Од ДС-а се изгледа очекује потпуна, брза и коначна елдепеизација, а симболички крај тог процеса требало би да буде уклањање и последњих симбола „старе политике о Косову“ – како је то лепо формулисао Блиц. Јеремић је ваљда један од тих симбола, па се он исмејава кад год се за то укаже прилика.

Лов на душе бирача, било страначке било оних који ће поништити изборну картицу, увелико је почео, а чини се да је Трамп стекао предност. Његови ривали немају још пуно времена да одлуче које је Трампово лице најверодостојније или, пре, највише застрашујуће за већину Американаца

У Републици Србији у последњих неколико година примећен је повећан број страних инвестиција које долазе из земаља са Истока, ту се могу нарочито издвојити Кина, Турска и Уједињени Арапски Емирати

А да би могли потписати уговоре, потребна им је лична карта издата од приштинских власти – а да би добили ту личну карту потребно је да имају држављанство „Косова“. И ту се круг затвара.

Ради сагледавања целине досадашњег тока дијалога, подноси се извештај који обухвата све активности које су оствариване у току разматрања свих до сада отворених техничких и политичких питања.

Можда се баш Орвелу, још оно ономад, „јавио“ прави датум нашег „утапања“ у ЕУ или у нешто друго (баш та, а не 2030. година која је тренутно у оптицају и коју и сам Врховник назива „само лепим жељама“)

Копију споразума, на основу којег је урађен превод, парафирао је данас у Бриселу премијер Србије Ивица Дачић уз пропратни текст: "Овиме потврђујем да је ово текст предлога о чијем ће прихватању или одбијању обе стране поднети своје одлуке".

У Србији нема много специјалиста-снајпериста који би пристали да раде за криминалне кругове, све су то бивши војници и полицајци, који имају неки кодекс

И шта после свега треба да мисле обични грађани, или, на пример,ти безбројни „страни инвеститори“ који, наводно, хрле да улажу у Србију –  земљу у којој свако мало неко припрема државни удар и/или атентат на премијера? Или, пак, у којој премијер лично (или неко у његово име) режира „атентате“ ради преузимања институција и постизања неких политичких циљева.

Па чак и ова моја мала радост због забуне коју је Николићева жеђоглад изазвала код еврократа типично је српска склоност ка херојском, антисистемском, анархичном и индивидуалистичком.