четвртак, 21. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Увођење обавезног војног рока - Поигравање неуких са Војском, или још једно бацање прашине у очи
Преносимо

Увођење обавезног војног рока - Поигравање неуких са Војском, или још једно бацање прашине у очи

PDF Штампа Ел. пошта
Давор Лукач   
среда, 18. септембар 2024.

Војска није играчка, упозорио је у интервјуу за “Време” пре више од две године генерал у пензији, некадашњи командант оперативних снага Војске Србије Драган Колунџија коментаришући тадашње најаве повратка обавезе служења војног рока. У изглед су га стављали „познати војни експерти“, редовни гости режимских телевизија и таблоида, пензионисани официри, стручњаци за све и свашта.

Његово упозорење се, међутим, олако заобишло, јер је Александру Вучићу и његовим послушницима затребала нова тема за насловне стране таблоида и гостовања у јутарњим програмима Пинка и Хепија и целодневним наступима на телевизији Информер. Сада, када Косово, на коме је укинут сваки облик власти државе Србије неповратно одлази, Вучићеви инострани „спин мајстори“ су пронашли нову тему за коју знају да ће се Срби, као народ са ратничком традицијом, „упецати“.

Почетак спиновања

Тема о поновној обавези служења војног рока, суспендованог 2011. године, први пут се појавила и нашироко образлагала у јавности 2017, па потом и 2018. године када је објављено једно назови истраживање. Изјашњавали су се разни званичници и „стручњаци“, пресипали из празног у шупље и онда је све то стало.

Ти „стручњаци”, као и ресоррни министри и већина медија, позивали су се на „истраживање“ да је скоро три четвртине грађана Србија за војну обавезу. Само што су и продржавни медији и они који су против власти тада прескакали једну важну чињеницу – ко је спровео истраживање. Објавила га је те 2017. године невладина, а у ствари провладина организација, некакав Истраживачки центар за одбрану и безбедност, позивајући се на теренско истраживање спроведено на узорку од 1117 испитаника у 11 општина и градова у Србији, и преко сајта те организације на још њих 1382.

У јуну 2018. године представница Центра Јасмина Андрић рекла је да се за увођење обавезног служења војске изјаснило 75 одсто женских испитаника и 77 одсто мушких. Само што су режимски медији прећутали да је највише оних који су за увођење војног рока, њих 79 одсто, било старије од 60 година.

Мноштво отворених питања

Непознаница је и ко је учествовао у тој радној групи која је припремила одлуку, да ли само официри из Генералштаба и Министарства одбране, или и неки „стручњаци“ са стране, пензионисани официри и људи из Вучићевог кабинета, попут једног генерала у пензији, сталног госта телевизија, „носиоца сакоа“? 

Ако се изузму проблеми са финансирањем и опремањем касарни, као и упитна дужина трајања војног рока од 75 дана, у овом тренутку, кад је Вучић противуставно и противзаконито обелоданио ту одлуку, намеће се питање шта све треба да се уради и уреди да би регрутација и почетак служења војног рока прве генерације почетком следеће године функционисали како треба. Како то може да се постигне?

Одговор је – никако, рок је једноставно прекратак.

Јер, како направити селекцију регрута, да ли по годиштима или на неки други начин, шта радити са онима којима, кад предлог Владе и одлука Скупштине ступе на снагу, недостаје неколико месеци или пола године да пређу старосну границу (која још није позната, а говори се о 30 година), да ли ће за њих важити ретроактивно…?

Непознаница је и ко је учествовао у тој радној групи која је припремила одлуку, да ли само официри из Генералштаба и Министарства одбране, или и неки „стручњаци“ са стране, пензионисани официри и људи из Вучићевог кабинета, попут једног генерала у пензији, сталног госта телевизија, „носиоца сакоа“? Стручну јавност би то занимало, да се виде и биографије тих људи.

Ко ће обучавати те младе људе посебна је прича, јер војсци недостаје подофицира, који су кључ обуке. И оно што их има обучено је на некаквим курсевима и раде потпуно друге, стручне послове. Ту је и онај Вучићев пројекат „5000 специјалаца“, па се треба посветити и обуци тих људи.

Синови Гузоња

А када се војни рок уведе итекако ће на дневни ред доћи традиционална балканска бољка – одлазак у војску „преко везе“, да се служи у свом граду, или, ако не може, онда у што ближе, „да би дете што чешће долазило кући“.

Шта би се десило сада, кад сваки и најмањи функционерчић владајућих странака више не моли за „везу“ за свог сина, него може да наређује људима из војних одсека? Може ли неко да поверује да ће син неког функционера СНС-а или државног секретара, помоћника министра, секретарице у министарству из Београда бити послан у Лесковац или Сомбор? 

