Вашингтон је деценијама сувише промискуитетно користио двоструке стандарде у спољној политици и платио је високу цену за такав цинизам. На несрећу, судећи по лицемерној реакцији на арапско буђење, изгледа да је и Обамина администрација још једном одабрала исти пут

Ђурђев и Паровић нису ни бољи ни гори него пре пар месеци, и сада је очигледно да су напади на њих као и искључење из покрета, те кампања која је покренута и која траје, у блиској корелацији са покушајем очувања постојеће структуре у новосадској власти.

Идеја Давида Черног није била лоша. Уместо „јединственог континента“ и „породице равноправних народа“ он се одлучио да Европу прикаже распарчану на појединачне земље, разапете и повезане међусобно само крхком пластичном мрежом.

Империја је стрпљиво чекала како би се стекли услови који ће омогућити да се Гадафију зада коначни ударац. Неколико година уназад преговарала је са пуковником, потписивала уговоре, примала га у званичне посјете, у дворишту Јелисејске палате дозвољавала му да разапне шатор и дефилује са камилом.

Све смо учинили да мимо јавности, па чак и очију унутар Покрета, решимо однос са Мирославом Паровићем и Александром Ђурђевом који једноставно нису желели да поштују структуру Двери

Нису само дебели људи данас неподобни родитељи. Од скора, ни пушачи у Британији не могу да усвајају децу, јер се сматрају опасним за дечје здравље - ту су астма, рак итд.

Убице дечијих лица исти су они анђели које су родитељи засипали барбикама и најновијим патикама док се у радњама продавао само сенф, а плате вределе четири марке. Од малих ногу су једино учени материјалним вредностима, без икакве моралне или васпитне баријере.

Није баш уобичајено да се у, такорећи, званичним српским државним новинама напада поглавар српске православне цркве. А када се то догоди баш на Божић, односно Бадње вече, онда је реч о правом и беспримерном скандалу, какав се није дешавао чак ни у време окупације.

Слање стихованих SMS честитки у осмерцу увелико је постало божићна традиција. Откако су се појавили мобилни телефони, песнички дух просто се разбуктао у народу, подсећајући нас на ону стару Меклуанову да „медијум јесте порука“.

Оно што је изгледало да ће бити екуменска и солидарна Пасква, отишло је ка напетим сценама и нереду. Неки италијански и страни верници су одлучили да због овога не уђу у базилику.