Sa SAD nema dogovora o Kosovu

(Standard, 15. 05. 2009.)

Uoči posete američkog potpredsednika DŽozefa Bajdena Beogradu, srpski šef diplomatije Vuk Jeremić poručuje da se o svemu može razgovarati, samo ne o statusu južne srpske pokrajine. Učinićemo sve da iskoristimo taj dijalog na najvišem nivou, poručuje on.

Ministar spoljnih poslova Srbije retko može da se sretne u Beogradu. Taman što se vratio iz Havane sa ministarske konferencije Pokreta nesvrstanih, ove nedelje je već na novoj turneji - Skoplje, Johanesburg, Madrid, Damask. U utorak uveče, posle dana u kojem su se jedan za drugim nizali sastanci, primio nas je u svom kabinetu u palati Ministarstva spoljnih poslova. Razgovor je započeo upravo svođenjem utisaka iz Havane, gde je učinio nešto čega su se srpski političari uglavnom ustezali u protekle dve decenije - pozivajući se na ulogu i dobar glas Josipa Broza Tita, jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih. Uz ovu, neizostavna tema razgovora bila je i predstojeća poseta američkog potpredsednika DŽozefa Bajdena, problem Kosova, evropske integracije.

Srbija je u Havani bila u svojstvu posmatrača?

-   Da. I pored toga, imali smo izuzetno zapažen nastup na ministarskoj konferenciji. Dobili smo priliku da se obratimo u plenumu, što se inače ne dozvoljava posmatračima - za nas je napravljen izuzetak. Mislim da je od velike važnosti izgradnja odnosa sa Pokretom nesvrstanih, s obzirom na spoljnopolitičke prioritete koje imamo. Gotovo dve trećine zemalja sveta su članice tog pokreta. Ne treba potcenjivati ni njihovu ekonomsku snagu ni potencijal za saradnju na tom polju.

Jedan od vaših glavnih prioriteta u Havani je bio da se spreči lobiranje Saudijske Arabije, koja je nedavno priznala Kosovo, da to učine i još neke, pre svega arapske zemlje.

-   Veliki su pritisci, gotovo dnevni, na zemlje koje nisu priznale Kosovo da to učine. Od Saudijske Arabije su ti pritisci ogromni. To je vrlo uticajna zemlja u muslimanskom svetu. Ona je pokrenula snažnu inicijativu novog talasa priznanja Kosova. Mi smo to zaustavili u Havani.

Da li to možete sa sigurnošću da tvrdite?

-   U Havani smo to zaustavili. Bili smo svedoci koncentrisanog napora delegacije Saudijske Arabije da se izlobiraju nova priznanja. Očekujem da će krajem meseca novi pokušaj biti učinjen na ministarskom sastanku Organizacije islamske konferencije. Činimo sve da to sprečimo. Generalno, kada govorimo o novim priznanjima Kosova, poslednjih nekoliko nedelja je pojačan pritisak svih podržavalaca nezavisnosti. Jedan od ministara sa kojim sam se sreo u Havani mi je rekao da je ambasador jedne velike zemlje, stalne članice Saveta bezbednosti, sedam puta u toku prethodnog meseca, po instrukciji iz svoje prestonice, dolazio kod njih u Ministarstvo inostranih poslova, insistirajući na tome da priznaju Kosovo. Drugi ministar mi je rekao da su primili u toku prethodnog meseca dva pisma od jedne druge zemlje, isto tako stalne članice SB, sa istim zahtevom. Kosovski lobisti rade punom parom, dnevno se sudaramo na svim meridijanima. Mislim da smo sada mi bili daleko uspešniji, imajući u vidu relativne odnose. 

Ako sam vas dobro razumeo, Srbija ostaje u statusu posmatrača u Pokretu nesvrstanih. Tu se naša ambicija, što se tiče tog pokreta, završava?

-   Nameravamo da pojačamo angažovanje sa nesvrstanim zemljama. U tom smislu, jedna od stvari koje planiramo da uradimo jeste da istaknemo svoju kandidaturu da se jubilarni Samit 2011. godine održi u Beogradu. Naša saradnja sa Pokretom nesvrstanih će biti takva da ne ugrozi nijedan od drugih spoljnopolitičkih prioriteta, uključujući i proces evrointegracija.

