Да ли ће нови министар одбране донети и нову стратегију одбране?

Александар Вучић, нови заменик премијера Републике Србије и нови министар одбране, боравио је у посети Руској Федерацији у периоду од 21. до 23. августа. Вучић је имао низ сусрета са представницима војске Руске Федерације од којих је најзначајнији сусрет са Дмитријем Рогозином[1], такође замеником премијера Русије, и што је важније шефом војно-индустријског комплекса Руске Федерације.

Након ове веома важне посете Александар Вучић је изјавио следеће: "Могу са великом извесношћу да кажем да ћемо у Србији отворити нову фабрику сложених борбених система, оно што је био Ђуро Ђаковић у бившој Југославији. Мислим да ћемо имати подршку многих земаља из света, афричких, азијских и других које ће куповати наше наоружање, а значајну улогу у томе имаће Руска Федерација, тако да очекујем велике резултате од будуће сарадње. Договорена је сарадња на неколико нивоа. За нас је најважнија наша наменска индустрија, шта можемо да понудимо руским партнерима, шта можемо заједнички да произведемо и како заједно можемо да изађемо на нека трећа тржишта. Пошто смо Рогозин и ја потпредседници влада, разговарали смо о свим важним темама. Потребно нам је још само мало времена да неке ствари конкретизујемо и онда ћемо изаћи у јавност. Рогозин је показао изванредно пријатељство и наклоност према Србији, на чему смо веома захвални. Договорена је сарадња на неколико нивоа. Мислим да смо договорили и неке значајне ствари у вези са другим областима, а посебно у домену привреде. Благодети сарадње две државе осетиће сви грађани Србије, а посебно наменска индустрија.”[2] Министар одбране Александар Вучић је на крају изјавио да ове године очекује и узвратну посету министра одбране Руске Федерације Анатолија Сердјукова и да се нада да ће Србија својом озбиљношћу, коректношћу и одговорношћу умети да узврати.

Шта би све ово могло конкретно да значи, истакла је мр Ана Игоровна Филимонова из Фонда стратешке културе и сарадник Института за славистику Руске академије наука: "Руско-српски уговори из области војне индустрије који су постигнути крајем августа су пре свега важни не само са позиција развоја српске војне индустрије и приближавања Русије на српском тржишту наоружања, већ се ту јасно осећа стратешки смисао. Што се тиче рокова, планирано је да до краја године у Србији буде отворена фабрика за производњу сложених бојевих система, а Русија ће, са своје стране, помоћи у пласману производа српске одбрамбене индустрије.”[3]

Када је у питању модернизација оклопног наоружања и технике представници „Рособоронекспорта“ су констатовали да су руски стручњаци разрадили неколико варијанти модернизације оклопне технике, на више нивоа, која ће моћи да задовољи сваки захтев потенцијалног купца.[4]

Игор Амосов, главни представник РСК Миг за Европу, изјавио је да ће компанија која производи авионе, поводом аеро-митинга који ће се одржати на аеродрому Батајница 2. 9. у склопу прославе стогодишњице српске авијације, довести свој Миг-29, највероватније његову модификацију М2, која се сматра за фаворита на конкурсу за нови авион - ловца-бомбардера српских војних ваздухопловаца.[5]

Варијанта Миг-а 29М2 има значајна побољшања у односу на верзију Миг-а 29 А којом тренутно располажемо. Другим речима побољшања су изведена до те мере да то готово представља сасвим нови ваздухоплов. Побољшања се пре свега односе на дупло повећани домет радара типа “Жук-МЕ” који функционише на принципу “пулс-Доплеровог” ефекта. Овај тип радара поседује шири угао скенирања по азимуту, мање је тежине и повећана му је стабилност. “Жук-МЕ” може истовремено пратити 10 циљева у ваздуху док при томе може гађати симултано 4 циља.[6]

Нова електроника и електричне команде, што све представља значајно побољшање у односу на раније варијанте овог авиона, доприносе такође и новим изгледом кокпита и управљачких уређаја у које спадају и савремена три ЛЦД дисплеја.

