризу.

Схватиће мађарски политичари из Војводине колико су грешака починили срљајући у борбу за „Корхецов статут“ и колико су времена пропустили борећи се за интересе својих неискрених савезника, окупљених око новосадских аутономашких бирократа. 

Предлог Светске банке о разионализацији основних школа своди се на поглед на образовање у Србији из вашингтонских даљина, без познавања чињеница и локалних услова и без одговорности.

Социјална ситуација у Србији је драматична јер се  дешава да људи све чешће говоре да гладују. Влада се при томе бави доношењем критеријума за организовање радничких протеста како они не би нарушавали донете мере којима купује социјални мир.

Македонски министар је отишао иако брод који је потонуо није био у државном власништву. Српски министар није отишао, иако је фабрика у којој се експлозија десила у потпуности државна својина. Штавише, ни једно јавно гласило у Србији није му до сада ни тражило оставку. 

Други, већи значај, Поворка поноса може да има ако се држи онога што је у почетку била – борба против оних којима су хомосексуалци служили као жртвени јарци, као ликови који су били окривљaвани да би се скренула пажња са стварних проблема које друштво има.

Свеколико одустајање у стратегијама, развојним пројектима, бесомучно задуживање будућности и стављање дужничке омче Србији око врата сведочи о моралу садашње власти. Зато су избори решење.

Породичном шетњом изражавамо и своје политичко и социјално незадовољство постојећим стањем у друштву и истичемо штетност актуелних елита и њихових друштвених облика организовања. Србија више не сме да буде земља уједињених монопола.

Уз уважавање аргумената који су наведени у сврху одбране најновијих спољнополитичких потеза МИП-а, ти потези су, уз извесне ограде, ипак умнији од оних који су се повлачили у периоду од 1989. до 2000. и од 2000. па све до 2007. године.