На крају, за српски постпатриотизам нема наде. Он није ни препознат као респектибилан фактор. Резултати избора и политичких процеса то најбоље потврђују. И пре него што нестанемо као историјски народ, треба начинити јошо један напор и вратити се базичним елементима трајања: слобода, морал, и у политичком домену – суверенитет. 

На изјаву министра културе Владана Вукосављевића да би "ријалити програми требало да се емитују на посебним каналима који се плаћају и да су срамота за медијску сцену, да духовно и ментално уништавају народ", реаговао је власник и генерални директор Пинк медија групе Жељко Митровић. Након тога се између њих двојица развила жучна медијска полемика.

 Министарство финансија Србије скрштених руку чекало је оно што је цео свет спремно очекивао још од фебруара – одлуку америчких федералних резерви да повећа камате на долар

Овако различите реакције и различите оцене истог текста јасно показују са киме све имамо посла у нашој јавности и колико је тешко задржати здраву памет у сусрету са набујалом глупошћу, злобом и острашћеношћу. Вукадиновић и НСПМ покушавају да ту здраву памет очувају.

Још је Хантингтон средином деведесетих у свом чувеном делу Сукоб цивилизација у поглављу о Украјини, навео да је она геополитички и цивилизацијски неповратно подељена земља, на већи део који је проруски, и онај западни који то није. Тако подељена Украјина је некако функционисала као начелно први пут у историји независна држава путем плурализма, где су се на власти наизменично смењивале „проруске“ и „прозападне“ власти, све до пуча фебруара 2014, када практично престаје да постоји у свом дотадашњем формату и балансу. И пре тога у два наврата отимана је на сумњив начин, власт проруским странкама и политичарима (крајем 2004, или тзв. „наранџаста револуција“ и пролећа 2006. када је под сумњивим околностима од стране председника Јушченка распуштена тзв. друга Јануковичева влада). Међутим, овај трећи пут фебруара 2014. суверена власт председника Виктора Јануковича и премијера Азарова је оборена на улици и уз помоћ западних структура, те дотле често владајуће проруске странке Партија региона и Компартија забрањене. Од тада више ништа неће бити исто, па је дошло до познатих догађаја сецесија Крима и Донбаса, сукоба и напетости. Победа Зеленског над Порошенком 2019. на председничким изборима дала је наду у смиривање ситуације. Међутим, Зеленски након доласка Бајдена у Белу кућу наставља концепт политике Украјина-антиРусија, и на унутрашњем плану (нова црква, маргинализација руског језика и рускојезичног становништва) и на спољном плану (не поштовање Минска 2), што је вероватно пресудно деловало на Москву да крене у оружани сукоб.

Последње што је Еуропол могао да очекује је то да неко обелодани информације које шаље на сва звона и у јутарњим програмима разноразних телевизија

 У том експозеу (тадашњи) мандатар је поносно најавио „довршетак приватизације“ и распродају свега што још није било продато – од Телекома и ЕПС-а, до РТБ Бор, преосталих банака, бања, осигурања, Лутрије, Аеродрома...  Дакле, добро је што тај део обећања није испунио. И треба се надати да неће успети баш све да испуни ни овога пута

Welcomes the outcome of European Commission's Feasibility Study concluding that Stabilisation and Association Agreement can be concluded between the EU and Kosovo in a situation where EU Member States maintain different views on status.

Закон о забрани дискриминације у суштини говори да Законодавно тело (Скупштина) није у стању да доноси јасне законе, те је неопходно да постоји посебно „експертско“ тело које ће да „менаџује“ друштво и свима говори шта је добро а шта не

Недавни масакри у Београду и Маденовцу изазвали су до сада најмасовније протесте против режима личне власти Александра Вучића. Годинама потискивано незадовољство излило се на улице. Иако масовни, протести за сада немају јасан политички програм. Уколико грађани буду упорни, појавиће се нове идеје и захтеви ће бити радикализовани. Крајње је време да сви устанемо против штеточинске напредњачке власти која прети да уништи народ и државу.