Зашто (не) волимо ММФ?

Да ли Република Србија треба да прати ММФ директиве и зашто, кључна су економска питања данас. О тим питањима би требало да се изјасне, недвосмислено, сви председнички кандидати (илустрација: Џејмс Руф је одушевљен резултатима, додуше болним по Србију, јер смо по индексу беде на осмом месту у свету).

Ових дана медијске куће обавештавају јавност како је господин Џејмс Руф, шеф мисије Међународног Монетарног Фонда (ММФ), који треба да одобри Србији нови стендбај аранжман, односно кредит, одушевљен постигнутим реформама и резултатима, додуше болним по становниство /1, 2/.

Такође, председник Савета гувернера Народне банке Србије Небојша Савић изјавио је да су у Србији током аранжмана са ММФ-ом постигнути јако добри резултати, али је остао проблем структурних реформи, као и да је то најтежи део. Преведено, остао је проблем распродаје државних добара /3/.

И премијер  Вучић је био задовољан похвалама мисије, поменуо је проблеме јавних предузећа и рекао да је задатак у наредном периоду подизање приватног сектора /4/.

Механизми ММФ почињу од банака

Економски механизми које ММФ промовише у земљама са којима има аранжмане су врло слични или готово исти. Проф. Јозеф Штиглиц са Универзитета Колумбија у САД, и добитник Нобелове награде, је прецизно описао ове механизме и њихове крајње ефекте /5/. Није желео да нагађа зашто се исте мере деценијама спроводе иако не дају позитивне резултате у државама које их примењују.

Приоритетна и прва мера коју ММФ захтева јесте либерализација банкарског тржишта, према Штиглицу и другим аналитичарима. У пракси, то значи да велике, глобалне банке купе домаће банке или домаће банке банкротирају, тако да банкарско тржиште постаје већински, или у потпуности, страно. Стране банке, по правилу, подигну камате са образложењем да је дотична држава ризична за пословање, наводи Штиглиц. Камате су такве да заиста држава постаје аутоматски ризична, јер се из ње извлаче велике паре. С обзиром да стране банке раде у локалној валути, њима прети ризик од пада те локалне валуте. Ту прискаче у помоћ ММФ, који даје кредите у девизама за очување курса локалне валуте.

Када домаћа валута крене да пада, народна банка продаје девизе позајмљене од ММФа и диже домаћу валуту. Тако, заправо, народна банка и ММФ чувају леђа страном капиталу који, на крају, конвертује своје инвестиције у домаћој валути у девизе и извлачи их пре краха економије дотичне земље. Крах је неминован јер се из земље извлаче огромна средства кроз камате, а привреда не може да се развије јер су камате веће од профита.

Успут, ММФ врши притиске да се  укину субвенције на храну, здравство и образовање, смање плате у државним инститицујама и предузећима, као и пензије. Резултат је - опадање куповне моћи, што кочи привреду, фирме иду у банкротства а, као последица, и приходи буџета падају.

Штиглиц каже да ММФ овако стимулише такозвани “врућ“ капитал који се увећава кроз шпекулације, а не кроз праве инвестиције или повећање производње. Ернст Волф у својој књизи о ММФ-у објашњава да је последња фаза аранжмана са ММФ-ом, по правилу, распродаја ресурса и инфраструктуре презадужених земаља, што убрзава осиромашење нације /6. 7/.

Смисао писма о намерама

ММФ већ дуги низ година намеће земљама исту економску политику. Најдрастичнији пример неуспеха политике ММФ-а је Африка где милиони људи деценијама умиру од глади и поред мера ММФ или, како неки тврде, управо због ових мера које су у интересу глобалних банака а не народа у Африци. Пошто се оваква драматична ситуација почела развијати у скандал глобалних размера, ММФ је направио промену. Више није наметао своје услове и мере, већ су владе држава које траже кредите саме предлагале услове и мере, а ММФ их је само прихватао или не. На тај начин, ММФ пребацује одговорност на владе земаља којима даје кредите и, практично, тим владама управља. Наравно да ова формална промена процедуре није помогла  земљама Африке да реше своју драматичну економску ситуацију, а ни осталим земљама које су пале под утицај ММФ-а /8, 9, 10/.

