Lov na Tomu, ili ko je "Mali Đokica", a ko Robin Hud?

(Svedok)

Ovde u zemlji Srbiji svako, od poslednjeg kriminalca do poslednje profuknjače, prostitutke ili kako se to u nas, valjda jedino u svetu, kaže – starlete (kako to gordo zvuči!) ima i svoj profil na Fejsbuku, svoj blog ili Tviter, a bogme i svog novinara i svoje novine!

Prosto je neshvatljivo, nepojmljivo, mada razumljivo, da u srpskom medijskom i sveopštem ništavilu vladaju haos, bezakonje, bezumlje i nebuloza.

Svakodnevno smo svedoci da se u „Informeru” pojavljuju poternica za meni ne baš preterano simpatičnog, Sašu Jankovića, zaštitnika građana... Nisam brojao baš koliko dana zaredom (osim vikend dvobroja i male pauze), ali često. Ali samo dok se nisu sreli, i to ne samo jednom, zaštitnik građana i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Posle toga, poternica za Jankovićem je na volšeban način „ukinuta”, do sledeće prilike, ali...

Kad nema Jankovića, dobar je i - predsednik Vlade?!

Istina, Vojvodine!

Bojan Pajtić.

Udri, teraj, „traži se”, „nađen je”, „otkriven je”, „ulovljen je”, a on, Pajtić, eto na moru, i to hrvatskom, i baš usred leta, u nedoba (ne poštujući preporeku Aleksandra Vučića da upozna svoju zemlju da bi je više voleo) i usput se odrekao vaučera, i sve to baš kad Hrvati slave „Oluju”!

Samo u Srbiji, i nigde više, za prostitutke, profuknjače i kurvetine se kaže – starleta.

O „Oluji” i necivilizacijskom ustaškom piru čitajte u drugoj rubrici, a ovde bih samo parafrazirao jednu poznatu misao: nije svaki Hrvat ustaša, ali je svaki ustaša – Hrvat!

Toliko o tome.

Samo, neke novine, neki novinari i neki urednici nisu, kako se u prvi mah čini, skrenuli s uma! Kako nisu?  Prosto, sve to što se svakodnevno prodaje na kioscima, a nisu novine, ipak je negde osmišljeno, da bude baš tako i nikako drugačije...

U tom rijalitiju „tražili ste gledajte”, već postaje simptomatično i otužno da je jedan od dežurnih krivaca i predsednik države Srbije Tomislav Nikolić!

Zašto Nikolić?

Moraćete da pogađate, ali da se usput i ne pravite da ste neobavešteni, neupućeni, da Vas politika ne interesuje... (A nikoga navodno ne interesuje, a svi imaju mišljenje.)

Ne, to kod mene ne prolazi...

Jer, iz aviona (kad nije oblačno) vidljivo je da, s periodima dirigovanog primirja, bukti rat dva kabineta: predsednika Vlade Srbije i predsednika države.

Krene, razbukta se, a onda jedan duva, drugi ladi...

U Srbiji je novinarstvo najslobodnije na svetu: možeš da pljuješ predsednika države, a on može da ti pljune – pod prozor!?

Ove protekle nedelje je, opet, očekivano, na udaru predsednik Srbije jer se, eto, usudio, da radi ono što može, sme i mora da uradi ako uoči problem, a sve po Ustavu Srbije!

„Drznuo se” da vrati predlog zakona ministra Vujovića na ponovno razmatranje. Odbio je da ga potpiše, i odmah je postao tema dana. Ne neustavan i (ne)upitan zakon „o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Srbiji”, već onaj koji ga je vratio na doradu!

(Izgleda da, zasad, „dorade” neće biti, bar je Vučić rekao da se zakon povlači!)

A, prema tom zakonu mnogi bi se vila i kućerina na elitnim mestima dočepali, ne baš za džabe, već za badava...

Nešto se mislim: da nema Tomislava Nikolića, predsednika Srbije, ovakvog kakav jeste, sa svim vrlinama i manama, izgleda, trebalo bi ga – izmisliti!?

Ne, nisam obožavalac Tomislava Nikolića. Nisam bio ni dok je bio Šešeljeva desna ruka (a Vučić – leva)! Ne, ni kada su nam iz Brisela (u pola pet, a glasalo se do 20 sati?!) javili da je Tomislav Nikolić pobedio na predsedničkim izborima...

o MUP ostaje bez posla: novine raspisuju poternice – za Jankovićem, Pajtićem, Nikolićem...