Konstatovali ste da je pojačan pritisak poslednjih nedelja da još neke zemlje priznaju Kosovo. To bi moglo da bude posledica aktiviranja postupka pred Međunarodnim sudom pravde, gde je stiglo 35 podnesaka.

-   Činjenica da se 35 zemalja odlučilo da aktivno učestvuje u tom procesu učinilo ga je jednim od najprominentnijih slučajeva pred Međunarodnim sudom pravde u istoriji. Nikada se toliko uticajnih zemalja nije angažovalo. Mogu da kažem da je veliki uspeh naše diplomatije činjenica da smo uspeli da do te mere internacionalizujemo problem pokušaja secesije Kosova.

Koliko je ministarstvo upućeno u sadržinu tih podnesaka?

-   Dobili smo ih sve. Svih 35 zemalja koje su podnele podneske dobile su materijale svih ostalih.

Pa, kako se cene ti argumenti?

-   Moguće da sam subjektivan kad ovo kažem, ali mislim da je naša pravna argumentacija superiorna. Većina podnesaka, uslovno rečeno one druge strane, je praktično prepisana. U nekima nisu promenjeni ni zarezi. Što se tiče samog sadržaja, rekao bih da je ključni argument onih koji smatraju da je bilo u redu proglasiti nezavisnost, taj da je stepen kršenja ljudskih prava na KiM bio takav da je čin proglašenja secesije bio ispravan. Mi smatramo da to nije slučaj, odnosno da po Povelji UN i po svim drugim obavezujućim dokumentima međunarodnog pravnog poretka nije moguće jednostrano ugroziti teritorijalni integritet bilo koje zemlje članice UN. To se do sada nikada nije desilo. Ovo je prvi put i mislim da u tom smislu imamo dosta snažnu podršku nekih od najuticajnijih zemalja sveta koje su podnele svoja pravna mišljenja.

Gotovo je izvesno da odluka suda neće biti poznata u narednih godinu dana?

-   Da, možda i kasnije. Ovo je vrlo poseban slučaj pred Međunarodnim sudom pravde. Prvi put u istoriji se razmatra legalnost akta secesije. I s obzirom na to da je prvi, bilo kakvu odluku da donese sud, ona će imati težinu presedana. Zbog toga je toliki broj zemalja i odlučio da učestvuje u procesu, te mislim da će biti vrlo malo prostora za politički pritisak na sud. Imamo razloga da budemo optimisti da će se zaista doneti odluka u skladu sa međunarodnim pravom.

Za to vreme realnost ide dalje. Vidimo da se plan od šest tačaka na Kosovu tretira kao mrtvo slovo na papiru i da se mnogo glasnije, gotovo svakodnevno, govori o implementaciji Ahtisarijevog plana.

-   Mislim da je Ahtisarijev plan mnogo više mrtvo slovo na papiru nego plan od šest tačaka, koji je počeo da se sprovodi. Mi imamo stalnu komunikaciju sa međunarodnim civilnim prisustvom na KiM o njegovoj implemetaciji. Neke od tačaka su već potpuno dogovorene. Slažem se da generalno dosta sporo ide u transformaciji međunarodne civilne misije, ali Ahtisarijev plan naprosto više nije na stolu.

Ali, šef Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu Piter Fejt ga svakodnevno pominje kao osnov za svoje delovanje.

-   Ništa što kaže Piter Fejt ni za nas, niti za bilo koga drugog nema obavezujući karakter. Mi se, kao i većina zemalja sveta, smatramo obaveznim samo kada je reč o odlukama Saveta bezbednosti. Ono što nema pečat Saveta bezbednosti je za nas potpuno neobavezujuće.

Da li je izvesna poseta gospodina DŽozefa Bajdena Beogradu u drugoj polovini maja?

-   Da, očekujemo posetu potpredsednika SAD. On će u drugoj polovini maja boraviti u regionu. Koliko je meni poznato, posetiće Bosnu i Srbiju, tačnije Sarajevo, Beograd i Prištinu.

