Преносимо | |||
Вучићеве громогласне најаве "борбе против мафије" као јефтина храна за режимске таблоиде |
субота, 12. децембар 2020. | |
НА ВУЧИЋЕВУ НАЈАВУ НОВИХ МЕРА, ДАТУ ЈЕДНОМ, ПА ПОНОВЉЕНУ НА ВЕЖБИ "ОБРУЧ 2020", ГДЕ ЈЕ ПОРУЧИО ПРИПАДНИЦИМА СПЕЦИЈАЛНИХ ПОЛИЦИЈСКИХ ЈЕДИНИЦА ДА ЋЕ "У НАРЕДНИМ ДАНИМА КРЕНУТИ НА МАФИЈУ", ИСКУСНИ КРИМИНАЛИСТИЧКИ ПОЛИЦАЈЦИ ИРОНИЧНО СЕ СМЕЈУ "Борба против организованог криминала и мафије – о не, зар опет!", стандардни је коментар полицајаца на најновије најаве председника Србије Александра Вучића и верног му сарадника Александра Вулина, тренутно на месту министра унутрашњих послова. Када то кажу људи који су радни век и живот посветили борби против криминала, треба им веровати, поготово када су у каријери имали доста таквих искустава и најава политичара, од Слободана Милошевића, преко Зорана Ђинђића, Бориса Тадића, Ивице Дачића... "А ми сваки дан хапсимо дилере дроге, решавамо убиства, пљачке, па чак и привредни криминал, али у мери у којој нам се дозволи", каже један полицајац пред пензијом. Он подсећа да су једино у време Милошевића ухапшена два министра у влади због корупције, и више никад, а да би, да полицији дају одрешене руке, списак био подужи, поготово што сада постоји и закон о спречавању сукоба интереса, као и закон о испитивању порекла имовине који је ступио на снагу, али се не примењује (што је било и очекивано јер је служио само за изборну кампању). ВЕЗАНЕ РУКЕ На Вучићеву најаву нових мера, дату једном, па поновљену на вежби "Обруч 2020", где је поручио припадницима специјалних полицијских јединица да ће "у наредним данима кренути на мафију", искусни криминалистички полицајци иронично се смеју и питају: "Па је л’ стварно верујеш у то? Који му је пут да то најављује и обећава, а нама руке завезане?!" Зашто су везане – зато што имају многа сазнања, али им шефови, поготово у унутрашњости, не дозвољавају акције, а ако надлежни и дају "зелено светло", онда је ту свемоћна институција звана "тужилац", јер се без његове сагласности и потписа не може покренути ниједна истрага, а ни хапшење. То све траје од 2013. године када су на снагу ступиле измене Законика о кривичном поступку које је, истини за вољу, донела претходна власт у време док је председник Србије био Борис Тадић, а Министарством правде суверено, као државни секретар, управљао Слободан Хомен. Тај закон је полицији практично везао руке, а тужилаштво је показало многе недостатке и неспремност, поготово по унутрашњости. Не треба, наравно, заборавити ни рођачко-партијско-финансијску спрегу у тим срединама. Како то изгледа, најпластичније је описао један пензионисани пуковник полиције, који је радио у више места у унутрашњости: "Добијемо дојаву да ће већа количина дроге проћи преко територија које покривамо, имамо и име и адресу где ће дрога накратко бити, док се не препакује. Зовем тужиоца, он недоступан. Одлазим до његовог стана, субота је, а супруга каже да је отишао у лов са друштвом и да неће долазити до сутра поподне. Где је отишао она не зна, као ни у чијој викендици ће преспавати. Наша акција пропада, ми не узесмо заслуге, али смо ‘испратили’ пошиљку, на време јавили колегама из друге полицијске управе, тако да је дрога заплењена."
То је само један у низу случајева који се односи на тужилаштво, а што се тиче полиције, саговорници "Времена" кажу како су сви шефови постављени по извесној врсти политичке подобности, да за њих гарантује и препоручи их неко из партије на власти. И кад се ствари "отму контроли", онда се шаљу људи из Београда, централе МУП-а, да доведу ситуацију под контролу. Зато и јесте било омогућено деловање разних криминалних кланова по великим градовима Србије, јер је њиховим вођама полиција морала да гледа кроз прсте, по нечијем налогу. "Приведем једног од тих, са доказима довољним да се осуди, неовлашћено поседовање ватреног оружја, а он пола сата касније седи са мојим начелником Полицијске управе у канцеларији, и овај ме пита: ‘Јеси написао пријаву?’, одговорим да јесам и да је већ заведена, а шеф пита: ‘Кад пре?’ Наравно да је пријава негде склоњена, загубила се." ОПТУЖНИЦЕ БЕЗ ДОКАЗА Када коментаришу нове Вучићеве најаве, које помпезно објављују провладини таблоиди, о прекидању веза "државних службеника" са припадницима мафије (откуд сад мафија ако је председник СНС осам година тврдио да је уништена?), полицајци кажу да је све то бесмислено ако им се не дају одрешене руке да надзиру министре, помоћнике, државне секретаре и разне друге службенике. Јер, како објашњавају, најлакше је похапсити полицајце, Сектор унутрашње контроле (СУК) то уради због сумње да су сарађивали с криминалцима. Иде онда саопштење, које потом таблоиди громогласно преносе, додајући своје "визије", а на крају испадне – ником ништа, нема доказа и поступци се обуставе. Последњи пример је громогласно саопштење МУП-а да је СУК ухапсио полицајца који се послужио телефоном одузетим од осумњиченог да је починио неко кривично дело.