Jeste, prijatno me je iznenadio kada se povukao sa mesta predsednika Srpske napredne stranke i svu vlast u stranci (ispostavilo se i u državi) na tacni ustupio svom zameniku, svojevremeno Šešeljevom genseku Aleksandru Vučiću.

Istovremeno, Tomislav Nikolić je predsednik kome je Ustav ograničavajući faktor i koji se drži ustava... A mogao je da se i on drži one "Ne drži se zakona kao pijan plota", što je osmislio JB Tito, a usavršio Boris Tadić. Ali, nije...

Zato ne mogu da razumem narod, (Vladu i provladine medije mogu, ali ne i da ih opravdavam) da nama, građanima Srbije smeta ako se neko ponaša po važećem ustavu, ako mu je Ustav ograničenje, a ne mač u ruci...

Da bi, kad radi svoj posao, vratio je sumnjiv i, čini se, muljatorski predlog zakona na novo razmatranje Skupštini Srbije, već sutradan postao meta medija, pre svih, uigrane trojke „Kurir“, „Alo“ i „Blic“.

Odmah su mu spremili svilen gajtan.

Moram da krenem od „Kurira”. U petak 7. avgusta na naslovnoj stranici lepo piše

„OTKRIVAMO – tajni plan predsednika“, uz ogroman naslov – „TOMA RUŠI VUČIĆA na jesen“, uz podnaslove:

* Cepa SNS i osniva stranku;

* Tomislav Nikolić okuplja oko sebe one kojima Vučić nije dao fotelje;

* Opozicija očekuje Tominu novu stranku;

* Predsednik Srbije ima podršku tajkuna kojima se prvi čovek Vlade (dakle opet Vučić, primedba V.D) zamerio...

* ISPOD ŽITA Nikolić već vrbuje one koji su nezadovoljni-pošto se nisu okoristili u SNS, a u žešću „ofanzivu” trebalo bi da krene već u septembru;

* Istraživanja pokazuju da predsednik Srbije ima mnogo negativnih poena jer je tokom svog mandata često bio učesnik brojnih afera koje su mediji otkrivali...

(Ti mediji su, naravno, pre svih – „Kurir“, „Blic“ i „Alo“.)

Ko je pobegulja, i ko koga, zapravo izdaje?

I to nije sve. U tom broju izvesna Jelena Velinović za koju (a u medijima sam četiri decenije i kusur godina) iskren da budem - NIKAD ČUO NISAM (što je moguće, moj propust, neznanje i neobaveštenost, priznajem) a koja se, uz ime i prezime, gromoglasno potpisuje i kao - zamenik urednika političke rubrike u, zvučnog li imena, komentaru DANA, između ostalog doslovno piše:

„Jednom pobegulja, uvek pobegulja. Jednom preljubnik, uvek preljubnik. Osladi se, valjda, to. Bilo da je i o političkoj preljubi reč - kakvu je pre sedam godina napravio i kakvu, po svemu sudeći, planira uskoro ponovo da načini šef države Tomislav Nikolić.

Onda je prevario Šešelja, sada bi, kažu upućeni, da izda Vučića.

A da ne može da podnese to što je prilično nebitan, ne može. I to što ga niko ne zarezuje.

A i kako bi kad njegove i poteze članova predsednikove familije ni Nušić ne bi mogao bolje da smisli. Sami se, brate, kopaju (nije aluzija). A kad te frustracije više ne mogu da se obuzdaju, udri po Vladi.

Pa onda krenu kukumavke - zbog „nadležnih državnih organa“ prva dama i velika dobrotvorka Dragica Nikolić ne može da gradi porodilišta, njegovim pajtosima tajkunima zlobnici iz vlasti seku struju... A posle podbadanja vlasti krene i izbegavanje važnih državnih događaja, samo da se ne sretne s onima koje ne miriše - e to je cirkus.

Možda bi bilo poštenije da se lepo pokupi i ode jer ružno je opanjkavati, sabotirati, kritikovati i podbadati svoje.

Ne ide, brate. Nije red da se sedi u istoj kući, a da se ukućani potkopavaju. Što kažu neki mudriji i stariji - bolje dobar razvod nego loš brak."

