Да ли су инциденти са ујгурском мањином разлог за забринутост Пекинга?

У понедељак, 28. октобра 2013. године, аутомобил у пуној брзини са регистарским таблицама кинеске Аутономне провинције Синђианг, улетео је у гомилу туриста на северном делу пекингшког централног трга Тиананмен и потом се запалио. Петоро људи је том приликом задобило смртоносне повреде, укључујући три особе из аутомобила (мушкарац ујгурског порекла, његова супруга и мајка) и двоје страних туриста који су се у том тренутку налазили у непосредној близини, а повређено је око 40 људи.     

Полицијске снаге, које су заједно са гардистима даноноћно распоређене на тргу, који је симбол политичке и културне моћи Кине и у чијој се непосредној близини налази Велика сала народа у којој заседа Државни народни конгрес и Комунистичка партија Кине, као и главне туристичке атракције кинеске престонице, евакуисале су место инцидента.

Страни новинари, који су покушали да сниме место догађаја, удаљени су са трга, а неколико сати након тога трг је поново отворен. Неколико дана касније полиција је именовала пет особа, такође пореклом из Синђианг провинције, за које се сумња да су на неки начин повезане са овим догађајем. Кинеска власт је потом окарактерисала инцидент као детаљно планиран и добро организован терористички напад. Детаљне званичне информације и саопштења за медије су изостали, а спекулације о самоубилачком нападу нису званично потврђене. Коментари, фотографије и видео снимци инцидента који су се појавили на кинеским друштвеним мрежама и блоговима су избрисани и строго се цензуришу. На друштвеним мрежама и у страној штампи постављена је дилема - да ли је у питању терористички напад или политички протест припадника ујгурске националне мањине? Мањак транспарентности, везан за детаље о инциденту, може да сведочи и о забринутости Пекинга.

Разлози за забринутост су вишеструки. Етнички базирани инциденти и сукоби између ујгурске популације и припадника кинеске војске и полиције нису новост. Они датирају од средине 90-их година и дешавају се у најзападнијој, и територијално највећој кинеској провинцији Синђианг, коју већински насељавају Ујгури, муслимански народ туркијског порекла, који има статус признате националне мањине. У крвавим сукобима демонстраната и полиције и бомбашким нападима живот су до сада изгубиле стотине особа. За кинеску власт ови инциденти представљају јасне сепаратистичко-терористичке нападе, и унутрашњу претњу број један националној безбедности Кине. За њихову организацију окривљују ујгурске сепаратистичке организације попут ЕТИМ-а (Исламски покрет за Источни Туркистан), који се налази на листи терористичких организација Кине, Сједињених Америчких Држава, Организације Уједнињених нација и Европске уније, али и организације ујгурске дијаспоре, попут Светског конгреса Ујгура, који се мирним путем залаже за демократизацију Синђианга и права Ујгура.

Спорадични сукоби Тибетанаца и кинеске војске, као и протести у виду самоспаљивања у суседном Тибету, такође се доживљавају као терористичко-сепаратистички акти појединаца који угрожавају стабилност кинеске државе и јединство мултиетничке Кине. Ови разлози наводе Кину да буде једна од првих држава која се, упркос несугласицама и осетљивим билатералним односима са САД, спремно приклонила глобалној борби против тероризма. У циљу сузбијања „три зла“: сепаратизма, тероризма и религијског екстремизма, кинеска власт је у Синђаингу иницирала и војно-полицијску кампању под називом „Удари јако, максимални притисак!“ у којој је ангажовано више од 15.000 припадника војске и полиције. Сматра се и да је кинеска иницијатива за оснивање регионалног форума Шангајске организације, поред разлога економске природе, који се, када је Кина у питању, односе на олакшано снабдевање енергентима из бивших совјетских република, потекла великим делом и из снажне потребе за јачањем безбедности државних граница.    

Подаци Светског конгреса Ујгура, по којима је до сада нестало на хиљаде Ујгура, за које се сматра да су убијени или затворени, или слични подаци тибетанске владе у егзилу, као и подаци међународних невладиних организација, попут Human Rights Watch, муте црно-белу слику сталних инцидената и етнички базираних немира које Пекинг емитује у свет.

По овим подацима, већина ујгурске популације је дубоко незадовољна својим положајем у кинеској држави, и уплашена за своју сигурност и чак и опстанак. Не подржавају сепаратистичке тежње појединих екстремних ујгурских политичких фракција и не одобравају бомбашке нападе у којима страдају недужни Кинези и Ујгури. Сматрају да су економски и политички маргинализовани од државе и да им се систематски ускраћује законом загарантовано право на територијалну и политичко-културну аутономију, као и основне верске слободе. Жале се на појачану милитаризацију Синђианга, незапосленост, сиромаштво, планско насељавање кинеске радне популације у ову покрајину и систематско исцрпљивање богатих природних ресурса покрајине (нафта, гас, минерали) за појачане потребе снабдевања Пекинга и богатих приобалних провинција енергентима.

Њихови досадашњи напори за остваривање мањинских права нису уродили плодом. Дилема која се појавила на кинеским друштвеним мрежама поставља логично питање - да ли је инцидент који се десио у понедељак, и у коме су живот изгубили недужни људи, у ствари политички вапај, који је имао за циљ да широј јавности укаже на неповољан положај дела кинеске популације? Да ли је то један од разлога за забринутост Пекинга? Или страх пред чињеницом да је ујгурски протест први пут „пресељен“ из Синђианга у Пекинг, те да може да послужи као узор осталим незадовљним групама?

Сматра се да је Тиананмен најбоље чуван трг на свету. Поред тога што представља симбол политичке моћи Кине, он неизоставно асоцира и на протесте усмерене против власти, нарочито на чувени протест из 1989. године, који је окончан војном интервенцијом и страдањем више стотина демонстраната. Иако под строгим обезбеђењем, у последњој деценији трг је у неколико наврата био место спорадичних протеста, а починиоци и разлози протеста су углавном остајали непознати. Све што се деси на овом тргу иде директно у свет. Тако и овај инцидент може у свет да пошаље слику Кине која је немоћна или невољна да реши једно од горућих унутрашњих проблема.. Или да укаже на то да се нагомилани унутрашњи проблеми, од којих су незадовољне мањине један од многих, не могу решавати доношењем економских мера?

Домаћи и страни стручњаци упозоравају да је кључно донети и применити шири пакет социјалних реформи који би пратио економске мере, које имају за циљ одржање стабилности у последње време ослабљене кинеске економије. Доношење и примена таквих мера, од које би се неке осносиле и на нови приступ мањинама, не би смањиле репутацију и скоро бескомпромисну подршку коју Комунистичка партија Кине ужива од стране својих грађана. Послужилe би као joш један доказ успешности аутентичног, кинеског модела развоја.