А да ли се СУК позабавио имовином појединих начелника полицијских управа или њима непосредно потчињених – о томе нема саопштења. Зна се богатство многих од њих, због тога је један од некадашњих начелника СУК и тражио уношење у измене Закона о полицији такозвани тест интегритета, проверу имовине пре ступања на функцију и током њеног обављања. И наравно да је смењен. А не треба сумњати да ће тако бити и убудуће. Таблоиди су се протекле седмице, подсећају полицајци, утркивали у објављивању информација из неименованих извора да су људи из врха МУП-а и Управе криминалистичке полиције сарађивали са "шкаљарцима" или "кавчанима". И шта се десило? Ништа, нити је ко ухапшен, нити је из полиције саопштен било који детаљ. За од власти нахушкане таблоиде довољна је фотографија неког од полицајаца у друштву са људима из криминогене средине, који су фактички слободни људи, јер нису осуђени нити има доказа против њих. "Ми који радимо жаргонски речено на улици, морамо да имамо своје оперативне везе у подземљу, тога је било откад полиције и службе безбедности постоје, у целом свету. Прогледаш им кроз прсте за неко мање кривично дело, а они ти дају информације о много крупнијим стварима. Проблем са овим младим колегама је нови начин живота, али и нове технологије – излазе по клубовима, уживају, заједно се сликају, свако сад има ајфон, и то се одмах дели по мрежама. Ми смо се са доушницима евентуално састајали по забитим бифеима. Лако је сад по медијима протурати информацију да је овај убијени у Белвилу био члан неког клана, а где су докази? Да ли је оптужен – није, да ли је осуђен – није", наводи искусни полицајац. ХИПОТЕТИЧКА ШТЕТА
Причајући о Вучићевој најави борбе против "мафије", јер је претходна "борба против тајкуна", како тврди, већ добијена, они указују на случај Мирослава Мишковића, који је ухапшен, провлачен кроз медијско блато и на крају ослобођен јер је оптужница написана силом, на основу наредбе, а не доказа. Или покојног Драгослава Космајца, кога је Вучић клеветао да је "највећи дилер дроге на Балкану" и да, сем њега "неустрашивог", име нико не сме да му помене. Не само да у оптужници против Космајца ниједном речју није поменута дрога, него су му стављене на терет неке глупости које су, отприлике, за парнични поступак. Врхунац који доказује аматеризам оптужнице је када се на суђењу појавио представник правобранилаштва града Београда, и на питање колику је штету Космајац нанео граду, одговорио: "Па, штета је могла да настане хипотетички." Отприлике, да је он своју парцелу проширио на имовину града. А да ли је – није. Толико о "тужилачкој истрази" и слушању Вучићевих наредби да неко по сваку цену мора да одговара.
На питање да ли ће се нешто ипак радити ако је истина да је за новог шефа УКП постављен Богдан Пушић, човек који је водио "радну групу" за испитивање 24 спорне приватизације (што је Вучић громогласно најављивао и њоме се хвалио), а која је најурена и распуштена када је закуцала на одређене адресе, инспектори који су у служби одговарају питањем – ко ће пристати да те ствари ради ако се има у виду како су прошле неке њихове колеге, попут инспектора за привредни криминал из Панчева Синише Јанковића. А и сам Пушић се сад "рециклира", попут старо-новог начелника београдске полиције Веселина Милића. "Прво те смене, па те онда враћају на дужност. Код њих то може, а шта буде са нама, обичним извршиоцима који се посвете случају и онда нас због тога казне, било премештајем, било суспензијом или пензионисањем ‘по потреби службе’", закључује један од оних који је већ прошао сличну голготу. Вучићева борба против мафије и сарадника у државним структурама тако ће, по свој прилици, остати само у домену пропаганде, да би разноразни портали и таблоиди имали шта да најављују и "ексклузивно откривају". Ћути и не таласај "Ухапсили два бивша председника општина из СНС, и то им вест. ‘Ајд нек неко провери у полицији, затражи званичан одговор, да ли су то знали док су ови били на функцији и кад је покренута истрага. Наравно да јесу, али то говори о недодирљивости тих страначких ликова. Зна полиција све, али људи не смеју да покрећу истрагу јер се боје не за каријеру, него за егзистенцију", прича за "Време" један пензионисани инспектор из унутрашњости, који је због подношења кривичне пријаве против општинског руководства "попио" премештај у неку полицијску испоставу "богу иза ногу". "Не буним се ја... Прихватим, наравно, треба породица од нечега да живи, путујем сваки дан, али ми ђаво не да мира, па и тамо почнем да истражујем и откријем свашта. Овима из власти тек тад фрка, дирнуо нешто што нису ни сањали да неко може да открије. И експресно повратак у седиште Полицијске управе, на измишљено место на којем ништа не радим, немам никакву обавезу нити распоред, дођем ујутро, одседим радно време, тако сам дочекао пензију", објаснио је он. (Време) |