Осим тога предвиђена је и модернизација ракетног ПВО система типа “Куб” совјетске производње који је по први пут јавности приказан на војној паради 1975. год. Ова модернизација ће свакако умногоме ојачати српски систем ПВО који представља нужни елемент одбране од савремених стратегија агресије као што је била агресија НАТО пакта на СРЈ 1999. год.

Нови министар одбране Александар Вучић изабран је 27. 07.[7] и већ је за непуних два месеца за Војску Србије учинио далеко више него његов претходник Драган Шутановац за шест година од како је био на месту министра одбране. Војни контакти и сарадња са Русијом су били најблаже речено млаки и чисто формални. Познато је да је Шутановац био један од главних заговарача уласка Србије у НАТО пакт, па је према томе и формулисао своју политику и односе са Руском Федерацијом. Можемо да кажемо да је Драган Шутановац далеко више заступао интересе своје странке него ли Војске Србије. Поменути бивши министар одбране је на једном од предизборних скупова своје странке изјавио и следеће: “Па на Истоку је Бугарска која је у ЕУ и у НАТО пакту, пробуди се човече и погледај мапу света, променило се стање док си ти спавао”,[8] обраћајући се при томе председничком кандидату Томиславу Николићу. Шутановац је заборавио да се равнотежа моћи постепено мења и да је за Србију такође веома значајна сарадња и са Руском Федерацијом.

Бивши министар одбране за Војску Србије готово није учинио ништа конкретно у смислу њеног осавремењивања и опремања. Наменска индустрија је за ових шест година од како је Шутановац био на месту министра одбране практично потпуно стагнирала. Шутановац се само декларативно изјашњавао када је била у питању сарадња са Руском Федерацијом и њеним оружаним снагама. Све ово је било природно у светлу тежње бивше власти да се Србија што више приближи НАТО пакту и евроатлантским интеграцијама. Таква је и била званична политика Демократске странке коју је Шутановац заступао. Поменути бивши министар иницирао је тесну сарадњу са Националном гардом Охаја у склопу приближавања ВС стандардима НАТО пакта.

У погледу евроатлантских интеграција нова власт чини се да предузима умеренији курс. Шта то значи пре свега за ВС? Нови министар одбране Александар Вучић је на састанку са комадантом националне гарде Охаја генерал-мајором Дебором Ешенхурст недвосмислено рекао да Србија неће приступити НАТО пакту[9] али да ће развијати добре односе са свим земљама које су чланице Партнерства за мир. Он је у разговору истакао колико је битно да Србија сарађује и са Америком у околностима развијања билатералних односа. Вучић је такође изразио и задовољство што ће се наставити сарадња са Националном гардом Охаја, нарочито у сегментима војног школства и јачања капацитета војне сарадње и учешћа на заједничким вежбама и обукама. 

Чини се да Александар Вучић има далеко избалансиранији став када је у питању сарадња са Руском Федерацијом и са САД од свог претходника. Истичемо да је Вучић за непуна два месеца за Војску Србије учинио више него Шутановац за шест година. Стиче се утисак да Шутановац и Вучић испољавају сасвим дијаметрално супротне ставове када је у питању сарадња са Руском Федерацијом и САД. Док је Драган Шутановац јасно говорио о НАТО пакту и стратешком партнерству са Сједињеним Државама, а са друге стране само је формално развијао сарадњу са Руском Федерацијом, Александар Вучић управо супротно тежи ка једној сарадњи која ће бити продуктивна и избалансирана. Као што сасвим исправно закључује Ана Филимонова, од новог руководства зависи да ли ће сарадња са војском Руске Федерације постати и стратешка. Када су у питању конкретно српско-руски односи у војној сфери, садашњи курс новог министра одбране далеко више него обећава. То је и те како потребно с обзиром на сва будућа искушења која предстоје Србији. Њен међународни положај је више него сложен, нарочито уколико узмемо у обзир евроинтеграције и статус Косова.[10] За остваривање наших виталних интереса било би далеко боље да се са Руском Федерацијом развије стратешко партнерство које не би само користило нашој војсци већ и привреди, што би самим тим побољшало и животни стандард становника Србије.