Ili je Tomislav napustio SRS, a Vučić nije?! Usput, zar nije Tomislav osnovao stranku, a Aleksandar se nekoliko nedelja snebivao, skrivao, lomio i dvoumio, kojem će se privoleti carstvu i – prelomio: od Vojislava kod Tomislava?!

Dobro, sloboda govora, pravo na javnu reč, sloboda štampe, demokratija, neotkriveni spisateljski dar mlade koleginice Jelene, ali...

„Jednom pobegulja, uvek pobegulja. Jednom preljubnik, uvek preljubnik. Osladi se, valjda, to. Bilo da je i o političkoj preljubi reč - kakvu je pre sedam godina napravio i kakvu, po svemu sudeći, planira uskoro ponovo da načini šef države Tomislav Nikolić.

Onda je prevario Šešelja, sada bi, kažu upućeni, da izda Vučića“.

Ništa ne razumem?!

Da li je Srbiji potreban predsednik države, ili je dovoljan samo predsednik Vlade?

Valjda mlada Jelena, kako su joj objasnili „upućeni”, hoće da kaže da je Tomislav Nikolić prevario Vojislava Šešelja?!

Dobro, jeste, a zar i Vučić nije prevario istog tog Šešelja?! Ili je Tomislav napustio SRS, a Vučić nije?!

Usput, zar nije Tomislav osnovao stranku, a Aleksandar se nekoliko nedelja snebivao, skrivao, lomio i dvoumio, kojem će se privoleti carstvu i – prelomio: od Vojislava kod Tomislava?!

Ili mlada koleginica ne sme „po Aleksandru”, pa bi preko Tomislava da podseti javnost šta je bilo, kad je bilo, sad se pripoveda...

Čitajući njen tekst, pošto tvrdi da je dobro obaveštena... (A da ne može da podnese to što je prilično nebitan, ne može. I to što ga niko ne zarezuje ...)

Kako to ona zna da je predsednik Srbije „prilično nebitan”, pa ga plus „niko ne zarezuje“?!

Uz to, ako je Tomislav „prilično nebitan, a i niko ga ne zarezuje”, od Jelene se očekivalo da otkrije - ko je TAJ KOJI JE PRILIČNO BITAN, i KOGA SVI ZAREZUJU?!

Istina, zamenik urednika političke rubrike „Kurira” daje predsedniku Srbije, i nama neukim Srbima, zaključak, da ne kažem savet...

 „Možda bi bilo poštenije da se lepo pokupi i ode jer ružno je opanjkavati, sabotirati, kritikovati i podbadati svoje.

Ne ide, brate. Nije red da se sedi u istoj kući, a da se ukućani potkopavaju. Što kažu neki mudriji i stariji - bolje dobar razvod nego loš brak.“

Verujem da je predsednik države (jedini koji je direktnom voljom naroda došao na svoju funkciju) proučio tekst, da bi shvatio šta mu valja činiti.

A, stvar je prosta da prostija ne može biti: pokupi pinkle i idi.

Nije svaki Hrvat ustaša, ali je svaki ustaša Hrvat!

To bi, po „Kuriru“, bilo – pošteno?!

To što je vratio na doradu, čini se, muljatorski zakon, to je za Jelenu i njene naredbodavce, ogovaranje, potkopavanje, sabotiranje, cinkarenje...

A i nije red da sedi u istoj kući?!

S kim sedi predsednik Srbije u istoj kući?

S predsednikom Vlade?

Jok!

Pa s kim?

Ili Jelena smatra da je sve – Vladino, kao što su poturanjem neustavnog zakona, pokušali da vile i kućerine „poklone” svojima?

Ili je Andrićev venac 1 isto što i Nemanjina 11?!

Ili je nama Srbima dovoljno samo Nemanjina 11, a Andrićev venac 1, višak i nepotreban balast?

Stvarno, možda Srbiji i ne treba predsednik države, dovoljan je svemogući predsednik Vlade? U tu medijsku halabuku, po principu jedan duva, drugi ’ladi, uključuje se i „Blicov” posilni „Alo”: „VUČIĆ: VERUJEM TOMI“! Uz podnaslov: Premijer uveren da Nikoliću nije ni na kraj pameti da osniva neku novu stranku.

