|
(Večernje novosti, 04.07.2009)
 Svi napori srpske diplomatije u ovom trenutku usmereni su na sprečavanje većeg talasa priznavanja Kosova. Vuk Jeremić neumorno obilazi meridijane u nameri da ubedi svet da sačeka odluku suda i da ne presuđuje Kosovu unapred. Cilj je jedan - izboriti se za nove pregovore koji će vratiti Albance za pregovarački sto. A onda je, kaže, sve moguće.
- Nakon što je međunarodni sud pravde preuzeo slučaj i kada je postalo očigledno da je pravna argumentacija Srbije, podržana podnescima drugih zemalja, izuzetno jaka, počeli su pokušaji da se promeni globalna realnost. Namera je da se nagomila što više novih priznavanja, ne bi li se došlo u situaciju da, do trenutka kada Sud iznese svoje mišljenje, taj broj zemalja poraste iznad polovine članica UN, u pokušaju da se obesmisli presuda - kaže u razgovoru za „Novosti“ srpski šef diplomatije.
Možemo li verovati da neke zemlje koje se kunu da će njihov stav ostati nepromenjen neće popustiti pod pritiscima?
- Imamo prilično dobar pregled odnosa unutar međunarodnih i regionalnih organizacija, i prema tome smo izgradili strategiju nastupa. Prisutni smo na svim njihovim skupovima. Imamo prijatelje svuda, uz njihovu podršku dobijamo pozive iako nismo članovi. Vrlo verovatno će pritisci rasti što se više bude primicala odluka Suda. Učinićemo sve da tome pariramo.
Stičete utisak da je neko promenio stav posle vašeg ubeđivanja?
- Vrlo često. Svet je velik. Mnoge zemlje imaju svoje unutrašnje probleme, pogotovo u vreme ekonomske krize. Mnoge od njih ne obraćaju pažnju na nešto što se dešava daleko. Zato je mnogo važno biti svuda i stalno. I svima uporno iznositi argumentaciju koja je veoma ubedljiva. Mislim da smo poslednjih mesec-dva bili izuzetno uspešni. Iznenadili smo ceo svet energijom i upornošću da budemo toliko sveprisutni. Kao rezultat naših napora, u koji god deo sveta odete, svi znaju da su privremene institucije iz Prištine jednostrano proglasile nezavisnost, da za tako nešto nisu imale podršku SB, da se u UN glasalo da se ovo pitanje stavi pred Međunarodni sud pravde...
Ali, dok vi radite, radi i albanska strana...
- Svesni smo toga. Albanci imaju podršku nekih od najuticajnijih zemalja na svetu i one predano rade u korist Prištine. Moramo biti svesni kolika je to snaga i sa kolikim se iskušenjima suočavamo. Ali, mi uzvraćamo, ostajemo uporni i svuda prisutni. Ma koliko neko bio zapanjen kada se na skupu koji se održava na nekom dalekom meridijanu, pojavi Srbija, da bi upoznala učesnike sa situacijom na Kosovu. Mislim da smo, ma koliko se ne slagali oko Kosova, kod mnogih zaradili dobru dozu poštovanja zbog energije i načina na koji se borimo.
Imate li saznanja da li, dok traju pritisci za priznavanje, i sam Sud trpi „sugestije“?
-Unapred smo vodili računa o tome. Naš cilj je bio da izlobiramo što veći broj zemalja da se aktivno uključe u proces putem prilaganja podnesaka i time sud izolujemo od pritisaka. Teško je uticati na sud kada su države poput Rusije, Kine, Brazila, Egipta, Španije, i drugih, podnele svoje mišljenje. Da je to učinila samo Srbija, prostor za pritiske na Sud bio bi daleko veći. Ovako, nije samo autoritet Srbije u pitanju, nego i svih tih uticajnih zemalja čiji su stavovi identični našim. Očekujemo da će MSP doneti savetodavno mišljenje koje će biti u našu korist. To će otvoriti prostor za ponovno otpočinjanje dijaloga o statusu.
Kad ćemo videti prve konkretne poteze Suda?
-Očekujemo da će u decembru doći do prve usmene rasprave i da će značajan broj zemalja učestvovati u tome. Sva je prilika da će ovaj proces imati istorijski značaj. On prevazilazi okvire nacionalnog interesa Srbije - presuda će imati presedanski karakter sa direktnim uticajem na svaki pokušaj secesije u svetu u 21. veku.
Koja je strategija Srbije za taj trenutak?
