Бојазан од „буђења“ русинске самосвести и изазивања законске критике политике Кијева по русинском питању, терају украјинске државне структуре на корак, логичан у њиховом положају: политизовати русински покрет и гурнути га у провалију сепаратизма.

Господин Саркози је често изјављивао да Турска не спада у Европу. Што се госпође Меркел тиче, она је пре недељу дана на састанку са г. Саркозијем такође казала да ЕУ не може „прихватати свакога за пуноправног члана.“

Немачко тужилаштво Џона Демјањука не окривљује да је био Иван Грозни из Треблинке, али да јесте био чувар у Собибору. Процењује се да је око милион Јевреја уморено у гасним коморама по окупираној Пољској. Било је око 5 хиљада Украјинаца као што је Џон Демјањук.

За место председника републике велики фаворити су Јулија Тимошенко и Виктор Јанукович, а трећи кандидат би могао бити по снази Арсен Јацењук, који би имао најсличнију политику председнику Јушченку и вероватно био амерички фаворит (идеалан кандидат) за ове изборе.

Чејни је указао да, када би се он сам налазио у политичкој ступци, поред себе не би желео Пауела, са ким се годинама препирао јер је превише благо бранио америчке националне интересе. Уместо њега, преферирао би Раша Лимбауа. Нема сумње да Раш боље размишља и да је разборитији од Пауела.

У Прагу, у оквиру самита „Јужни коридор – нови пут свиле“, потписана је декларација која се тиче изградње гасовода „Набуко“, који ће помоћи да се остваре испоруке горива из каспијског региона за Европу, заобилазећи Русију. Међутим, Брисел неће имати прилике да у искуси задовољство због добро окончаног посла.

Заједно са ММВ био сам 28. децембра 2002. код Ђинђића, у његовој резиденцији на Дедињу, и имао прилику да чујем поверљиве инструкције које је он тада дао поводом могуће продаје „Новости“.

Дакле, потребна је истинска вера а не рационално промишљање. Потребна је послушност и покорност. Уколико будемо истрајни у политици покоравања, наши и непријатељски циљеви ће се поклопити. Тиме неизоставно доказујемо да смо најискренији верници.

Иза прохујале скупштинске расправе о Сребрници остали смо разголићени у свим својим старим поделама, као после летње олује која нас на отвореном простору затиче неспремне задижући, цепајући и квасећи наше нове и најновије политичке одежде.

Чињеница да се током двоипомесечне јавне расправе о бошњачкој декларацији нико од предлагача уопште није ни бавио српским жртвама, нити је уложио труд да о њима припреми текст било какве врсте, сада је јасно испливала на видело.