U tekstu „ALO” počinje: „Premijer Aleksandar Vučić rekao je da ima puno poverenje u predsednika Tomislava Nikolića i odbacio medijske spekulacije da predsednik razmišlja o formiranju nove stranke.“

Uz to, Vučić je lakonski dodao da ima puno poverenje u Nikolića, kao što i šef države ima u njega!

I šta sad?

Ja volim njega, on voli mene?

Ili ko se voli – taj se svađa?

A „Kurir“, a Jelena? Pa neće biti da su sve izmislili? Pa baš protiv predsednika države?

U srpskim porno-političkim medijima – rijaliti! Tražili ste, gledajte

Ili je srpsko novinarstvo najslobodnije na svetu, a pljuvati po šefu države je najnormalnija stvar na planeti...

Jer, „Alo” je baš 7. avgusta – kad je pomenuti tekst i komentar obelodanjen u „Kuriru” – imao svoje viđenje odluke Nikolića da vrati zakon na doradu...

Nadnaslov: „Vraćanjem zakona predsednik Srbije krenuo u izbornu kampanju“

Naslov: „TOMA BI DA ZAMAŽE OČI BIRAČIMA!“

Podnaslov: „Predsedniku smeta zakon o prodaji državnih nepokretnosti, ali mu ne smetaju njegovi tajkuni...“

Dakle... “Predsednik Tomislav Nikolić odbio je da potpiše novi zakon o prodaji državnih nepokretnosti, čime je preko noći iskočio iz uloge zaštitnika tajkuna i bogataša i uskočio u ulogu srpskog Robina Huda“, piše „Alo“...

Samo „Alo” ne bi bio to što jeste da nema svoj „izvor“ iz Nemanjine?

...„Usprotivio se tajkunima i političarima i predstavio se javnosti kao Robin Hud. Time će, naravno, ublažiti odijum u javnosti koji je stvorio okružujući se kontroverznim biznismenima i tajkunima. Ovo je njegovo najotvorenije suprotstavljanje Vladi Srbije. Nikoliću apsolutno nije bitno šta će biti dalja sudbina zakona, jer je on na ovoj priči poentirao – OBJAŠNjAVA NAŠ IZVOR iz Nemanjine“!?

Dakle, to kažu „Alo” i „naš izvor” iz Nemanjine.

Dobro, a šta kaže „naš izvor” koji nemamo: izgleda da je predsednik Srbije odbijanjem parafa ozbiljno nažuljao nečije bogatune, kontroverzne tipove, tajkune, olihgarhe i kriminalce koji su već trljali ruke da se domognu, po mogućstvu, za male pare državnog bogatstva. Ali, ta njegova odluka, na koju je imao pravo, a nije ni jedini predsednik koji je neki zakon vratio, ne bi smela da ima veze sa Vladom Srbije?

Ili bar ne bi trebalo da ima?!

Ili, ipak – ima!

Ipak, „Kurir“, 8. avgusta na naslovnoj i na 4. i 5. stranici daje izveštaj s konferencije za štampu predsednika Vlade Srbije, iz pera Sandre Mališić. Verujem, zaslužuje da se „reprintuje”, a ko razume, shvatiće:

Nadnaslov: „Premijer o Nikolićevom vraćanju Zakona o nepokretnostima“

Naslov: „Samo mali Đokica misli da će vile otići za džabe“

Podnaslov: „Država plaća obezbeđenje i održavanje za objekte, a ne naplaćuje porez. Umesto što na sve to trošimo pet miliona evra godišnje, mogli smo da dobijemo više od 60 miliona. Imamo više objekata koji vrede 2.000 ili 3.000 evra. Gde je to ispod tržišne cene u Beogradu?“

Pa sledi tekst:

„BEOGRAD - Premijer Aleksandar Vučić potvrdio je juče da će Vlada povući zakon o prodaji državnih nepokretnosti, koji je predsednik Tomislav Nikolić odbio da potpiše uz obrazloženje da je neustavan.

Šef srpske vlade ističe da će država zbog toga ostati bez 60 miliona evra.

- Predsednik nije vratio zakon iz hira. Uvažili smo njegov dopis, ali država plaća obezbeđenje za te objekte, održavanje, a pritom ne naplaćuje porez. Samo imamo ogromne troškove. I umesto što na sve to trošimo četiri ili pet miliona evra godišnje, mogli smo da dobijemo 50-60 miliona evra i dodatnih 30 miliona od poreza. Ali sada se svi prave blesavi i naivni - rekao je Vučić.

