"Источне" инвестиције у Србији - и по чему се Емирати разликују од осталих?

У Републици Србији у последњих неколико година примећен је повећан број страних инвестиција које долазе из земаља са Истока, ту се могу нарочито издвојити Кина, Турска и Уједињени Арапски Емирати.

Наиме, иако се Србија налази на путу ка Европској Унији и спољнотрговинску размену у највећој мери врши са државама чланица ЕУ и суседима са Балкана, инвестиције из ове три државе много су више промовисане од стране владајућих структура и њихових медија у Србији него што је то случај за инвестицијама из Европске Уније. Такође, приметно је да су представници државе  нарочиту  пажњу и време уложили управо да би се ове инвестиције реализовале. Све то је пратила несумњива политичка подршка са врха и директни контакти Владе Србије са политичким представницима ових држава.

Међутим анализирањем економских односа и начина на које су се ове инвестиције и послови договорили нарочито пажњу привлаче послови које је Република Србија закључила са Уједињеним Арапским Емиратима (УЕА).

Објашњење зашто је то тако може врло брзо да се добије када се погледа структура ових инвестиција и када се упореди са инвестицијама из друге две државе.

Кина као друга тренутно економска сила на свету уложила је неколико милијарди евра у Србију кроз различите пројекте и куповином великих државних фабрика. Овде треба споменути пре свега куповину посрнуле Железаре у Смедереву од стране компаније Хестил и куповину Рударско-топионичарског басена Бор коју је преузела компанија Зиђин мајнинг група. На овај начин кинески капитал је сачувао од уништења две велике и пословно лоше стојеће компаније у сектору производње и са њима више од 10.000 радних места.

Поред ових улагања, треба споменути свакако и компанију Схандонг Линглонг Тyре у Зрењанину која гради фабрику гума вредну скоро милијарду долара. Кинези такође граде у термоелектрани Костолац нови блок Б3 снаге 350 мегавата, што је највећа инвестиција у домаћем енергетском сектору и прво велико енергетско постројење које се гради у Србији после скоро три деценије. Укупна вредност друге фазе пројекта модернизације ТЕ „Костолац Б” је 715,6 милиона долара, од чега су улагања у изградњу новог блока Б3 снаге 350 МW – 613 милиона долара. Кинеске инвестиције у Србији са актуелним и најављеним пројектима требало би да достигну 10 милијарди долара, а велики део биће реализован у оквиру глобалне кинеске иницијативе „Појас и пут”.

Што се тиче Турске повећање инвестиција из ове земље у Србију бележи се од 2015. године. Турске компаније су преузеле 19 пројеката у Србији до сада, са вредношћу од 395,7 милиона долара, а 17 од тих 19 пројеката је почело након 2018, објавила је Турска амбасада у Београду. Данас је број турских компанија у Србији већи од 800 и запошљавају око 10.000 људи у Србији. Србија и Турска од 2010. године имају и Споразум о слободној трговини, што је робну размену повећало четири и по пута. Турска је у Србији највише улагала у аутомобилску, текстилну и прехрамбену индустрију. Њена фирма ТАСYАПИ је ангажована за изградњу ауто-пута Београд – Сарајево као и Сремска Рача – Кузмин. Камен темељац за ауто-пут постављен је током посете председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана Србији док на тзв. Моравском коридору, односно аутопуту Појате – Прељина, такође учествује турска компанија Енка која је у у конзорцијуму са америчким Бехтелом. Овај коридор је од стратешког интереса за Републику Србију.

Као што се може видети кинеске и турске у компаније раде значајне пројекте које су од велике важности за Републику Србију и запошљавају велики број људи. Улагања су претежно у производну делатност што је од великог значаја јер се ствара додатна вредност. Услови под којима су послови склопљени и актери су јавно доступни и транспарентни.

За инвестиције из Уједињених Арапских Емирата то се већ не може тврдити. Наиме, од када је потписан међудржавни споразум између Србије и УАЕ 2013. године, пословни пројекти те земље у Србији прате различите контроверзе и афере. То и није изненађење с обзиром да је у том споразуму наведено да уговори, споразуми и пројекти са УАЕ не подлежу процедурама јавне набавке и тендера или другим процедурама које су дефинисане националним прописима Републике Србије.

Послови који су изазвали највише пажње и контроверзи јесу изградња луксузног насеља Београд на води, куповина 49 посто националног превозника од стране Етихада и улагања у пољопривреду које су донеле две компаније Ал Дахра и Ал Равафед. Сви ови пројекти су у великом делу стручне јавности оцењени као штетнии у којима су држава Србија и и њени грађани на губитку

Послови који су изазвали највише пажње и контроверзи јесу изградња луксузног насеља Београд на води, куповина 49 посто националног превозника од стране Етихада и улагања у пољопривреду које су донеле две компаније Ал Дахра и Ал Равафед. Сви ови пројекти су у великом делу стручне јавности оцењени као штетнии у којима су држава Србија и и њени грађани на губитку. Једна од најпознатијих афера које прате ове пројекте јесте случај Савамале 2016. године када су на нелегалан начин срушени објекти због грађевинског подухвата „Београд на води“ што је довело до великог револта грађана Београда и вишедневних протеста против власти. Ер Србија, национална авиокомпанија која је створена након доласка Етихада, врло бзо је пала у финансијске тешкоће а ове губитке покривала је држава кроз субвенције из буџета. Што се тиче пољопривреде, компанијама из Емирата је дата најквалитетнија војвођанска земља по далеко нижој цени од оне коју плаћају ратари у Бачкој. До пре пар година државне оранице ратари у овом делу Војводине плаћали су 400 или 450 евра по хектару, међутим ове арапске компаније плаћају упола мање.