-Realno je očekivati da se po okončanju procesa pokrene globalna debata koja će za rezultat imati ponovno otvaranje pitanja statusa.
Znači li to i promenu odluka nekih zemalja?
-Naši napori su usmereni ka tome da niko više ne prizna Prištinu, da ona ne postane član nijedne međunarodne organizacije. Drugim rečima, da je izolujemo u poludefinisanom statusu, iz kojeg će moći da izađe samo kroz obnavljanje dijaloga sa Beogradom.
Konačni cilj je obnavljanje pregovora o statusu. Verujete da je moguće promeniti ga, uprkos tome što zemlje koje su ga priznale tvrde da je ta stvar zacementirana za sva vremena?
-Mislim da imamo pristojne šanse da se tako nešto dogodi. Ostaćemo uporni uprkos svim iskušenjima.
Trpite li vi pritiske u zemlji i spolja da prestanete da lobirate za tu stvar?
-Takvih pritisaka je bilo u prošlosti. Ali, prestali su da pokušavaju jer su shvatili da nisam u pitanju ja lično. Reč je o stavu države Srbije, koji se sasvim sigurno neće promeniti. Beograd nikad neće odustati od upotrebe svih diplomatskih sredstava u borbi za Kosovo. Mislim da su to već svi shvatili, zato nas više i ne pritiskaju.
Može li se dogoditi da se od Srbije zatraže dobrosusedski odnosi sa Kosovom, čime bi se „na mala vrata“ označilo naše mirenje sa statusom?
-Mi se zalažemo za najbolje odnose sa susedima. Ali, Kosovo nije naš sused. Niti će to ikada biti.
Ako Srbija u jednom trenutku ipak bude ucenjena takvim zahtevima, da li bi Vuk Jeremić ostao uz politiku koja bi im se povinovala?
-Kada je reč o državnim prioritetima, nema mesta za bilo kakvu vrstu individualizma. Ova zemlja ima jedinstvenu državnu politiku iza koje stoje sve institucije. Sasvim sigurno nećemo odustati od očuvanja teritorijalne celovitosti. Nećemo odustati ni od članstva u EU, ni od regionalne saradnje. To su naša tri prioriteta.
I za vas su ta tri prioriteta na istoj ravni?
-Da.
Trpite li ponekad kritike da ste više posvećeni Kosovu nego drugim prioritetima i da ste oko toga isuviše „tvrdi“?
-Svako ima pravo na svoj stav. Moj je zadatak da sprovodim spoljnu politiku ove zemlje, koja nije moja, nego državna.
Ruski zvaničnici tvrde da svoje poteze u vezi sa Kosovom artikulišu uvek u dogovoru sa Srbijom. Ostaje li Rusija naš najveći oslonac?
-Postoji puna koordinacija između nas kada je reč o međunarodnom nastupu u vezi sa Kosovom. Stav Rusije je i dalje naš najčvršći oslonac u diplomatskim naporima u vezi sa odbranom Kosova.
Obaveštavamo Rusiju o svemu?
-Kada je reč o Kosovu, uzajamno se o svemu obaveštavamo. Stav Moskve je da Beograd treba da diktira tempo po pitanju Kosova, a da ona podržava i prati.
Jeste li zbog toga postali veliki rusofil?
-Verujem da nam je Rusija najbolji prijatelj. Naš strateški prioritet je članstvo u EU, ali naše prijateljstvo je trajalo vekovima i opstaće i u vremenu koje je pred nama.
Čak i ako uđemo u Evropsku uniju?
- Rusija podržava naš ulazak u EU, i to ništa neće promeniti.
A hoće li se naš odnos sa EU pomeriti sa mrtve tačke, bar kad je u pitanju vizna liberalizacija ili ćete i vi izbeći da licitirate datumima pošto je predsednik poručio da se to više ne čini?
- Postoji razlog za optimizam. Mi smo ispunili sve uslove predviđene „mapom puta“ za viznu liberalizaciju. Od presudne je važnosti da se konačno izjednačimo sa ostalim Evropljanima, da ostvarimo fundamentalno pravo na slobodu kretanja.
Vaš holandski kolega dolazi u Beograd. Hoćete li ga ubediti da promeni stav?
- Treba imati umerena očekivanja od ove posete. Gospodin Ferhagen će doći, razgovaraćemo o mnogim stvarima, pa i onoj koja nas najviše žulja - blokadi procesa evropskih integracija. Upoznaćemo ga sa našim naporima u vezi sa okončanjem saradnje sa Tribunalom i verujem da će iz Srbije otići sa pozitivnijim stavom.