Tomislav Nikolić nije prvi predsednik Srbije koji je vratio neki zakon na „doradu”

Nema vajde

Na pitanje da li će Vlada predložiti novi predlog zakona, kaže:

- Nema nikakvog smisla da ponovo donosimo zakon. Jedino da idemo po sudovima u narednih 20 godina. Zbog našeg foliranja i pretvaranja, zbog toga što mi nešto hoćemo da štitimo. A šta? Da mi moramo da platimo radnike za obezbeđenje, da plaćamo za održavanje i da ne možemo da naplatimo porez.

Vučić ističe i da država nema velike vajde ni od izdavanja i to objašnjava na slikovit način:

- Na Dedinju već 16 godina živi Lopov, to mu je nadimak. Ne možemo da ga izbacimo iz kuće, a ništa ne daje.

Poreska uprava je rekla da tu kvadrat košta 2.800 evra. Imamo više objekata koji vrede 2.000 i 3.000 evra. To su najviše cene u Beogradu.

Gde je to ispod tržišne cene? To tako mali Đokica zamišlja. Ili polazi od sebe? Zna da bi on nešto ukrao, stavio sebi u džep. I nisu svi ljudi lopovi. I nisu svi u Vladi lopovi - rekao je Vučić i dodao:

Ne ide na brčkanje

- Što ne živim u tim vilama? Koje mi sleduju u skladu sa zakonom. Ne živim u njima. Nego mi služe da ugostim Angelu Merkel i druge goste. Dajte ljudi da to prodamo, da imamo prihode. Da zarađujemo pare. A ne da gubimo.

Vučić je napomenuo i da on ne ide, kao neki, da se brčka po moru jer ga građani mnogo plaćaju da uradi nešto za zemlju.

Premijer se osvrnuo i na pisanje "Kurira" da predsednik Srbije planira da osnuje novu stranku.

- Imam poverenja u Nikolića. Uveren sam i siguran da mu nije ni na kraj pameti da osniva bilo kakve političke stranke.“

Dakle, to je izveštaj „Kurira”.

Koliko je veliki jaz između Nemanjine 11 i Andrićevog venca 1?

Sve je jasno, ili se čini da jeste.

Samo nije jasno: Ko je Mali Đokica?!

Uz to, da stvar nije baš naivna kako izgleda, svedoči i pisanje „Večernjih novosti“, 7. avgusta:

Nadnaslov: „Pojačane spekulacije da preti udaljavanje dve ključne političke ličnosti“

Naslov: „IMA LI JAZA IZMEĐU NIKOLIĆA I VLADE?“

Podnaslov: „Nedolazak predsednika u Sremsku Raču i vraćanje zakona – signali spora“

Tekst: „Dok je politička čaršija nagađala zašto se predsednik Tomislav Nikolić nije pojavio na centralnoj državnoj manifestaciji obeležavanja zločinačke ’Oluje’ u Sremskoj Rači, on je prvi put parlamentu vratio jedan zakon na ponovno usvajanje.

Tom odlukom, da propis o prodaji državnih vila proglasi neustavnim i da ga ’riternira’ u Narodnu skupštinu, Nikolić je podgrejao spekulaciju da je jaz između njega i Vlade sve dublji i da je Srbija, možda, na putu institucionalne kohabitacije.

Po partijskim kuloarima, kako vlasti, tako i opozicije, sve otvorenije se "šuška" da se upravo Nikolić postepeno pretvara u jedinog pravog političkog rivala izvršnoj vlasti.

Kockice za taj ’mozaik raskola’ naslutile su se već na primeru predsednikove platforme za KiM, koja je poslata u Nemanjinu 11 čak sredinom maja i još tamo stoji u fioci.

Prema našim informacijama, Nikolić nije gledao blagonaklono ni na scenario posete članova predsedništva Bosne i Hercegovine Beogradu, pošto za njega nije bilo mesta u tom ’rasporedu’.

Navodno, čim su se Bakir Izetbegović, Dragan Čović i Mladen Ivanić vratili preko Drine, predsednik Srbije je poslao poruku u Vladu da "posle ovoga ne namerava da posećuje Sarajevo".

Nikolićev kabinet do sada je otvoreno medijski ratovao samo sa ministarkom Zoranom Mihajlović, a bilo je ’peckanja’ i sa Ivicom Dačićem, liderom socijalista.

