Појављује се у пројекту  гомила саговорника, функционера Велике Албаније разних националности, који говоре о томе колико је буџет Косова оштећен оваквом активношћу непослушних Срба и Србије као такве. Шта рећи? Тај и такав буџет јесте оштећен, и ако бог да биће и надаље оштећиван јер је сам то тражио.

Тешко је одредити границу између слободе изношења мисли и идеја и говора мржње, али је у сваком случају врло проблематично због тога затражити забрану директних преноса скупштинских седница, и то у ситуацији када преноси постају важно политичко питање.

Време је да се САД повуку из операције у Либији. Пат позиција између Гадафија и побуњеника се наставља, Гадафи нема намеру да напусти Либију, а напори да му се прилепи етикета ратног злочинца скоро да су му елиминисали ту опцију

Криза. Чаробна реч нашег времена. Дошла је ниоткуда, пореметила вртоглаве кривуље раста и саплела „господу са брда“ на корак од обећаваног и мукотрпно грађеног „бољег сутра“. И стога се алпски форум одвија у донекле туробној атмосфери.

Како се процењује, као ,,Сибирци’’ по националности могло би се изјаснити око 24,5 милиона људи, који су углавном грађани који живе у Сибирском федералном округу. То је огромна цифра, то је близу 14 одсто становника целе земље.

У Москви је веома мало аналитичара који сматрају да ће се кандидовати и Медвдев и Путин. То би, како се оцењује, бацило ружну сенку и на једног и на другог политичара и чак можда дало шансе неком трећем да се умеша у председничку трку. А таквих кандидата ће свакако бити.

Ово није био први пут да Политика нетранспарентно мења власника. Многи су заборавили како је уопште ВАЦ ушао у ову новинску кућу. Тачно пре десет година немачки новински гигант је постао власник 50 одсто новина Политика.

Рањени орао је показао да смо кадри да створимо још један добар домаћи поп-културни производ и у томе сасвим успео, не мање него што успевају светски популарни филмови и серије по романима Џејн Остин, сестара Бронте, Данијеле Стил. 

Либијски рат се, дакле, већ сада извргао у фијаско налик Суецком (1956) рату. Ова оцена може да се брани не само ефектима и могућим за све умешане неповољним исходима рата, већ и чињеницом да је Гадафи био и остао доследан носилац Насерове идеологије.

Кључ целе моје трагедије је што ја себи нисам придавао ни приближно такву важност. Никада нисам имао осећај моћи. Напротив, имао сам осећај велике тегобе за свих тих 10 година које сам провео на РТС као главни уредник и директор.