Да ли је прошле недеље у Москви било значајних корака напред? Неизвесно. Као што су извештаји о успешности преувеличавани, тако су преувеличаване и тврдње да је Обама начинио опасан компромис како би постигао јалови тријумф.

Не само да су Сједињене Државе постале глобално највећи креатор пропалих, неуспелих држава, већ и даље настављају да подржавају крњење нација-држава које ће изневерити сопствени народ, а таквих је много – да поменем Египат и Мексико, Пакистан и Ирак.

Удаљавање од Запада би тешко коштало Русију, али не би било бесплатно ни по САД. Изолована Русија би чинила много тежим да се такве међународне институције као што су УН користе за спровођење интереса САД. 

Спремност Вашингтона да оконча макроекономску неравнотежу зависи од његове спремности да стварно прихвати један плуралистички свет - свет у коме центри моћи у Европи, Кини, Јапану, Латинској Америци, Блиском истоку. Али до тога неће доћи све док се Америка не одрекне своје империјалне мисије.

Истина је да би обе државе могле да уче једна од друге. Тексасу још увек недостају велики калифорнијски универзитети, а заостаје и у културној сфери. Калифорнија би могла да усвоји не само тексашку минималну државу, већ такође и мање једностран приступ политици и срдачнији однос према Мексику.

Било какав делотворан споразум мора да помогне угроженим земљама, посебно најсиромашнијима, да се прилагоде климатским променама, којима су најмање допринели, а највише су погођени. Та подршка мора да буде додатна, а не „препакована“ хуманитарна помоћ.

Будућност је неизвесна - највероватније ће они на власти обуздати народну експлозију. Но, то више неће бити исти режим, него само још једна корумпирана ауторитарна власт. Важно је имати на уму да смо сведоци великог еманципаторског догађаја.

Документ "Илегала у џихаду је легитимна обавеза" нема аутора нити датум издавања, али читање његових 30 страница на арапском језику открива опсесију џихадиста да се инфилтрирају у западно друштво не изазивајући никакву сумњу.

Нова Путинова Русија, након сателитске Јељцинове је још одлучнија у подржавању формирања „квази-држава“ на Кавказу, а да ли ће ове државице и стварно постати независне под руским патронатом зависи превасходно од оне друге стране.

Да ли је могуће да САД стварно мисле да је неко у стању да покраде 6.500.000 гласова,  а да љути противник није у стању да укаже доказима на крађу таквог обима? Оно у чему САД греше, јесте процена да би хистеријом око изборне крађе могли да омекшају став Русије. Зато је и дошло до сусрета Медведев-Ахмединеџад.