О још једној "историјској" војној вежби или шта су официри Војске Србије пропустили да кажу "врховном команданту земље" - ако их је уопште ишта питао

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ КАЖЕ ДА ВЕЖБА ПОПУТ "САДЕЈСТВО 2020" У МНОГИМ ДЕТАЉИМА НИЈЕ МОГЛА ДА БУДЕ ИЗВЕДЕНА "НИ У ДОБА ВЕЛИКЕ ЈНА". ДА ЛИ ЈЕ ЗАИСТА ТАКО? ШТА СУ ОФИЦИРИ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ПРОПУСТИЛИ ДА МУ КАЖУ АКО ИХ ЈЕ УОПШТЕ И ПИТАО

Све што безмало 3000 војника беспрекорно савршено уради – без пропуста или инцидентног и ванредног догађаја изведе вежбу, а то је био случај са овом "Садејство 2020" 10. октобра на Пештеру – један човек или евентуално двојица исто тако могу савршено да покваре.

Вежба је успела без обзира на стратешке и тактичке недостатке – ако неименовани агресор заузме део територије од Сјенице, преко Чајетине до Бајине Баште, поставља се питање како надлежне војне службе безбедности нису откриле његове намере, али и зашто то оперативне јединице нису спречиле. Ипак, цели војни систем се 20 дана пре вежбе трудио да све изгледа како треба и успео је показати своју спремност и моћ. А онда се својим изјавама пословично "истакао" председник Србије Александар Вучић. Нису заостали ни организатори вежбе који су, са све директним телевизијским преносом, потенцирали средства произашла из "заједничког подухвата" СДПР и њиховог функционера на привременом раду у Министарству одбране на функцији помоћника министра за материјалне ресурсе – Ненада Баће Милорадовића. Томе су, наравно, подредили и јавни сервис, јер је у директном преносу вежбе фокус камера РТС био на тим средствима, још неиспитаним и званично неуведеним у употребу. Али, кренимо редом.

"ТО ЈЕ МОЈ ПОСАО..."

Можда и нехотице, Вучић је два дана пре вежбе изговорио нешто што не познаје Устав ни закони, на конференцији за новинаре после сусрета са европским комесаром за проширење и добросуседске односе Оливером Вархељијем. Изјава дословно гласи: "То је мој посао као врховног команданта ове земље…". Тек да се зна, појам "врховни командант земље" никад нису изговорили ни Јосип Броз Тито, нити Слободан Милошевић. Паметном – довољно.

И кад му је то прошло незапажено у јавности, Вучић је у суботу, после вежбе на Пештеру, поново "бриљирао". Овог пута вероватно су му суфлирали министар одбране Александар Вулин и поменути, Милорадовић у паравојним униформама. Елем, Вучић је у директном преносу на телевизијама са националном фреквенцијом рекао да таква вежба, у многим детаљима, није могла да буде изведена "ни у доба велике ЈНА":

"Видели сте хеликоптерски десант на малом простору заједно са десантом наших падобранских снага, као и два реда тенкова који изводе бојево гађање један преко других. То су неке од ствари које никада нисмо урадили, као ни коришћење ракета ваздух-земља из ловачке авијације, из авиона МиГ-29."

Дан касније, он је то поновио у обраћању новинарима после затварања манифестације "Дечја недеља", где је и прецизирао да МиГ-29 нису гађали из тих средстава 30 година.

ХВАЛИСАЊЕ И ПРОВЕРЉИВА РЕАЛНОСТ

Изгледа да Вучић не проверава информације. А дају му их аматери са завршеном предвојничком обуком попут Вулина, док официри ћуте, гледајући да се "огребу" о још једну генералску звездицу. Јер, како другачије разумети да му нико од генерала није рекао да су МиГ-ови 29 у употребу у ЈНА ушли 1987. године и имали само три године за вежбе и бојева гађања

Изгледа да Вучић не проверава информације. А дају му их аматери са завршеном предвојничком обуком попут Вулина, док официри ћуте, гледајући да се "огребу" о још једну генералску звездицу. Јер, како другачије разумети да му нико од генерала није рекао да су МиГ-ови 29 у употребу у ЈНА ушли 1987. године и имали само три године за вежбе и бојева гађања. Ником изгледа то не падне на памет да каже, а поготово не да спомене вежбу "Штит 2001" у јесен 2001. године у Никинцима, где су два МиГ-а 29 – једини тада пар коме нису истекли ресурси – гађали истим пројектилима НРЗ-80 (невођено ракетно зрно) као и у суботу на Пештеру. Ни да су, пре неколико година, гађали на полигону "Шабла" у Бугарској.

