Може бити да је њихова права заоставштина допринос буђењу левице из коматозног стања? "Огорчени" (the indignants), како их зову, изгледа ничу на све стране. У Риму су сукобима на улицама направили русвај и изазивали штету од преко милион долара, судећи по новинским извештајима.

Циљ актуелне владе је, да парафразирамо Вучића, војна неутралност и политичко опредељење за чланство у ЕУ. Изгледа да ни за ову власт та фамозна Европска унија нема алтернативу. Међутим, ниједна од новопримљених држава у ЕУ то није постигла а да претходно није постала чланица НАТО пакта.

Изгледа да је у другосрбијанским медијима о Србима и Србији могуће написати највеће гадости, па чак и позивати на "денацификацију" уз помоћ "снајпериста" и "градске гериле", као  и "припрему ослобођења Војводине од српске окупације", а да то никога озбиљно не узнемири.

Односи Србије и Русије развијају се узлазном линијом у енергетици, инфраструктури, инвестицијама, војно-техничкој области, култури. Ипак, могућности ни из далека нису искоришћене. Очигледно је потребно још више обостраних иницијатива. 

И тако се једног дана Хрватска пробудила схвативши да њени школарци далеко више воле Милета Китића него бечке валцере. Након првобитног шока и мучног периода суочавања са „мрачном страном“ сопствене популарне културе, полако је уследило и помирење са судбином.

Суђење Тимошенковој није само процес против бившег шефа владе која је починила прекршаје у области државне економије. То је, пре свега, озбиљан покушај судске власти Украјине да демонстрира своју независност.

Покушао сам да укажем да се цела ова афера Дачић може посматрати у контексту унутрашњополитичке борбе, распореда снага пред евентуалне предстојеће изборе. Поред ове намене окренуте ка споља, овакве афере имају и улогу рашчишћавања односа и положаја међу кључним делатницима.

Свако ко је разуман, зна колика се опасност за слободу јавне речи крије у идеји да се новинарима суди због изношења информација или вредносних судова. Али, ако у њима нема директног позивања на злочин, то су само "погрешне", али никако не и "злочиначке" информације. 

Активисти сматрају да би војне власти могле да искористе наставак ванредног стања да се обрачунају са популарним дисидентима који се противе војној владавини, а с друге стране, војне власти немају много обзира према људима који су изнели протесте.