Документи | |||
Предлог „Споразума о нормализацији односа Републике Косовo и Републике Србије“ |
уторак, 18. децембар 2018. | |
Према нацрту споразума о нормализацији односа Косова са Србијом који је предложила влада Рамуша Харадинаја, у који је Н1 имао увид, Србија и Косово би се међусобно признале као суверене државе које пристају да се подржавају у међународним организацијама укључујући УН. Две стране би се, према споразуму, обавезале на политичку, привредну и друштвену сарадњу кроз владине и невладине структуре ради заштите и унапређења интереса народа обе државе руководећи се потребом за унапређење мира, толеранције, интеркултуралног и међурелигијског поштовања и дијалога међу свим заједницама. Механизми ће бити обезбеђени за поштовање људских права грађана обе државе, а биће успостављене заједничке структуре за решавање питања преосталих из рата као што су репарације, нестали, сексуално насиље и ратни злочини. Србија и Косово би, према нацрту споразума, успоставиле заједнички фонд за академске, истраживачке пројекте и размене младих. Стране су сагласне да се у институцијама јавног образовања Косова организују предавања на српском и на албанском, укључујући оне институције образовања које раде у оквиру наставних планова Србије на Косову. Обе стране ће подржати право избеглица и расељених лица на повратак и повраћај имовине. Српска заједница на Косову би имала специфична права гарантована уставом и законима који могу бити измењени само гласовима већине мањинских посланика. Косово ће успоставити Заједницу српских општина у складу са уставом али ће њен статут бити поднет Уставном суду на процену, каже се у нацрту споразума. Косово се обавезује да успостави мултиетничку полицију, а у општинама у којима су Срби већина, командире полицијских станица и подстаница ће постављати МУП по препоруци локалних власти. Српска заједница ће имати право на сопствене медије и на информисање на сопственом језику, а власти Косова се обавезују да не ометају активности српске заједнице у локалним, регионалним и међународним невладиним организацијама. Срби ће имати право на најмање два заменика министра, двоје судија Уставног суда и два члана Правосудног савета као и на 15 одсто судија Врховног суда, једно место члана Централне изборне комисије и место потпредседника општина у којима нису у већини. Београд и Приштина би формирале заједничку ратну архиву у којој ће се прикупљати докази о жртвама рата, ратним заробљеницима, жртвама сексуалног насиља и другој друштвеној и материјаној штети. Србија би појачала напоре у истраживању и процесуирању ратних злочина против косовских Албанаца, а Косово би прихватило примену обавеза и уставних и правних одредби Специјаног суда за ратне злочине на Косову. Обе стране се обавезују да успоставе механизме за компензацију жртавама злочина током рата. Нацрт (на енглеском) погледајте на линку испод: (Н1) |