Ако се осврћете на овакав злочин, у којем је директан починилац (НАТО) имао нељудску, изопачену помоћ онога ко би требало да је жртва (Милановић), не смете да штедите ниједног учесника. Ко је више крив? Сулудо питање, јер је било ко од њих двојице могао врло лако да спаси животе несрећних радника.

Савремена Енглеска представља дом за бројне народе који нису успели да нађу обећани живот у Уједињеном Краљевству. Питање је да ли ће нереди захватити и градове на северу Енглеске, који су традиционално оријентисани ка радничкој класи.

Можемо нпр. од њих чути: Коштуница је „светло на крају тунела“. Али, нисмо ли у тунелу великим делом захваљујући њему? Такође се прича: Коштуница је „мудар“, Коштуница је „у праву“ и томе слично. Али мудар човек је у праву унапред, а не уназад.

Расизам и фашизам су методе деловања, а не ставови и мишљења. Oни се испољавају управо када неко изузетно моћан и утицајан почне наглас да грми како су угрожене темељне вредности цивилизованог света, чију перјаницу представља управо он сам, са својом државном апаратуром и ратним арсеналом.

Одлука да се Привремени национални савет одреди за најповољнију замену Гадафијевом режиму је донета у журби – онда када су креатори политике имали врло мало информација о идентитету побуњеничких снага.

Не мора свако да воли животиње. Неко једноставно нема осећаја, или није наклоњен томе. Нисмо сви исти, и то је у реду. Али мора свако да поштује живот. Нико нема право ничији живот да узима, јер му га није ни дао. А ако неко нема осећаја, а не жели ни да поштује живот, онда мора да се научи да поштује законе.

У односима Москве и Вашингтона поново су избиле варнице. Никакви наговештаји о новој етапи односа после доласка Барака Обаме на чело администрације у Вашингтону – бар засад – нису се остварили.

Трпео сам притисак од својих саветника: зашто се мешаш око Косова? Па да се нисмо умешали, никад не бисмо завршили посао. Ишао сам у Косовску Митровицу да се суочим са гневом народа. Нисам се скривао иза било кога, никакву опозицију нисам изигравао.