А једино су умови са истанчаним смислом за мучење били у стању да једног од најистакнутијих србомрзаца на Балкану поставе за нашег главног надзорника на путу ка ЕУ. Како је време пролазило, тако је и г. Кацин напредовао. Бивао је министар у неколико наврата, затим је стигао и у ЕУ, у којој је посланик већ више година.

Група НВО и медија окупљених око „очувања тековина слободе и демократије“ објавила је пре недељу дана веома амбициозан и медијски пропраћен памфлет који се бави управо глобалним проблемом гушења демократских пракси глобалног опадања поверења у институције демократије и грађанских права.

Рођен у албанској исељеничкој породици у Детроиту, пре него што се појавио на великом платну Виктор Гојцај био је један од најозлоглашенијих криминалаца Њујорка, где живи од малена. Управо због гангстерске прошлости и јесте ангажован у новом филму Тонија Скота.

То су све они, дубоко реакционарни и злобно-опасни, кругови у којима Аплбаум и живи и дише. Оно што он доноси у покрет “Окупирајмо Волстрит“ је злобно и бесно непријатељство према радничкој класи и социјализму.

РТС, Пинк, Прва и остали прозападни медији форсирају своје слуге тј. слуге монструма са запада. Народ трују „Прељубницима“, нуде им „хлеба и игара“ а под плаштом информативног програма намећу им вашингтонске и бриселске вазале Вучића, Дачића и Николића.

Траже демократски развој, слободу одлучивања, отворене границе. А сами намећу решења, ограничавају демократске тековине, оспоравају право на самостално одлучивање. Слаткоречиви су када нуде Европу без виза, а тврдокорни у постављању разноврсних услова.

Како фундаменталн принципи, тако и схватања о себи Немачке и централне Европе се јако разликују. Елите тих других земаља можда воле да себе замишљају као да су на првом месту Европљани – али њихове јавности знају да то није тако.

Осветољубивост, бес, огорченост, идолопоклонство – све су то разлози због којих први потпредседник Владе убедљиво води као најпопуларнији политичар у држави. Али, после уздизања на такво брдо обично следи пад са планинских висина.

Док је српско службено и национално писмо без заштите од надлежних министарстава, законских и културних институција, остављено на милост и немилост не-писмених медија и издавачких кућа – борцима за његово очување показују се глобалне мегакомпаније новог светског поретка.