Једна карта за Холивуд

У предстојећем судском окршају Нове српске политичке мисли (у даљем тексту НСПМ) и Иницијативе младих за људска права (у даљем тексту ИМЗЉП), нови херој албанских Интернет форума Виктор Гојцај могао би да буде сведок – и одбране и тужилаштва.

Знате већ цео случај: прво Добрица Ћосић напише да су Албанци "талог трибалног варварског Балкана"; затим Биљана Ковачевић Вучо поднесе кривичну пријаву против Ћосића, оптужујући га да је том фразом ширио међунационалну мржњу; онда Зоран Грбић у тексту "Очеви, оци и маћехе Србије", на овом сајту, наведе да ни он не зна за нека колективна или појединачна достигнућа којима су Албанци обогатили човечанство; на крају, ИМЗЉП тужи Грбића и главног уредника НСПМ-а за говор мржње... И, сада НСПМ и ИМЗЉП улазе у судницу, у којој ће се неминовно расправљати и о томе да ли су Албанци заиста "балкански талог".

Поменути Виктор Гојцај, судећи по муњевитом успеху у "седмој уметности", свакако би ојачао тужбу. Овај пореклом Албанац, наиме, са само 25 година, без икаквог претходног искуства, глумио је у високобуџетном холивудском трилеру "Отмица у метроу" ("The Taking of Pelham 1 2 3"), уз великане као што су Дензел Вашингтон, Џон Траволта, Џејмс Гандолфини и Џон Туртуро. Траволта игра главног негативца, криминалца који отима цео један воз у њујоршкој подземној железници, а Гојцај његовог главног саучесника. Они који су гледали филм (ускоро стиже и до биоскопске Србије, а код препродаваца се већ може наћи пиратска копија), кажу да се Гојцај сјајно снашао, упркос томе што никада раније није имао икакве везе са уметношћу, а посебно филмском. Да је изгледа стварно одрадио ваљан посао види се и по томе што му је већ стигла понуда за нови ангажман, у филму "Сломљени коњи", чије снимање још није почело, али се зна да ће му партнер бити Мики Рурке.

Албанац, млад, а већ славан и етаблиран у Холивуду – какав "зицер" за тужилаштво!

Проблем је, међутим, у томе што Гојцај у "Отмици у метроу" уопште није глумио. Рођен 9. марта 1983. у албанској исељеничкој породици у Детроиту, пре него што се појавио на великом платну био је један од најозлоглашенијих криминалаца Њујорка, где живи од малена. Управо због гангстерске прошлости и јесте ангажован у овом филму. Режисер Тони Скот (брат познатијег и награђиванијег Ридлија Скота) распитивао се код полицијских инспектора, али и доушника с улице, ко су "виђенији" криминалци у Њујорку, како би неког од њих упослио као саветника глумцима. Већина му је препоручила Гојцаја, који је већ у раним двадесетим израстао у бескрупулозног вођу албанског клана (специјалност - коцка) и неколико пута био у затвору, а претходно је радио као избацивач у бројним ноћним клубовима (у биографији на сајту www.imdb.com наводи се и да има скоро два метра висине, као и велико искуство у борилачким вештинама, пре свега џудоу и теквондоу).

Када се упознао са Гојцајем, режисер се "одушевио што је Виктор, са тек 24 године, био вођа своје екипе". Уопште, Скот је био потпуно импресиониран њујоршким разбојником, којем је понудио следеће: да глуми у "Отмици", али да се зато потпуно повуче из криминала. Кад је Гојцај пристао, Тонија Скота у намери да од њега направи акционог хероја, али филмског, нису могли да спрече ни продуценти, који су узалуд тражили од режисера да се окрене "правим глумцима, а не правим криминалцима" – овај је истерао своје и ето нама Гојцаја у холивудском спектаклу темпираном за летњу сезону.

Кад се све ово има у виду, значај Виктора Гојцаја за тужилаштво ИМЗЉП-а бледи, а његов евентуални допринос одбрани НСПМ-а ненадано добија на значају!

Шалу на страну, Гојцај може да буде неслана шала. Америчка филмска машинерија необично је спретна у производњи глумачких звезда, а мрачна биографија са хепи-ендом доказано привлачи публику. Али, шта ако Гојцајева животна прича није измишљотина? Шта ако је он на "велико платно" стварно стигао само зато што је боље него колеге ударао рекет и ломио коске дужницима?

Вероватно би у већини америчких и европских мегалополиса потрага за саветодавним криминалцем опет довела до неког "тако-млад-а-већ-има-своју-банду" Албанца. Јер, албански мафијаши одавно су постали велики играчи у међународном подземљу. Да ли холивудски режисери и за њих имају написане улоге које ће им дати под условом "да одрекну криминала"?

Уосталом, кад су једној генерацији албанских криминалаца великодушно поклонили српску територију, зашто Американци не би следећој генерацији подарили мало Холивуда? Поготово што и у Холивуду, као и на Космету, и једни и други могу лепо да зараде...

Тешко је схватљиво због чега су холивудским сценаристима главе пуне имагинарних српских монструма ("Лов у Босни", "Харисоново цвеће", римејк "Напада на полицијску станицу број 13", ТВ серија "24" – само су неки од наслова у којима су Срби главни негативци), а холивудски режисери од правих албанских монструма попут Гојцаја праве филмске звезде. Али, можда смо сами криви. Можда је требало да Србија пут "фабрике снова" пошаље питомце својих глумачких академија, као што су Шилерова, ЦЗ, Сурчин и друге... Сваком од њих да смо дали по једну карту за Холивуд, сигурно не бисмо касније плаћали милион долара да их не би тужио неко кога су претукли.