Šta će biti u fokusu razgovora sa Bajdenom?

-   O tome sam razgovarao u Vašingtonu sa američkim zvaničnicima. Tema će biti saradnja u postizanju mira i stabilnosti u regionu. Naravno, pričaćemo i o bilateralnim odnosima Srbije i SAD, kao i o bezbednosnoj saradnji u širem smislu.

Da li već sada može da se nasluti da će doći do bilo kakvog približavanja?

-   Mi imamo jedno značajno neslaganje. To je, naravno, pitanje budućeg statusa naše južne pokrajine. Smatramo da po svim ostalim pitanjima možemo da sarađujemo i učinićemo sve da iskoristimo dijalog na najvišem nivou, da ustanovimo parametre te saradnje. Kada je reč o budućem statusu Kosova tu ne treba očekivati neko približavanje.

Postoje nagoveštaji da bi Amerika mogla da malo zažmuri u odnosu na postupak pred Međunarodnim sudom pravde, a da mi za uzvrat, budemo malo fleksibilniji kad je u pitanju realnost na Kosovu.

-   Mi smo spremni da sa međunarodnom zajednicom u potpunosti sarađujemo, naravno uz puno poštovanje Ustava Srbije. Mislim da je moguće pronaći način da naše razlike, kada je reč o budućem statusu pokrajine, izolujemo, a da po svim pitanjima gde ne postoje razmimoilaženja blisko sarađujemo u interesu svih građana zapadnog Balkana.

Kako to mislimo da izvedemo s obzirom na to da smo u potpunom okruženju članica NATO ili onih koji su na pragu da to postanu? Sa koje pozicije će država da nastupi pred Bajdenom?

-   Spremni smo za transparentnu saradnju u okviru programa Partnerstva za mir. Što se tiče naše politike vojne neutralnosti, ne očekujem da će se ona menjati.

Imali smo taj slučaj (ne)odlaska na vojnu vežbu u Gruziju. Sve je ispalo prilično trapavo i malo ko može da poveruje da je za sve kriv administrativni propust.

-   Zaista je posredi bio administrativni propust. U političkom smislu nikada nije dovedena u pitanje principijelna pozicija vlade da Srbija ne bude deo bilo kog projekta koji ugrožava bezbednosne interese Ruske Federacije. Nismo to bili u prošlosti, nećemo ni u budućnosti.

Govori se o pritiscima ruske strane na Beograd?

-   Nije bilo potrebno vršiti bilo kakav pritisak. Rusija je blizak prijatelj i partner.

Taj slučaj je isprovocirao komentare da se Srbija postavlja prilično zavisno u celoj stvari?

-   Ne. To je naprosto političko opredeljenje ove vlade, a uveren sam da takav stav podržava i većina građana Srbije.

Ruski ambasador Aleksandar Konuzin je pre nešto manje od mesec dana izašao sa nekoliko zanimljivih teza koje su shvaćene kao neka vrsta upozorenja. Jedna od njih je bila da Srbija, ako jednog dana uđe u EU, više neće moći da računa na važenje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

-   Naravno. Onog trenutka kada uđete u EU, postajete deo jedinstvene organizacije koja ima jasno definisane ekonomsko-trgovinske odnose sa ostatkom sveta.

Ako smo svesni da je članstvo u EU još uvek kao ptica na grani, kojoj težimo, ali je još nedohvatljiva, da li u ovoj Konuzinovoj izjavi ima nekih dubljih poruka?

-   To je, po mom mišljenjnu konstatovanje faktičkog stanja i tu ne bi trebalo tražiti bilo kakvu skrivenu političku poruku. Moskva je blizak partner Srbije i to će ostati i u budućnosti. Uveren sam da ćemo biti najbolji prijatelj Rusije u Uniji, nakon što postanemo član EU.

Kad smo već na tom putu ka EU, nedavno smo mogli da čujemo i izjavu generalnog sekretara NATO Jap de Hop Šefera koji je ponovio da je praksa da zemlje koje teže članstvu u EU prethodno overe članstvo i u NATO. To je bila direktna poruka upućena Srbiji.