Иначе, Вучић воли и да дода да је све што се у његово време ради "историјско". У тим својим "успесима" Вучић не стаје на МиГ у 29, него се дотиче и транспортних хеликоптера Ми-8 и Ми-17, за које тврди да су сад први пут наоружани. Аутор овог текста је гледао дејствовање МиГ-29 и на вежби у Никинцима 2001, возио се пре тога током ратова деведесетих у Ми-8 са четири лансера са по 16 ракета од 57 милиметара, а виђао их је и после, додуше без пуњења. Последње гађање из Ми-8 са тим лансерима било је, како кажу људи из авијације, 2014. године на полигону Никинци.

Вучић хвали новонабављене Ми-17, а неко је заборавио да му каже да је Војска имала два таква наоружана хеликоптера добијена од Јединице за специјалне операције (ЈСО) државне безбедности након што је она распуштена; ови хеликоптери имали су исто шест лансера УБ-16-57 као и Ми-8.

Новонабављени Ми-17 имају четири лансера са по 20 ракета С-8, као и Миг-29, само што се, због аеродинамике, разликују по изгледу. Такве лансере имала су и два борбена хеликоптера Ми-24, које је ЈСО предала војсци, али се из разних разлога, укључујући и онај о сумњивом пореклу, одустало од њиховог ремонта. Те лансере имају и новонабављени хеликоптери Ми-35, а то Вучићу нико није рекао, или можда јесте, па је он, да би промовисао како је све што ради "историјско", пропустио да каже.

Хвалећи ваздухопловство, Вучић је нацији поручио да ни ЈНА није могла да изведе хеликоптерски десант на тако малом простору, што код пилота и припадника специјалних јединица изазива подсмех – они су то вежбали редовно и то у симулацији да непријатељ отвара ватру на њих. Како каже један бивши пилот, њима су требали увежбаност и сати налета, а падобранцима и војној полицији оспособљеност за десант.

Било је тако случајева кад су у ЈНА рађени десанти са по 20-26 хеликоптера Ми-8, уз све мере борбеног обезбеђења, присећа се други пилот у пензији и то на врло малом простору. Он додаје и да, ако се све то пренебрегне, Вучићево хвалисање о десанту на малом простору демантује и једна реална акција – десант и спасавање војника у опкољеној касарни у Чапљини у пролеће 1992. године, и за детаље о томе упућује на бившег команданта РВ и ПВО Републике Српске генерала Живомира Нинковића и тадашњег команданта Херцеговачког корпуса генерала Момчила Перишића.

ЗНА ЛИ ВУЧИЋ ЗА МАЊАЧУ

Вучић у свом самохвалисању није заборавио да су и тенкисти урадили оно што "није могла ни ЈНА" – у два реда наступали и гађали једни преко других. Знајући да одлично познаје географију, и зна имена свих села, требало би се запитати да ли председник Србије зна да је Мањача, осим планине где на дернек приликом Кочићевог збора одлазе Милорад Додик и Вулин да певају четничке песме, био и највећи тенковски полигон бивше ЈНА. Ту је у оквиру вежбе "Тенковски батаљон у нападу" 31 тенк и 10 транспортера по формацији ЈНА наступало у више линија, и још су пуцали један иза другог на малом размаку, каже за "Време" пензионисани високи официр тенкиста.

Он подсећа да то није било само на Мањачи, него на пример и на Пасуљанским ливадама 1996. године, када је први пут одржана и планирана вежба да два и по тенковска вода (девет тенкова) иду један иза другог и у покрету гађају. После је то проширивано и на тенковску чету.

"Да не помињемо борбено возило пешадије БВП-80, које су камере на овој вежби стидљиво приказивале пошто су рекламирале само ‘Лазар 3’, а оно има вишеструко веће и убојније дејство. Уосталом, што не прикажу неку вежбу где БВП плови преко воде (јер има амфибијска својства) и борбено дејствује. Неће, јер 40 година млађи ‘Лазар 3’ то не може", каже овај саговорник.

А шта кажу војници који су на својим плећима изнели терет вежбе? Ћуте јер њих ионако нико ништа не пита.

Ујутру, на дан одржавања вежбе, десило се са¬моубиство једног официра из касарне у Војводини – Министарство одбране до данас није саопштило о чему се ради. Ипак, свега неколико дана пре вежбе издало је саопштење о самоубиству подофицира, прећуткујући да је то био припадник елитног батаљона војне полиције за специјалне намере "Кобре".

(Време)