Тешко је видети шта се још може сазнати о овој великој, глупој и неодговорној грешци. Међутим, постоји један други рат који захтева да буде истражен. Када би овај кабинет, или ова опозиција били озбиљни према истрагама о ратовима, онда би одмах дошло до истраге о оном ирачком сину – рату у Авганистану.

Политичка слабост опозиционог покрета и конзервативизам опозиционих вођа који су и сами припадници исламистичке елите, указују да исход неће бити политичка револуција каква је потребна за неке далекосежније промене у Ирану.

Историјски, стратегија борбе естонског националног идентитета се сводила на одбрану од германизације, шведизације и русификације како би се сачувао етнички карактер језика и културе ове специфичне етнолингвистичке нације у Европи. 

Ако Брисел има искрену намеру да помогне, додао je руски председник, онда само треба да плати дугове Украјине. До тада Хавијер Солана има прилику да проучи поклоњену географску карту на којој је ЕУ уцртана тек као незнатни окрајак евроазијског континента.

Сасвим је јасно да речи “пронађена” и “сумња се” не иду заједно у саопштењу једне озбиљне медијске куће. Остаје недоумица да ли је то случајност или нешто што је постало симптоматично када су у питању изјаве овог типа.

Разлика између Америке из времена прохибиције и Србије данас је у томе што овде неће бити могуће да се појави неки Ал Капоне који би профитирао од продаје никотина. Зато што у Србији новац од продаје никотина не иде мафији, него држави.

Иста идеологија која позива на национално и верско јединство скрива класно нејединство у оквиру исте нације и вере. То је данас њена основна друштвена улога, да покуша да помири капиталисте и раднике, експлоататоре и експлоатисане.

Било је ту и провокатора, али су они брзо напустили скуп и отишли да праве неред по улицама. Тада је СНП 1389 јавно, што је први пут на Балкану, спалио заставу мрске ЕУ. Ове године симболички смо, на исти дан, запалили заставу НАТО испред Вечне ватре.

Постављање Даничића уместо Шормаза свакако не иде у прилог тези да Војислав Коштуница води Демократску странку Србије према бољој будућности. Чиме се још једном намеће питање да ли је можда Драган Шормаз био у праву?

Сви ти „децентрализатори“, као што су Чанак, Кацин или Цоле, очигледно, мисле да смо неинтелигентни и  безумни, очигледно мисле да је веома забавно и уносно пред нашим очима и за наш новац растурати ову државу.