Švedska je upravo preuzela predsedavanje Evropskom unijom. Možemo li se za njenog mandata nadati kandidaturi?
- Sa velikim entuzijazmom očekujemo švedsko predsedavanje jer ta zemlja snažno podržava proširenje Unije na zapadni Balkan. Učinićemo sve da iskoristimo tih šest meseci, s obzirom da nam je članstvo u EU strateški prioritet. Datum podnošenja kandidature biće pažljivo određen u konsultaciji sa našim evropskim partnerima, kako bi ona bila prihvaćena na najbolji način.
U utorak je godišnjica Vlade. Kakvoj se oceni premijera nadate?
- Redovno se viđam i sa premijerom i sa predsednikom. Da postoji bilo kakav problem, uveren sam da bi mi oni to rekli. A ja bih svoj rad korigovao u skladu sa njihovim primedbama.
Jeste li dobili kritike predsednika Tadića zbog nekih vaših stavova ili načina na koji ih predstavljate?
- To su potpune spekulacije. Moraću da razočaram one koji bi želeli da je to tako: ne postoje nikakva razmimoilaženja između predsednika Republike i mene. Neće ga biti ni u budućnosti, predsednik je neprikosnoveni autoritet u procesu kreiranja spoljne politike.
Imate li osećaj da smetate pojedinim kolegama u Vladi?
- U Vladi i u državnom vrhu postoji apsolutno jedinstvo. Nema značajnijih trvenja.
Ne možete negirati da, ipak, postoji rivalstvo među mlađim ministrima u Vladi oko toga ko je bliži predsedniku, ko se bolje kotira u javnosti, ko beleži više uspeha, pa i koga mediji više vole..
- U svakom poslu ima i slaganja i neslaganja. Ali, ponavljam, nema sukoba. Do sada smo uspevali da sve razlike prevaziđemo i da ostanemo zajedno na kursu koji smo postavili. Verujem da će do kraja mandata vlade tako i ostati.
Crnogorski premijer poručuje da je moguće da ta zemlja preispita svoju odluku o Kosovu ako odluka Suda bude u našu korist. Verujete li mu?
- Ne bih licitirao sa tim šta bi to preispitivanje moglo da donese - povlačenje priznanja ili nešto drugo. Ali, verujem da će mnoge zemlje posle odluke Suda preispitati svoju odluku. Verujem da će doći dan kada će Crna Gora ponovo priznavati Srbiju u njenim pravim granicama.
Ambasadora kojeg danima obećavaju još nema. Je li problem do nas, ili do njih?
- To je pitanje za crnogorsko rukovodstvo, još nisu uputili predlog za novog ambasadora. Oni su pokazalio spremnost za novi diplomatski početak i mi smo to prihvatili. Po nama je sastavni deo toga i uvećano konzularno prisustvo u Crnoj Gori u skladu sa međunarodnim konvencijama.
Kao da i tu ima problema. Još nema odgovora o otvaranju tri nova predstavništva?
- Prve reakcije u Podgorici nisu bile negativne, ali zvaničan odgovor još nije stigao. Nadam se da se nisu plašili jer za tako nešto nema razloga. Imamo najbolje namere, a Crna Gora u Srbiji može otvoriti koliko god konzulata želi.
Bosanske vlasti povlače poternice za „Dobrovoljačku“, Agim Čeku je pušten na slobodu. Imate li utisak da naše optužnice kod Interpola nemaju isti tretman kao ostale?
- Nikada nećemo odustati od napora da Agima Čekua privedemo pravdi. On je počinio zločin protiv
civilnog stanovništva, a to nikad ne zastareva. Do kraja života neće biti siguran gde god se nalazio.
Šta se događa kada se srećete sa albanskim liderima?
- Nemamo nikakvu komunikaciju. Očekujem da ćemo je uskoro ostvariti u okviru statusnog dijaloga.
Pošto razgovor vodimo na vaš rođendan, jeste li razmišljali šta biste sebi poželeli na profesionalnom planu?
- Nisam razmišljao o tome. Ali, voleo bih da i dalje imam podršku kolega i institucija ove zemlje kao i do sada.
Jeste li, srećući se sa najvažnijim državnicima sveta, stekli nove uzore?
- Neki su na mene ostavili izuzetan utisak, ali ne bi bilo politički korektno da ih imenujem. Zaista, upoznao sam jedan broj osoba prema kojima gajim poseban respekt. |
.jpg)