-   Naš prioritet je da postanemo član EU, a naša odbrambena politika je politika vojne neutralnosti.

Trenutno da, ali Šefer je, priznaćete, u pravu kad govori o takvoj praksi.

-   Ima zemalja članica EU koje nisu u članstvu NATO.

Da, ali ne među novoprimljenim, zemljama bivšeg istočnog bloka..

-   Mi nikada nismo bili zemlja istočnog bloka.

Gospodin Ivo Vejvoda kaže da bi moglo da se očekuje podnošenje naše kandidature za članstvo u EU u drugoj polovini godine.

-   Naša namera je da u toku ove godine podnesemo aplikaciju za članstvo, a tačno vreme ćemo odrediti nakon detaljnih i bliskih konsultacija sa partnerima iz EU. Sam datum podnošenja nije od tolike važnosti koliko je priprema za proces koji ide posle toga.

Ova godina je počela dosta pesimistično po pitanju evropskih integracija, za šta je kao jedan od glavnih razloga uzimana svetska ekonomska kriza.

-   Nažalost, Evropa kao i ostatak sveta prolazi možda i najtežu ekonomsku krizu u poslednjih 100 godina. U samoj EU postoji dodatni problem nerazrešenih institucionalnih odnosa. Tu mislim, pre svega, na nemogućnost da se ratifikuje Lisabonski sporazum. To stvara atmosferu u vezi sa daljim proširenjem koja je daleko manje povoljna nego u prošlosti. Ali to je, naprosto, realnost koje moramo da budemo svesni, da je ugradimo u naše planove, i s obzirom na to da ne odustajemo od strateškog opredeljenja ka članstvu u EU, redefinišemo korake i napore neophodne da bi se to postiglo.

Već smo napravili jedan korak jednostranom primenom SSP. Kako je to primljeno u Briselu?

-   To je naišlo na izuzetno pozitivnu reakciju u Briselu jer smo demonstrirali čvrstu opredeljenost ka članstvu bez obzira na to kakve se prepreke pred nama nalaze.

Međutim, bilo je i ocena da nam je taj potez naneo unutrašnje štete, jer je Srbija sebe lišila prihoda od carina koji su već bili ukalkulisani.

-   Ponavljam, strateški cilj je članstvo u EU i mi ćemo na tom putu istrajati, svesni troškova koji moraju da se podnesu. To je jasan spoljnopolitički prioritet Srbije, uz dva druga - borba za očuvanje ustavnog poretka i dobri odnosi u regionu.

Kad pominjete te dobre odnose u regionu, primetno je poslednjih desetak dana to lagano otopljavanje odnosa sa Crnom Gorom, koje smo prošle godine zamrzli.

-   Kao prvo, ne bih se složio da smo zamrzli odnose sa Crnom Gorom. Ako gledate ekonomske pokazatelje pre i nakon odluke njihove vlasti da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova ugroze teritorijalni integritet Srbije, oni su ostali jednaki. Građani Crne Gore su nastavili da imaju isti tretman kakav su imali i pre. Činjenica je da je konsekvenca bila da više nema zvaničnog predstavnika crnogorske vlasti u Beogradu.

Ali, činjenica je da nije bilo ni susreta najviših državnih zvaničnika.

-   Mi smo se poneli prema tom činu crnogorske vlasti na način koji nije ugrozio interese ni građana Srbije, niti građana Crne Gore. U poslednje vreme, iz Podgorice su došli signali da bi oni želeli jedan novi diplomatski početak. Mi smo za to spremni, i želeli bismo da u tom smislu pojačamo diplomatsko-konzularno prisustvo Srbije u toj zemlji.

Poslanik LDP Zoran Ostojić je postavio pitanje u parlamentu da li Srbija treba da ima na svakih 100 kilometara u Crnoj Gori po jedan konzulat i koliko će to da nas košta?

