Дебели разлози

Времена се мењају. Ето, на пример, хомосексуалци до скора нису могли ни да сањају да ће стећи право на усвајање деце. Штавише, наука их је сматрала болесницима. Данас, такве "монструозне" теорије користе се као школски пример научних предрасуда, а хомосексуалци важе за брижне родитеље пуне љубави.

Не, наука данас није више тако субјективна. Данас децу не могу да усвајају само заиста неподобни људи. На пример, дебели људи. Мислите да је у питању шала? Нажалост, није. Једном британском брачном пару пре неки дан одбијена је молба за усвајање, с образложењем да је човек предебео. Његов индекс телесне масе износи 42, а стручњаци су проценили да је све преко 40 превише. Наравно, нису господа из суда помислила да ће дебели тата детету изазвати неке естетске трауме. Не, његових 156 кила једноставно је, наука каже, превелики ризик за здравље, па би "могао да се разболи или умре", а то би било лоше за дете.

Дакле, живот уз "потенцијално болесног" оца и здраву мајку очигледно је за једно дете много лошије решење него живот у дому за незбринуту децу, без иједног родитеља, здравог или болесног.

Нису само дебели људи данас неподобни родитељи. Од скора, ни пушачи у Британији не могу да усвајају децу, јер се сматрају опасним за дечје здравље - ту су астма, рак итд.

Али, како проценити ко је све и колико опасан да буде родитељ? Астму, на пример, може изазвати и претерана хигијена у дететовом окружењу. Значи, све оне супер-домаћице заљубљене у антибактеријски сапун и освеживач просторија потенцијални су ризик за дечје здравље. А шта је са поклоницима "нездраве" хране? Добро знамо да је сва та љубав с којом својим златима праве сендвиче на хлебу од белог брашна заправо смртоносна.

То је тек почетак могућих опасности. Шта ако потенцијални родитељи имају неке сумњиве политичке ставове? Ето, сутра по цичи зими дете можда буде принуђено да маше заставицом на неком предизборном митингу висиког ризика, са беџом неког ауторитарног политичара на шајкачици. А шта ако кандидати за родитеље имају намеру да једног дана купе детету пластични митраљез и тако га претворе у агресивца осуђеног на живот иза решетака? Шта ако мајка има намеру да се врати на посао пре дететове треће године? Ево, баш скоро је изашла студија која каже да је то лоше за дечји развој. Па нећемо ваљда дати дете свакоме?!!

Можда ови примери делују претераним, али ко би пре пар деценија уопште поверовао да ће дебели људи бити неподобни родитељи? И зашто стати само на усвајању – ако је живот у дому бољи за неку децу него имати дебелог тату, зашто није и за осталу? Најзад, ако је наука већ тако рекла, ко смо ми да судимо. Треба се само мало навићи.