Уосталом, зашто онима који су били немачки савезници, да дајемо да се позивају на нашу антифашистичку традицију, промовишући интересе својих новопечених држава, насталих на основу етничког чишћења, па и геноцида извршеног над српским народом.

Председник Црвене звезде нашао се на удару републичког јавног тужиоца због дуксерице, најнормалније купљене у легалној продавници, чији натпис, мада незавршен као мисаона целина, представља непорециву астрономску логичност. И ништа више!

Како то да се одређени ставови сматрају с једне стране толико опасним и утицајним да их треба потиснути и забранити, а са друге недовољно озбиљним да би се са њима полемисало? Парадигматичан је пример организација попут Националног строја или Образа. 

Поједине афере јесу откриване захваљујући „Куриру“, али питање је зашто, када и у чијем интересу. Свакако не у интересу читалаца и јавности, а да би се уочио став новина оваквог типа, не треба пратити само о чему пишу, већ о чему и о коме не пишу. Јадна је земља у којој „Курир“ раскринкава афере и постаје симбол слободне речи. 

Нема коначне листе достижних и испуњивих услова које нека земља треба да оствари да би бриселска бирократија била задовољна. Све је препуштено њеној самовољи и њеном дискреционом праву да убацује нове критеријуме на које се не можете жалити.

Руски амбасадор у свом понашању мери сваку изговорену реч. Уочи посете примио је преживеле борце који су заједно са црвеноармејцима ослобађали Београд. Питао их је: „Ви сте се борили за ослобођење Београда, зашто се онда тога стидите?“ 

Jасно је да су од лажних русофила ипак гори, злокобнији и штетнији – искрени русофоби. Ови који нас убеђују да су Руси криви због тога што: 1) не уклањају неексплодиране НАТО бомбе; 2) сматрају Србију млађим братом, и 3) имају ниског председника.

Русији је важно да чланство Србије у ЕУ не представља сметњу учвршћивању односа са Србијом, јер јој је у интересу да у ЕУ буде што више земаља с којима је културно и историјски повезана, с којима може да направи равнотежу према чланицама ЕУ које су јој мање наклоњене.

Истинска иновација јесте потписивање споразума о отварању заједничког руско-српског „хуманитарног центра“ у Нишу. Aмеричка база „Бондстил“ удаљена je свега педесетак километара од ове локације на којој ће се градити руско, па макар и хуманитарно присуство у региону.