-   Mi i te kako vodimo računa o troškovima u diplomatiji, pogotovo pod ovakvim okolnostima. Srbija u Crnoj Gori ima izuzetno ozbiljne interese. Pre svega ekonomske, a treba imati u vidu i da jedan značajan broj naših sunarodnika živi tamo. Prema tome, smatramo da je adekvatan stepen institucionalizovanog diplomatsko-konzularnog prisustva Srbije u Crnoj Gori - ambasada u Podgorici i još tri konzulata, koji bi svojim poljem delovanja pokrili celu teritoriju Crne Gore. Mi želimo da prema Crnoj Gori vodimo aktivnu i angažovanu politiku u duhu najboljih dobrosusedskih odnosa.

A kad vas pitaju koliko košta održavanje jednog konzularnog predstavništva Srbije u Nikšiću ili Bijelom Polju, kakav je vaš odgovor?

- Vrlo malo.

Koliko je to malo?

-   Malo u odnosu na bilo koje drugo diplomatsko-konzularno predstavništvo u svetu.

Još jedna veoma bitna zemlja u regionu je Hrvatska i tu se već ustalilo mišljenje da ste vi nepoželjni kao sagovornik zvaničnom Zagrebu.

-   Građani Srbije biraju one koji će u njihovo ime nastupati prema drugim državama. Dok je ovo demokratska i slobodna zemlja tako će i ostati.

Kad bi vas sad neko pitao da li je izvesno da ćete se ove godine sastati sa nekim zvaničnikom Hrvatske, šta biste mu odgovorili?

-   Ne vidim nikakav problem u tom smislu. Mi razgovaramo sa svima. Između Hrvatske i Srbije ne postoji vrsta odnosa koja bi sprečavala razgovore na bilo kom nivou. Istina je, doduše, da postoji jedan broj ozbiljnih otvorenih pitanja, koja pokušavamo da rešimo.

Šta se dešava sa tužbom i protivtužbom za genocid?

-   To nije bila odluka Beograda. Za sad u zvaničnom domenu postoji samo jedna tužba, a to je tužba Hrvatske protiv nas. Šta se sa njom dešava, ne znam, to biste morali da pitate hrvatsku stranu. Mi radimo punom parom na pripremi naše.

Ali, govori se da bi moglo da dođe do dogovora, mimo suda.

-   Mi smo o takvoj mogućnosti govorili u prošlosti. Ali, Hrvatska je bila vrlo čvrsta. Rečeno nam je da kod njih ne postoji prostor za odustajanje od tužbe. To je njihov zvaničan stav na koji oni imaju pravo. Ja mogu samo da kažem da pravni tim Srbije marljivo radi na našoj kontratužbi koja će sadržati i značajan istorijski dodatak posvećen vremenu NDH. Uprkos tome, želimo najbolje moguće odnose sa Hrvatskom u budućnosti.

Još jedna zemlja u regionu, Bosna, se našla na udaru vaše kritike. Naime, rekli ste da ona nema kapacitet da uđe u red nestalnih članica Saveta bezbednosti jer je reč o zemlji pod protektoratom.

- Mi smo zvanično obavestili vlasti u Bosni i Hercegovini još krajem prošle godine da ćemo glasati za njihovo članstvo u Savetu bezbednosti. Nadamo se da će u BiH u budućnosti biti uspostavljeno državno ustrojstvo koje ne podrazumeva stranca postavljenog izvana na najuticajniju poziciju u državi.

Zbog svih ovih stvari i izjava koje ste davali, dobar deo medija vas tretira kao veliko otkrovenje, koriste razne izraze da vas pohvale, ali ima i onih, koji u kontinuitetu dosta negativno pišu o vama. Da li, recimo, pratite šta o vama piše internet portal E-novine?

- Ne.

Ne? Niste čitali famozne transkripte navodnih telefonskih razgovora vas i predsednika Tadića?

-   Ne, nisam.

Ali, pretpostavljam da vidite da ima tog različitog odijuma u medijima u odnosu na ono šta radite?

-   Podrška i kritika jednoj politici je potpuno normalna stvar u demokratskom društvu. Spoljna politika vlade je institucionalno utvrđena, dobila je podršku građana, a moj zadatak je da je sprovodim u delo. 

Jedna od retkih pozitivnih vesti sa evropskog puta je stigla nedavno kroz najavu ukidanja viznog režima za građane Srbije do kraja godine i još neke zemlje u regionu. Koliko je to ostvarivo?

