Милитантни Ислам је претња за све нас

(Wall Street Journal, 07.01.2009)

Замислите сирену која вам даје 30 секунди времена да пронађете заклон пре него што „Касам“ ракета падне са неба и експлодира, распршујући своје смртоносне шрапнеле у свим правцима. Сада замислите да се то дешава из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину.

Ако можете то да замислите, можете да почнете и да схватате ужас коме су подвргнуте стотине хиљада Израелаца. Пре три године, Израел се повукао са сваког квадратног центиметра Газе. А од тог повлачења, на наше цивилно становништво из Газе је испаљено више од 6.000 ракета и пројектила. Суочен са овим немилосрдним бомбардовањем, Израел је био уздржан колико би нека друга држава тешко могла да поднесе. Израелска Влада коначно је одлучила да одговори.

Да би ова акција успела, потребна нам је моралн јасноћа. Не постоји морална једнакост између Израела, демократије која тежи миру и отвара ватру на терористе, и Хамаса, терористичке организције подржане од стране Ирана, која тежи уништењу Израела и која отвара ватру на невине људе.

Практикујући прецизне нападе усмерене на ракетне бацаче Хамаса, њихове штабове, складишта оружја, подземне пролазе и кампове за обуку, Израел покушава да број цивилних жртава одржи на најмањој мери. Међутим, Хамас намерно напада израелске цивиле и смишљено се сакрива иза палестинских цивила , што је двоструки ратни злочин. Одговорне Владе чине све да умање цивилне жртве, и не обезбеђују имунитет терористима који користе цивиле као људски штит.

Међународна заједница повремено осуђује Хамас због злоупотребе палестинских цивила, али уколико у исто време проглашава Израел одговорним за жртве које та злоупотреба ствара, онда ће Хамас и друге терористичке организације ову монструозну методу користити изнова и изнова.

Оптужба да Израел користи непропорционалну силу је једнако неоснована. Да ли би, пропорционалности ради, требало насумично да испалимо 6.000 ракета на појас Газе? Да ли би и број цивилних жртава на обе стране требало да буде исти? Следећи ту логику, човек би могао да закључи да су Сједињене Државе употребиле непропорционалну силу против Немаца, будући да је у Другом светском рату погинуло 20 пута више Немаца него Американаца.

У истом том рату, Британија је на ракетирање свог становништва одговорила обимним бомбардовањем немачких градова. А Израелски одмерени одговор на ракетирање својих градова - јесу хируршки прецизни напади. Како би искоренила терористе Хамаса на начин који умањује палестинске цивилне жртве, Израелска војска сада спроводи копнену операцију која њене војнике доводи у велику опасност. Тепих-бомбардовање палестинских градова није опција коју би иједан израелски лидер подржао.

Циљ ове мисије мора бити јасан: зауставити акцију ракетирања, и отклонити могућност таквих напада у будућности. Једино примирје или дипломатска иницијатива који би могли бити прихваћени, су они који пружају остварење ових циљева.

Уколико су наши непријатељи помислили да ће израелска јавност бити подељена у време пред изборе, погрешили су. Када је у питању демонстрирање нашег најосновнијег права на самоодбрану, не постоји ни опозиција нити коалиција. Уједињени смо против Хамаса зато што знамо да једно ако га поразимо, можемо своме народу пружити сигурност и наду у будући мир.

Боримо се да бисмо се одбранили, али чинећи то, ми се такође боримо и против једне фанатичне идеологије која настоји да изврне ток историје и цивилизовани свет баци назад у мрачно средњевековље. Сукоб између милитантног Ислама и модерности – било да се води у Авганистану, Ираку, Индији или Гази – одлучиће нашу заједничку будућност. То је битка у којој пораз себи не смемо приуштити.

(Бењамин Нетањаху био је осми премијер Израела, шеф је Ликуд странке и њен кандидат за премијера на предстојећим изборима)