Тако је и Влада Србије 2015. године послала писмо о намерама генералном директору ММФ-а, госпођи Кристин Лагард, у коме тражи да јој се одобри стендбај аранжман, односно специфична врста кредита, у износу од 1.2 милијарде долара. Писмо, односно захтев за кредит, потписали су премијер Александар Вучић, министар финансија Душан Вујовић и гувернернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић. Уз захтев за кредит, влада је предложила мере економске политике описане у такозваним меморандумима о економској и финансијској политици /11/.

У меморандумима, влада обећава ММФ-у мере којима ће се смањити плате у јавном сектору и пензије. Затим, влада обећава доношење нових закона којима ће се смањити број запослених у јавном сектору, регулисати поскупљење струје, смањити капитална потрошња, смањити и укинути субвенције у пољопривреди, увести порези на безалкохолна пића  итд. Такође, ММФ је обавештен да су извршене промене Закона о раду којима се подржава флексибилно тржиште рада, услов за сарадњу са ММФ и Светском банком. Нови Закон о раду је смањио обавезе послодаваца према запосленима, пружио могућности за масовно краткорочно запошљавање по уговору, смањио права синдиката и слично /12/. Влада, такође, обећава да ће приватизовати, реструктуирати или наћи стратешког партнера за државна предузећа или дати концесије на њих, а добијени новац искористити за смањење дуга. Влада је обећала, рецимо, да ће продати Телеком Србије и дати под концесију Аеродром Београд, два предузећа која су међу напрофитабилнијим у држави /13/.

Интересантно је, међутим, да се у овим меморандумима не помињу конкретне мере против корупције која је, сасвим извесно, највећи проблем и на локалном и глобалном нивоу. Зашто ММФ не занима много решавање проблема корупције, зашто не захтева у меморандумима оштре казнене мере против корупције и ненаменског трошења кредита? Можда део одговора на ово питање дају биографије генералних директора ове институције.

Ко управља ММФ-ом

Тренутни, једанаести по реду, генерални директор ММФа је Кристин Лагард (2011 - ), бивша француска министарка финансија и бивша министарка пољопривреде. У тренутку када је била бирана за генералног директора, госпођа Лагард је била под истрагом због коруптивних радњи. Наиме, контроверзни  француски  бизнисмен Бернар Тапи тражио је судским путем од државе накнаду штете коју му је нанела француска државна банка Креди Лионе [Л1], а министарка финансија Лагард је, не чекајући коначну пресуду, основала арбитражну комисију и на основу њеног извештаја исплатила новац који је Тапи тражио, увећан за 42 милиона евра због душевног бола – све заједно 404 милиона евра. Суђење је дуго трајало, Кристин Лагард је била изабрана и за други мандат генералног директора ММФа, када је у децембру 2016 године суђење завршено и донета пресуда по којој Тапи мора да врати новац држави.  Госпођа Лагард је проглашена кривом за немар, што повлачи законску казну затвора од годину дана и новчану казну од 15.000 евра, али ју је суд у пресуди ослободио затворске и новчане казне, као и казнене евиденције. Госпођа Лагард је изјавила да се неће жалити /14, 15, 16/. Кристин Лагард је била запамћена и по томе што је као министарка финасија увела ‘’флексибилност у тржиште рада’’ (поменуто у шестом пасусу), које је стандардан захтев ММФа што је изазвало велики талас штрајкова у Француској.

