Tadić nije obećao moju smenu

(Večernje novosti, 04.09.2009)

Dok se unutar EU više ne govori samo o rezervisanosti ka daljem širenju, već i o otvorenim otporima ovom procesu, Srbija u svom kalendaru još nije zaokružila datum za podnošenje kandidature za članstvo u evropskoj porodici. Na pitanje - kada će se "izvagati" ovaj termin, Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije, u intervjuu "Novostima" kaže:

- Tu odluku najbolje je ostaviti za trenutak nakon irskog referenduma. Pravac kojim će Evropa krenuti biće tada jasan.

Znači li to da, čak i kad bi Srbija sutra isporučila Mladića u Hag, put ka Briselu ne bio automatski otvoren?

- EU je ovog trenutka pred donošenjem ključnih odluka o svom unutrašnjem uređenju i procesu budućeg širenja. Ostaje da se vidi u kakvoj vrsti Evrope ćemo se probuditi 3. oktobra, nakon objavljivanja rezultata referenduma u Irskoj. Proširenje u tom smislu daleko više zavisi od same Unije nego od zemalja kandidata. No, bilo kako bilo, mi ćemo nastaviti da ispunjavamo sve kriterijume za članstvo.

Da li zaključak debate u EU može biti: nema širenja?

- Ja se iskreno nadam da će se stvoriti okolnosti za neometani nastavak procesa proširenja nakon irskog referenduma.

Mogu li u EU protumačiti neozbiljnim kada više državnih funkcionera, uključujući i vas, konstantno "očekuje" da će Mladić biti u Hagu do kraja godine, a ujedno nema potvrde da je "u dometu"?

- Nesumnjivo je da u Beogradu postoji puna politička volja da svom snagom nastavimo rad na priključenju EU. Nadležni organi nastavljaju napore da se poslednji politički uslov, okončanje saradnje sa Hagom, ispuni i nadam se da će se to dogoditi u najskorije vreme.

Zbog čega nekima u EU odnos Srbije sa nesvrstanima "bode oči"?

- U prethodnih godinu dana mnogi su bili iznenađeni energijom i voljom Srbije da bude prisutna na svim svetskim meridijanima. Bili smo daleko "vidljiviji" od mnogih zemalja naše veličine, što smo uspeli ne dovodeći u pitanje naš centralni prioritet - članstvo u EU. Ta vidljivost, pa i u Pokretu nesvrstanih, privukla je veliku pažnju i podstakla živu debatu u međunarodnoj javnosti.

Imate li potvrde od kolega iz bivše SFRJ da ćete u Njujorku razgovarati o zajedničkoj organizaciji samita nesvrstanih u Beogradu 2011?

- Pozivi za razgovor do sada nikada nisu bivali odbijeni, pa stoga ne očekujem probleme oko organizacije ovog sastanka. O rezultatima ćemo pričati nakon održavanja.

Prošlo zasedanje Generalne skupštine UN bilo je uspešno po nas, čeka li nas ove jeseni obrt u vidu brojnijih priznanja kosovske nezavisnosti?

- GS UN je poslednji veliki međunarodni skup pred početak javne rasprave pred Sudom pravde i činjenica je da se prištinska strana za njega prilično dobro pripremala sa ambicijom da isposluje veliki broj novih priznanja. Mislim da im to, ipak, neće poći za rukom, pošto se ni mi nismo odmarali.

Šta smo konkretno radili?

- Namere Prištine doživljavamo ozbiljno. Imaćemo desetine sastanaka sa zemljama sa svih strana sveta. Svakako, treba biti na oprezu jer će Priština u toj borbi imati snažnu podršku. Ali, u proteklih godinu dana više nego uspešno smo uspevali da odolimo pritiscima za priznavanje Kosova gde god je bilo organizovanih napora u tom pravcu, tako da sam optimista i ovaj put.

Koje zemlje očekujete u usmenoj raspravi pred Sudom pravde?

- Očekuje se da će se prvi put u istoriji u raspravi pred sudom naći najuticajnije države sveta. Rekao bih da se obruč međunarodnog prava polako steže oko Prištine i da će 1. decembar biti trenutak istine.

Imamo li strategiju za momenat kada će se čuti konačna reč Suda?

- Srbija je i te kako spremna za "dan posle". Od prvog dana nakon presude bićemo spremni za dijalog. Nadamo se da će nas odluka Suda dovesti u situaciju u kojoj nema alternative novim pregovorima. Postaće očigledno da je pokušaj nametanja nezavisnosti doživeo neuspeh i da se mora naći drugi put do trajnog i održivog rešenja.

Može li se desiti da savet Suda ostane u arhivama, samo kao slovo na papiru?

- Očekujemo takvu formulaciju mišljenja Suda da će čak i Prištini biti jasno da nema alternative pristupanju dijalogu.

Kako se spremamo za posetu ruskog predsednika Medvedeva?

- Na obe strane su već počeli da rade veliki timovi koji će biti sve vreme u stalnoj komunikaciji. To je jedna od najznačajnijih poseta koju organizujemo ove godine. Ovo će biti godina snažnog nastupa Srbije u međunarodnoj areni.

I dalje sa vama kao ministrom spoljnih poslova?

- Ne očekujem promene u našoj spoljnoj politici, a ko će biti ministar, nije od presudne važnosti.

Šta kažete na navode u medijima da je predsednik Tadić vašu smenu obećao stranim diplomatama?

- Predsednik sasvim sigurno nije davao takva obećanja stranim diplomatama. Mi smo se u Srbiji izborili za to da imamo rukovodstvo koje obećanja daje samo građanima Srbije.

Da li to znači da je zahteva bilo?

- Ne da ja znam. Ali, ne verujem da bi iko smatrao pristojnim da tako nešto uopšte i pita. Ovo je suverena zemlja kojom rukovode ljudi koje su izabrali građani, a ne strane diplomate.

Da li ste, kao što neki primećuju, prilikom posete naše delegacije Kini bili na "margini" događaja?

 - To je bila državna poseta i samim tim su svi bili na margini osim predsednika Republike. Svi članovi delegacije su imali svoja zaduženja, a moje je bilo susret sa ministrom spoljnih poslova Kine sa ciljem da u potpunosti utvrdimo dnevni red i sadržaj razgovora koji su potom imali naši predsednici.

Samit dveju vlada u Rimu

Italijanski šef diplomatije Franko Fratini nada se da će Srbija podneti kandidaturu za članstvo u EU do kraja ove godine. On se u četvrtak sa Jeremićem dogovorio o samitu naših dveju vlada - 13. novembra u Rimu, uz prisustvo predsednika Tadića, što će biti prvi susret ove vrste srpskog kabineta sa nekim iz EU. Italijani su to činili još samo sa nemačkom, francuskom, španskom i ruskom vladom.

- Svaki od ministara razgovaraće sa resornim kolegom posebno, a onda će uslediti plenarni sastanak i potpisivanje ugovora o sveobuhvatnom partnerstvu - preneo nam je Jeremić iz Rima. - Fratini je grupu građana i mene pozvao da budemo njegovi gosti kada se Srbiji ukinu vize, i da tako proslavimo Novu godinu. Dogovoren je i sastanak povodom "Južnog toka", na najvišem nivou: Italije, Rusije, Turske i Srbije.