Пресуда МСП из 2007.године, уводећи „територијално ограничени геноцид“ омогућава да се у потпуности измени суштина појма „заштићена група“, спуштајући заштићену групу на ниво појединца, припадника заштићене групе на један ужи територијални простор

О Џеј Симпсон, један од најбољих играча историји америчког фудбала, медијска звезда и глумац, оптужен 1994. да је убио бившу супругу Никол Браун Симпсон и њеног пријатеља Роналда Голдмана, па потом ослобођен, умро је 11. априла у 76. години. Директни телевизијски преноси полицијске потере за њим и суђења које је уследило, драматично су пре тридесет година променили друштвену, правосудну, политичку, спортску и медијску сцену Америке. И не само Америке.

Оно што је сигурно, и што горе поменута три филма убедљиво илуструју, јесте да је српска јавност одлучна да више не ћути о Косову, и да су то већ увелико препознају и српски уметници

Зашто економисти не верују да на сваки уложени евро буџетских субвенција инвеститорима држава кроз порезе и доприносе добија шест евра? Ако је то тачно, зашто Министарство привреде одбија да достави јавности анализу која ту тврдњу поткрепљује?

Представници опозиционих савеза, странака и покрета сагласили су се да делују уједињено и синхронизовано у обезбеђивању свих наведених услова

Јавност у Србији не треба да сметне с ума руско искуство од пре десет година, када је Париз у последњи час одбио да Москви испоручи два носача хеликоптера

Непосредан и проверљив престанак насиља и репресије на Косову;-Повлачење са Косова војних, полицијских и паравојних снага;-Размештање на Косову ефикасних снага међународног цивилног и безбедносног присуства које су одобриле иприхватиле Уједињене нације, која су у стању да гарантују постизање заједничких циљева

И ту је сада гвинт. Наиме, СНС сада или мора признати да су за свега неколико месеци изгубили више од двадесет процената и неколико хиљада гласова – или, пак, рећи да ти јунски „избори“ (хмм) баш и нису били неки прави избори и не могу се узимати као неки нарочити и поуздани репер

Кроз такву мржњу требало би да се створи „Србијанин-ЕУропљанин“, коме је „преломљен мозак“ и ишчупан тај страшни „мали Рус“. Несумњиво је да је то коначни циљ атлантистичке политике на Балкану. А тога не може бити без устоличења и у српском друштву „ватиканске мржње“ – дубоке, систематске и сурове.

Како је могуће да од мира 1991. године, када сте имали прилику да створите миран, кооперативан свет који је могао да буде напредан и да заједнички чини добре ствари, стигнете до овог метежа у коме се сада налазимо? За то је била потребна крајња глупа, несмотрена и заслепљена стратегија, и то су неоконзервативци успели да нам дају.