Десети  по реду генерални дирецтор ММФа је био Доминик Строс Кан [Л2] (2007 – 2011), бивши француски министар финансија и бивши министар индустрије. У јавности, Строс Кан је најпознатији по својим сексуалним скандалима. 2011. је оптужен за покушај силовања собарице родом из Гвинеје у њујоршком хотелу због чега је поднео оставку на место генералног директора ММФа. Ослобођен је ове оптужбе због непоузданих доказа које је изнела тужитељка. Убрзо после ове афере Строс Кан је поново оптужен, заједно са групом пословних људи, хотелијера, једним адвокатом и једним официром полиције, за подвођење проститутки, навођење на проституцију и организовање оргија у периоду од 2008. до 2011. године. Строс Кан се бранио изјавом да није знао да су у оргијама учествовале проститутке а оргије је упражњавао јер су му биле рекреација од стреса због ‘’спасавања света’’[Л3] /17/. Средином 2015. донесена  је ослобађајућа пресуда по Строс Кана, док су сви остали оптужени добили одговарајуће казне. 

Оно што се мање зна је да је Строс Кан био уплетен и у финансијске скандале и да је био оптужен за корупцију 1999, због скандала са нафтном компанијом Елф Аквитен [Л4] и скандала са студентским осигуравајућим друштвом МНЕФ. Опет је 2001 ослобођен оптужби у оба случаја. 2013 Строс Кан је основао, заједно са француским бизнисменом Тијеријем Лејном, инвестициону компанију ЛСК. Компанија је банкротирала после Лејновог самоубиства 2014, оставивши клијенте без уложеног новца. Отворена је истрага по тужби оштећених клијената, на видело излазе разне малверзавије и преваре, компанија се често помиње у Панамским папирима, али Строс Кан тврди да ништа није знао. Истрага је у току. Занимљиво је да је 2013. Строс Кан био ангажован од стране Владе републике Србије и њеног премијера као саветник за решавање проблема српске економије /18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25/.

Родриго Рато (Родриго де Рато y Фигаредо), бивши шпански министар економије и потпредседник шпанске владе, био је девети генерални директор ММФ-а (2004 – 2007). Рато је 2007. дао оставку на место генералног директора из личних разлога. По напуштању ММФ-а, Рато је постао један од директора у инвестиционој банци Лазард. То је компанија са великом историјом коруптивних скандала, која је такође била саветник Владе Србије у последњој продаји Телекома а сада је саветник Владе Србије за давање концесије на аеродром Никола Тесла /26/.

Од 2010. Рато је радио на реформи шпанског банкарског система, спојио је свих шест шпанских штедионица у банкарску групу Банкиа, а као сталног саветника у банкарским пословима, понудама и улагањима ангажовао је Лазард. Почетком 2012. Шпанија је морала да упумпа у Банкиу 24 милијарде евра да не би отишла у стечај и обезвредила готово сву уштеђевину грађана Шпаније. Срећом, Шпанија је касније добила међународни кредит од 41 милијарду евра да заштити свој банкарски систем од колапса проузрокованог пљачкањем Банкие. Почетком 2015. Рато је ухапшен због превара, тајних рачуна, прикривања имовине и прања новца. Осуђен је 23. фебруара 2017.  на 4.5 године затвора, а због утаје пореза одузета му је сва имовина и пензија коју је добио од ММФ-а /27, 28, 29/.

Немац Хорст Келер, осми генерални директор ММФа (2000 – 2004), бивши директор Европске банке за реконструкцију и развој (ЕБРД), нема у својој биографији ништа што би указивало на скандале, корупцију и друге мутне радње. Дао је оставку 2004. године у ММФ-у да би се кандидовао за председника Немачке и победио. У свом другом председничком мандату 2010. године дао је оставку под притиском јавности због непримерене изјаве. Келер је, приликом посете немачким војницима у Авганистану, изјавио:

"Земља наше величине, са фокусом на извоз и тиме на међународну трговину, мора бити свесна да су војне интервенције неопходне да би заштитила своје интересе …" /30, 31/.

Седми генерални дирецтор Мишел Камдесу из Француске био је најдуже на овој функцији (1987 – 2000). Био је оштро критикован у светској јавности због личне острашчености и сурових мера према ММФ дужницима у Источној Азији и Латинској Америци. Последица оваквих мера довела је до великих криза и немира у задуженим земљама, нарочито у Аргентини, Мексику и Индонезији. 2000 Камдесу је поднео оставку. Данас је активан у више друштвених организација од којих је једна ‘’Комисија за Африку’’ коју је основао Тони Блер /30, 32/.