Аутор овог текста је ЈНА служио 1985. године у Шапцу, 600 километара од куће, а било је ту војника и из Словеније и Македоније. Са мном су у одељењу била тројица момака из Београда – један син савезног функционера, други високорангираног руководиоца Државне безбедности (касније је догурао до помоћника начелника), трећем је отац имао везу у војном одсеку. Њих су родитељи посећивали сваког викенда или су они ишли кућама, бежали су из касарне. Колико ли је таквих веза било у целој бившој Југославији, то се не да набројати. А била је то веома уређена држава што се војске тиче.

Шта би се десило сада, кад сваки и најмањи функционерчић владајућих странака више не моли за „везу“ за свог сина, него може да наређује људима из војних одсека? Може ли неко да поверује да ће син неког функционера СНС-а или државног секретара, помоћника министра, секретарице у министарству из Београда бити послан у Лесковац или Сомбор? Везе су радиле и радиће и то ће бити смејурија.

Сам премијер Милош Вучевић је индиректно наговестио да регрути који су завршили електротехничке, машинске и сличне школе и факултете треба да служе војни рок у Војно-техничком институту и организацијским деловима војске и Министарства где се захтева веће техничко и технолошко знање.

Превише недоречености

Недоречености је много, попут питања колико ће одсуства регрути имати у тих 75 дана, да ли ће имати слободне викенде и ко ће сносити трошкове путовања, као и шта ће радити они који су се одлучили за приговор савести, Уставом загарантовану категорију? Хоће ли бити кувари, молери, физички радници по касарнама?

Недоречености је много, попут питања колико ће одсуства регрути имати у тих 75 дана, да ли ће имати слободне викенде и ко ће сносити трошкове путовања, као и шта ће радити они који су се одлучили за приговор савести, Уставом загарантовану категорију? Хоће ли бити кувари, молери, физички радници по касарнама?

Глупост са служењем војног рока без оружја показала се и пре него што је уведена његова суспензија – младићи су били ангажовани по Београдској филхармонији, разним позориштима широм Србије, школама, градском зеленилу, зависно од везе коју је неко имао.

Али, војска ће добити бесплатну радну снагу, итекако неопходну, јер су професионални војници или они по уговору одбијали да чисте кругове касарни од лишћа, косе траву, перу подове по ходницима и спаваоницама… Сада ће се наћи „жртве“ за то, што ће код већине младих продубити одбојност према војсци у којој те неко у информатичкој ери одваја од мобилног или таблета и тера да „физикалишеш“.

Следећи фактор је одређивање способности за служење војске: колико ће њих бити проглашено неспособним, ослобођено, и колико ће моћ родитеља, политичка или финансијска, утицати на то. И Александар Вулин је 1990. године, у предвечерје рата, био проглашен „неспособним“ због високе диоптрије, па је касније одједанпут „прогледао“ и иде по стрељанама, добро гађа. А неки људи са већим диоптријама су служили војску.

Безбедносна и правна питања

Следећа проблематична ствар, нимало наивна, јесте вишегодишња пропаганда Вучића и његових по питању Косова. Свако мало палили су се тенкови и ишло у Рашку или Куршумлију, на административну линију, подизана борбена готовост… Многи људи који памте ратове деведесетих у таквој ситуацији тешко да ће се одлучити да децу шаљу у војску. Нарочито они који су учествовали у тим ратовима, од Крајине и Босне, до Косова, знају како су прошли и како се држава односила и односи према њима.

И на крају, остало је нејасно, а видеће се кад се одлука Владе објави и достави Скупштини, шта ће бити са младићима са двојним држављанством, јер прописи кажу да ако је у једној од држава чији су држављани укинут војни рок нису обавезни да га служе у другој, а ни једна држава у окружењу нема обавезан војни рок (Хрватска најављује да ће га увести, али и то је на дугом штапу). Ти младићи могу глат да одбију да иду у војску. У Србији има пуно припадника националних мањина, па се поставља и питање како тај проблем да се реши.

Ако се заиста уведе војни рок, највише ће се радовати угоститељи, власници ресторана и шатри – ето њима посла око испраћаја

Наравно, ту постоји и безбедносна компонента, утицај страних обавештајних служби. Уколико се регрутима не одузму мобилне направе за комуникацију и не забрани приступ Интернету – они све податке на разне начине могу да шаљу онима који су их врбовали, посебно младићи ангажовани у Војнотехничком институту и осетљивим јединицама, попут електронског извиђања.

Ваљда су Вучићеви “стручњаци“, правећи још једну „шараду“ и бацање народу песка у очи, о свему томе мислили.

Да ли је овај пројекат озбиљан, видеће се на усвајању буџета за наредну годину, када се погледају цифре војног буџета, а оне би морале бити драстично веће.

Ако се заиста уведе војни рок, највише ће се радовати угоститељи, власници ресторана и шатри – ето њима посла око испраћаја.

(Време)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер