Карактер сталног парничара тешко да доприноси угледу једне земље. Противтужба која се подноси, са намером да се иста што пре повуче, у том смислу представља врхунац непромишљености. Зато је са друге стране дочекана са видним олакшањем.

Поред угледног имена, реч је и о власништву над 420 квадратних метара простора у центру Београда, што је све плаћено 800 хиљада евра. Како се дошло до ове понижавајуће цене када се говорило о неколико милиона евра, знају само они који су водили продају.

НСПМ неће „пропасти“, нестати, угасити се и сл. Али без ваше материјалне подршке неће моћи да задржи ни садашњи ниво активности. А поготово неће моћи да попуни медијски, интелектуални и политички простор колико је то могуће и потребно.

Очигледно је реч о процени да би на следећим изборима гласови грађанске и либерално демократске Србије могли бити од пресудне важности. Зато треба донети резолуцију о Сребреници као уступак могућем коалиционом партнеру – ЛДП-у.

У већем делу медијске јавности али и у (културној) политици Владе ради се на поткопавању достојанства и самопоштовања. Групације интелектуалаца које не маре за националне политичке интересе нити за самопоштовање добијају јавни простор и државне награде.

Капетану нашег брода свакако да није лако. Море је олујно, а многи официри директно раде за гусаре, којима хоће да испоруче путнике. Чак и поједини путници су захваћени гусарском пропагандом и надају се неком добру у пиратској бази. Али, тамо нема добра ни за кога.

Колико су далеко од истине, припадници Иницијативе младих за људска права су близу новцу донатора, који су према овој организацији врло издашни. Према једном извору, Иницијатива је 2007. имала годишњи промет од 850.000 евра.

Да ли је 25 година трајања судског поступка светски рекорд? Замислите, није. Уставни суд Србије је недавно усвојио уставну жалбу жалиоца чији спор траје пуних 30 година! Шта ће нама паметним Србима све ово?

Масован и достојанствен испраћај патријарха Павла, Статут Војводине и политичке контроверзе које су га пратиле, стављање Србије на белу шенген листу,  подношење кандидатуре Србије за ЕУ и посета Дмитрија Медведева најважнији су догађаји 2009. у избору Нове српске политичке мисли.

Владавина затворених, и то пре свега партијских политичких елита више је него очигледна, а она природно проистиче из затворености и самодовољности наших политичких странака, које су данас без икакве идејне динамике и унутрашњег развоја.