Жак де Ларосијер, шести генерални директор ММФ (1978 – 1987) такође је био под истрагом. Наиме, почетком деведеситих Ларосијер је као гувернер Банке Француске био и председник надзорног одбора банке Креди Лионе. Креди Лионе је била у великим дуговима и фалсификовала је податке о свом пословању што је повлачило и одговорност председника надзорног одбора. Ларосиер је ослобођен оптужбе /30, 33, 34/.

Већ је постало врло извесно да је корупција основни разлог за пропадање економије великог броја земаља. Да ли ММФ, који као један од својих приоритетних задатака означава борбу против корупције, заиста може да реши тај проблем са оваквим директорима? Колика је одговорност баш ММФ-а за тренутно економско стање у Србији и многим земљама које прате директиве ММФ-а већ дуги низ година?

Владари се задужују на рачун грађана, кредите троше привилеговани, а народи сиромаше, отплаћујући огромне кредите кроз порезе. Мултинационалне корпорације преузимају ресурсе и инфраструктуру од презадужених земаља, а кроз наплату коришћења инфраструктуре и ресурса, такође, извлаче велика средства од грађана. Да ли Република Србија треба да прати ММФ директиве и зашто, кључна су економска питања данас. О тим питањима би требало да се изјасне, недвосмислено, сви председнички кандидати.

Извори:

/1/ https://www.bloomberg.com/news/articles/201e-mthis-ar

/2/ http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/ekonovanja_804html

/3/ http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekon:652a-sa-Mom

/4/ https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/v-stanju-2017-02-27

/5/ Globalization and Its Discontents, Book by Joseph Stiglitz

/6/ Pillaging the World. The History and Politics of the IMF, Book by Ernst Wolff

/7/ http://www.globalresearch.ca/pillaging-of-the-imf/5420397

/8/http://www.alternet.org/story/152335/fhne_inevitable

/9/ https://www.theguardian.com/business/2002/oct/29/3

/10/ http://www.halifaxinitiative.org/updir/Impovtinent.pdf

/11/ http://www.imf.org/external/np/loi/2015/srb/020615.pdf

        http://www.imf.org/external/np/loi/2015/srb/061115.pdf

        http://www.imf.org/external/np/loi/2015/srb/100615.pdf

/12/ https://nkatic.wordpress.com/2013/02/20/flekpostao-balvan/

/13/ http://rs.n1info.com/a227673/Biznis/Strucola-Tesla.html

/14/ http://www.independent.co.uk/ne/chrisa7150546.html

/15/ http://www.bbc.com/news/world-europe-38369822

/16/ http://www.bbc.com/news/world-europe-38291281

/17/ http://www.blic.rs/vesti/svet/ns-kan-ima-an/9e650g9

/18/http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=999494

/19/ http://www.blic.rs/vesti/svet/zbog-moguce-gana/q0lsmyb

/20/ http://www.blic.rs/vesti/svet/-za-podvodenje/y1tx2f6

/21/ http://tempsreel.nouvelobs.com/justice/2strauss-kahn.html

/22/ http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1573001.stm

/23/ http://www.wsws.org/en/articles/1999/1ew=article_mobile

/24/ http://www.lemonde.fr/police-justice/arti1653578.html

/25/ http://www.parismatch.com/Actu/IntePapers-940933

/26/ https://pistaljka.rs/home/read/591

/27/ http://www.balkanmagazin.net/biznis/ci271lazard

/28/ http://www.zerohedge.com/news/2017-02-27/formption-sca

/29/ https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/2017-02-08

/30/ http://www.zerohedge.com/contributed/2013--curse-imf

/31/ http://www.spiegel.de/internationsident-betraye02.html

/32/ http://www.commissionforafrica.info/

/33/ https://www.lesechos.fr/06/07/2000/Lelan-examen.htm

/34/ http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/3000170.stm