Да ли је Косово главна тема ових избора? То питање смо чули током кампање у контексту дебате шта би требало опозиција да „форсира“ као главну тему, односно шта је оно што народ највише тишти. Па смо чули да је Косово као тема прежвакано (што није нетачно), да је далеко од очију (осим очију Срба на Косову), да медији могу да искриве слику о Косову али не могу о инфлацији, празним новчаницима, криминалу и насиљу (што је опет тачно) итд.

Ипак, на крају свих крајева, врло могуће – и, заправо, врло вероватно – да ће се показати да код просечног Србина („Пере“) на одлуку „вакцинисати се, или не“ далеко већи утицај има перспектива олакшаног приступа колективном предмету жеље званом „десет дана за четири особе у Паралији“, него сви могући и немогући аргументи српске и светске здравствене струке и апели вољеног председника.

План финског дипломате и специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија из 2007. године предвидео је Косово као мултиетничко друштво, а вршење власти заснивало би се на једнакости свих грађана.Према том плану била је предвиђена широка аутономија за српске општине уз пуну власт Приштине.

Не лажимо се више, политички простор у Србији не постоји! У Србији не функционише демократија! Болестан политички живот прави већу штету друштву и грађанима него бомбардовање. Ако хоћемо да опстанемо, ваља мењати систем, даље овако не може!

Аутору овог текста један официр се “изјадао” како је био стављен пред дилему – не само ишчлањење из синдиката, него и јавно одрицање, или нема наставка војностручног усавршавања, потребног за чин мајора. Човек преломио – напустио је војску пошто има паралелно и диплому менаџера. Колико се на овај начин урушава војни систем, не треба посебно истицати

Филмови о маскираном осветнику који на улицама измишљеног Готам Ситија под окриљем ноћи пребија и сакати све оне који су недодирљиви за „дугу руку закона“ увек су представљали глобални спектакл

Држава која мисли би, већ од јуче, требало да се припрема за ново време и нове ризике који ће долазити различитим комбинацијама политичких, економских, климатских и здравствених чинилаца

Стога, избор између тога да ли бити колонија или да ли бити слободна земља није ствар бољег или лошијег стандарда, или избор између новог аутомобила и старе иконе. То је избор између глади и слободе, између нестанка народа или пак његовог очувања. Случај Ирске и Србије у 19. веку недвосмислено казује шта би требало изабрати. 

Реч санкција, када се преведе на српски језик, значи казнена мера. Економске санкције укључују ограничење или забрану трговине, инвестиција и трансфера новца. Њихов циљ је да нанесу штету, повећају трошкове и науде економским и другим интересима земље на коју се односе

Јер ако он оде, доћи ће, нешто ми говори, неко тактичнији, обзирнији, мудрији и предусретљивији. А ми ћемо одмах, наивни и жељни људске речи, помислити да је то стварно, а да је Кристофер био само грешка и некаква ружна сенка. А није. Кристофер је баш оно што јесте.