Битка за Латинску Америку и паралеле са Србијом

У Венецуели на парламентарним изборима победила је проамеричка опозиција први пут после 16 година владања покојног социјалисте великог Уга Чавеза, који је био један од највећих поборника социјализма на западној хемисфери. Уго Чавез, бивши падобранац, био је заклети антиглобалиста и велики русофил. У Венецуели неприкосновено је владала социјалистичка странка све до најновијих парламентарних избора на којима је странка Николаса Мадура, Чавезовог наследника, изгубила. Социјалистичка странка је наводно изгубила због „тешког економског стања у земљи“.

Међутим, кључно је да су узроци несташица и тешког стања привреде Венецуеле спољашњи. САД су решиле да снизе цену нафте на светском тржишту што је тешко погодило економију Венецуеле која умногоме зависи од извоза својих огромних резерви нафте. Американци су, наравно, ово намерно и свесно урадили само да би постигли незадовољство народа Венецуеле, који се по добро опробаном америчком рецепту окренуо против владе. Американци су усавршили методику обарања непослушних власти манипулацијом свести становништва дате „непослушне“ државе.

Против Венецуеле се води економски рат. Николас Мадуро је подсетио на историју државних удара у Латинској Америци и окривио је противнике које подржавају Американци да покушавају да саботирају привреду земље која зависи од нафте и да дестабилизују социјалистичку владу. "Данас могу да кажем да је тријумфовао економски рат“, рекао је Мадуро у телевизијском обраћању из председничке палате у присуству највиших руководилаца Социјалистичке странке. Међутим, оно што је кључно представља чињеница да грађани Венецуеле криве сопствену владу, а не Америку због тешког живота. То је класична америчка операција замене спољашњег непријатеља унутрашњим. При свему овоме не смемо изгубити из вида да је опозиција у Венецуели веома јака и да се Сједињене Државе управо на њу ослањају када је у питању рушење социјалистичког режима у Каракасу.

Није тајна да је покојни Уго Чавез тесно сарађивао са председником Руске Федерације Владимиром Путином. Венецуела је купила неке од најмодернијих руских оружаних система између којих и ловац "сухој 30". Осим што захваљујући социјалистички проруској оријентисаној влади Венецуела има најсавременије руско оружје, она је дозволила да на њеној територији слећу руски стратешки бомбардери на својим планетарним патролним мисијама. Када је Русија одобрила поново светске патроле својој флоти стратешких бомбардера "ту-95", Венецуела је понудила своје привремене базе за слетање и танкирање.

Овај тешки парламентарни пораз тешко је пао социјалистима јер представља велики удар на владу. Ако у догледно време опозиција дође на власт, а председник Николас Мадуро буде морао да оде, велико је питање да ли ће Венецуела наставити тесну сарадњу са Русијом која Америци не одговара. По свему судећи неће јер проамеричка опозиција тесно сарађује са САД. Венецуела је дубоко поларизована и у некој хипотези не смемо искључити ни употребу силе проамерички настројених грађана. То би, наравно, довело до грађанског рата и потпуног колапса Венецуеле, али и та солуција би Американцима више одговарала него статус кво.

У Бразилу, највећој латиноамеричкој земљи, ситуација је слична и нимало ружичаста по социјалистички настројену председницу. Опозиција у Бразилу је такође веома јака и Америка на њу рачуна када је у питању промена власти. Слично Венецуели, Бразил, земља БРИКС-а, суочава се са економским ратом. Стање привреде Бразила није најбоље и огроман милионски део опозиције је ове године изашао на улице највећих градова Бразила.

Исто као и у Венецуели, грађани не траже кривца ван, већ сву кривицу сваљују на социјалистичку владу. У Аргентини још једној нама пријатељској земљи, дешава се атак на председницу Кристину Киршнер која се напада због извесних малверзација. Ти напади су такође потекли од САД, али опозиција у Аргентини није толико јака јер је аргентински народ чврсто националистички и антизападно настројен. Аргентинци су уједињени питањем малвинских острва која Енглези називају Фокландским острвима.

Аргентинци су накратко освојили ова острва у муњевитом рату 1983. године, али су Британци послали своју морнарицу и успели су да поврате ова острва, која по праву припадају Аргентини. Аргентина је наш велики пријатељ када је у питању очување територијалног интегритета Републике Србије, имајући на уму КиМ. Осим тога, Аргентина је недавно гласала против пријема Косова у Унеско. Какве сличности имају Венецуела, Бразил и Србија. Након свирепог бомбардовања бивше СРЈ 1999. грађани Србије су подпали под утицај Западног пропагандног деловања. Њуди у Србији су 2000 године срушили Милошевића главног америчког опонента на Балкану.

Организација „Отпор“ је тада имала одлучујућу улогу. Уједињена српска опозиција је на крилима тзв. европских вредности срушила социјалистичког председника, који се борио против НАТО пакта и испоручила га касније у Хаг. И опет нико није кривца за тешко економско стање тражио у спољашњем узроку, већ су сви видели Милошевића као главног кривца. Да закључимо, читава социјалистичка Јужна Америка, осим донекле Аргентине, која чврсто стоји на својим принципима, јесте у опасности.

Ни Венецуела ни Бразил немају нажалост светлу будућност јер су ове земље главни камен спотицања Америке на западној хемисфери након успостављања дипломатских односа са Кубом. Морамо се само надати да неће доћи до грађанског рата у овим земљама. А сви грађани Венецуеле и Бразила се тешко варају јер уколико дође до промене власти живот обичних грађана неће бити ништа бољи он напротив, може бити само гори.