Након тога, Ал Дахра се појављује поново 2018, као купац ПКБ-а. Иако су овај комбинат обилазили су и други купци, а конкретну понуду дали одређени домаћи бизнисмени, услови које је држава прописала били су недокучиви за ове потенцијалне купце – требало је, наиме, да су самостално или на консолидованом нивоу остварили приход од најмање 400 милиона евра у последњој пословној години, што је далеко од могућности домаћих компанија.

Једина грана пословања између Србије и УАЕ која је до сада функционисала без застоја и проблема била је трговина оружја. Први озбиљнији пословни контакти измедју Србије и Уједињених Арапских Емирата, у области војне индустрије, успостављени су  2011. и 2012. када су делегације УАЕ боравиле у Београду и Крагујевцу, где су уговориле куповину Заставиног пешадијског наоружања. Тај пословни аранжман реализован је, остало је забележено, 2012. год када је Застава у УАЕ извезла пешадијско наоружање у вредности од близу 10 милиона долара, што је крагујевачкој фабрици, уз остале извозне послове, обезбедило пуну упошљеност капацитета у тој години.

Већ наредне 2013. кад је на власт дошла Српска напредна странка, а њен лидер Александар Вучић постао први потпредседник Владе и министар одбране, сарадња Србије са Уједињеним Арапслким Емиратима убрзано је кренула узлазном путањом. Те 2013. према официјеним подацима, уз повећање извоза домаћег наоружања и војне опреме у УАЕ, са том земљом  је потписан и споразум о развоју обалског ракетног система АЛАС.

Године 2017. године у Уједињене Арапске Емирате извезена је српско оружје у вредности од 138 милиона долара. Србија је те године у Емирате, поред осталог, извозила вишецевне лансере ракета и Петолеткине минобацаче. Претпрошле године 2019, у Емирате је из Србије извезено више од 14.000 артиљеријских ракета, пет вишецевних лансера ракета од 105 и 122 милиметара, док је Застава тој заливској земљи испоручила 23.000 пушака, 2.000 пушкомитралљеза 7,62мм, 100 тешких митраљеза 12.7 мм и друго.

Према подацима Министарства одбране исте године је издата дозвола за извоз домаћег наоружања и војне опреме у вредности од чак  900 милиона долара. Највећи број дозвола издат је за извоз наоружања и војне опреме у Уједињене Арапске Емирате (следе Саудијска Арабија и САД), са којима је пословна сарадња у области војне индустрије, пре десет година, стартовала са скромних 9,5 милиона долара. Бивша народна посланица Мариника Тепић изјавила је једном приликом, да су „дилови Србије са УАЕ почели управо због интересовања Бин Заједа (престонаследника УАЕ ) за српско оружје“, те да су сви остали послови са том заливском земљом „параван за трговину оружјем преливену у „Београд на води“, а због чега је „порушена половина центра Београда”.

Да су ови послови и сарадња са Емиратима повезани са пре свега безбедносним питањима говоре и наводи да је главни посредник у овим пословима између српске Владе и Емирата контроверзни политичар и бизнисмен, бивши шеф палестинске обавештајне службе Мохамед Дахлан

Да су ови послови и сарадња са Емиратима повезани са пре свега безбедносним питањима говоре и наводи да је главни посредник у овим пословима између српске Владе и Емирата контроверзни политичар и бизнисмен, бивши шеф палестинске обавештајне службе Мохамед Дахлан. Овај бивши високи функционер палестинске управе након одласка у егзил након унутрашњих сукоба и оптужби за корупцију постао је саветник престонаследника УАЕ Мухамеда Бин Заједа а пребивалиште је нашао у Србији чије је држаљанство у међувремену добио. Да је његова улога и више него забрињавајућа, сведоче и натписи светских медија који управо Дахлана апострофирају као једног од организатора војних ефектива у Либији и Јемену иза којих стоји подршка Уједињених Арапских Емирата.

С обзиром на све наведене чињенице, може се заиста врло лако уочити разлика између стварних инвестиција које долазе из Кине и Турске и контроверзних улагања која пристижу из Емирата. Јавност са правом поставља питање да ли се иза полутајних улагања Емирата у Србију крије трговина оружјем које се користи у сукобима на Блиском Истоку и зашто држава Србија склапа послове који нису у њеном финансијском интересу као што се могло видети на примеру споменуте две пољопривредне компаније из УАЕ.

(Serbia Media Group)