-   Mislim da je to i te kako ostvariv cilj. U Mapi puta jasno su definisani tehnički kriterijumi koji moraju biti ispunjeni. Sve smo uradili i stoga očekujem da će do kraja godine bezvizni režim stupiti na snagu. Ne znam kako stoje stvari kada je reč o našim susedima, ali mislim da bi bilo izuzetno dobro da svi zajedno uspemo. Ne treba Balkan deliti po bilo kom kriterijumu, pa ni po ovom. Mislim da bi građani svih država Balkana trebalo da dobiju priliku da putuju bez viza u EU, jer su svi oni Evropljani i treba tako da budu i tretirani. Idealno bi bilo da odluka bude doneta za sve zemlje odjednom, ali to će ipak zavisiti od ispunjavanja tehničkih kriterijuma.

Da li možete da kažete da će do kraja godine vize definitivno biti ukinute?

-   Mislim da možemo biti optimisti po tom pitanju.

Iz Haga je u utorak stigla još jedna u nizu neprijatnih vesti - Veselinu Šljivančaninu drastično je povećana kazna, što je u Srbiji primljeno sa dosta negodovanja. Koliko to može da oteža ispunjenje glavnog uslova, preostalih obaveza u Hagu, zbog kojih Holandija blokira dalji proces evropskih integracija Srbije?

-   Meni je lično izuzetno žao što ne mogu da javno iskažem ono što mislim o Haškom tribunalu, s obzirom na funkciju koju obavljam. Zaista je teško razumeti sve haške odluke. Uprkos tome, veoma ozbiljno shvatamo naše međunarodno preuzete obaveze i nastavićemo da sarađujemo. Nadam se da u skoroj budućnosti, nakon okončanja naše saradnje, više nikada nećemo morati da budemo u dodiru sa Tribunalom, niti bilo kim ko je angažovan u toj instuciji.

Često se poteže pitanje vašeg odnosa sa stranačkim kolegom i ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, pa i sad oko ovog problema Gruzije. Bila je priča da vas je predsednik DS na jednom od vaših glavnih odbora mirio.

-   Ministar Šutanovac i ja nemamo nikakav problem u odnosima.

Imali ste komunikaciju i povodom ovog slučaja sa Gruzijom?

-   Vrlo blisku. Nije postojalo razmimoilaženje između Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova. Svi smo zastupali stanovište da ova zemlja ne treba da učestvuje u bilo kom projektu za koji se Ruska Federacija izjasni da za nju predstavlja bezbednosnu pretnju.

Ali, kad gospodin Šutanovac uputi pismo premijeru i kaže da ste vi, a ne on, nadležni u celoj toj stvari oko Gruzije, kako vi to doživljavate? Da li ta komunikacija mora baš da ide tako, preko pošte?

-   Vlada po ovom pitanju ima jedinstven stav i nije postojalo bilo kakvo razmimoilaženje. Što se tiče odnosa sa ministrom Šutanovcem, i na ličnom i na profesionalnom planu, odnos je više nego korektan. Nastavićemo najbliže da sarađujemo.

U domaćim medijima je dosta eksploatisano vaše pozivanje na ulogu Josipa Broza Tita, kao jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, prilikom vašeg boravka i govora u Havani.

-   Naprosto, u samom Pokretu nesvrstanih, Beograd predstavlja izuzetno moćan brend. Mi moramo da koristimo svaki resurs, svaki argument koji nam je na raspolaganju, s obzirom na to da smo se opredelili za diplomatsku borbu u očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Nije lako za zemlju naše veličine i kapaciteta da vodi globalnu borbu, a to je jedini put. Istorijsko nasleđe nesvrstanosti i uloge koju smo imali u osnivanju pokreta je jedno od retkih globalnih obeležja koje imamo.

Ali, sad govorimo o Titu. Vi se prvi srpski političar koji se posle dugo vremena poziva na Brozovo nasleđe. Podsetiću vas da on više nema čak ni ulicu u Beogradu.

-   Koristićemo svaki resurs, svaki argument, svaku priliku u borbi za očuvanje našeg ustavnog poretka.

(Razgovarao Jovica Krtinić)