Ja tebi serdare, ti meni vojvodo

I Nikolić i Vučić javno tvrde da između njih ne postoji nikakav sukob, da često i dugo razgovaraju, da imaju korektne odnose i da podržavaju međusobni rad.

Na konkretno pitanje, da li su - odvojeno obeležavanje "Oluje" i prvo (Nikolićevo, primedba autora) vraćanje zakona u parlament - definitivni pokazatelj ozbiljnog raskoraka između Nikolića i Vučića, savetnica predsednika države Stanislava Pak odgovara, za "Novosti":

- Svako se trudi da obavi svoj posao u najboljem interesu građana Srbije. Možda se metod i način rada razlikuju. Bitna je suština, a to je da se ostvari cilj zadat u predizbornim obećanjima: bolji život građana Srbije, uvažavanje naše zemlje u svetu i mir i stabilnost u regionu. Ako ste obratili pažnju, efekti te politike su već vidljivi, a njih ne bi bilo da nije zajedničke vizije i jedinstva ideja predsednika i Vlade Srbije.“

* * * * * * * * * *

Ima ili nema sukoba između predsednika Srbije i predsednika Vlade Srbije, između osnivača i lidera srpske napredne stranke, nije na „Svedoku“ da – nagađa!

Istina i „Svedok“ ima „dojave“, ali ne i potvrdu tih „pouzdanih informacija“, ali nije u srži uređivačke politike ove novine koja samostalno bitiše već dve decenije na tržištu da se bavi nagađanjima ili još manje insinuacijama.

Ono što je jasno, nesaglasje postoji, ali to, istovremeno ne znači i da je raskol u pitanju. Uz  to, malo je čudno da njihov nekadašnji šef, uvek dobro obavešteni lider radikala dr Vojislav Šešelj, gromoglasno, često ne birajući reči, napada svog nekadašnjeg zamenika Tomislava Nikolića, a mnogo manje je blagoglagoljiv oko svog dugogodišnjeg generalnog sekretara Aleksandra Vučića?!

Mnogima to izgleda čudno, ali poznavajući svu trojicu, Šešelja, Vučića i Nikolića, kao „belu paru“ mislim da i to Šešelj radi vrlo – namerno! Procenjujući, da li ispravno ili ne, nevažno je, da bi, ukoliko uspe da sruši Tomislava Nikolića, Aleksandar Vučić – sam vrlo brzo pao!

Samo ni Nikolić ni Vučić nisu nimalo naivni; znaju to – obojica. I strah od pada je, često, jak kao ona priča o sedam prutova.

Uz to Nikolić ima i prethodna (tuđa iskustva) da bi sapleo o isti kamen i prevremeno sam sebi skratio mandat od pet godina.

Jer, i Slobodan Milošević i Boris Tadić su uljuljkani lažnim informacijama od najbližih – prevremeno skraćivali mandat.

Prvi je otišao u Hag da se ne vrati, a drugi u prošlost, iz koje se najčešće niko ne vraća.

Prvi zakon koji je predsednik Nikolić za tri godine vratio parlamentu - "Zakon nije u skladu sa Ustavom"

U javnosti pre više od godinu dana bilo poznato da je zakon u pripremi i da treba uzimati u zakup određenu državnu imovinu, onu koja je sada predmet prodaje

Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Srbije protivustavan je, ocenio je Tomislav Nikolić, predsednik države, i vratio ga Skupštini Srbije na ponovno izjašnjavanje.

Sporni zakon Skupština je usvojila prošlog petka, a predsednik Nikolić vratio ga je na ponovno odlučivanje četiri dana kasnije, u utorak u 14.40.

Tomislav Nikolić, predsednik Srbije u obrazloženju kaže da zakon nije u skladu sa Ustavom, koji u članu 84, stavu 1, predviđa da „svi imaju jednak položaj na tržištu”.

U dopisu parlamentu, Nikolić navodi:

„Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije ne uređuje na odgovarajući način prodaju određenih nepokretnosti zato što je u javnosti pre više od godinu dana bilo poznato da je zakon u pripremi i da treba uzimati u zakup određenu državnu imovinu, onu koja je sada predmet prodaje.

Podsećam da Zakon o javnoj svojini u članu 4, stavu 2, ograničava da ’odredbe posebnih zakona kojima se uređuje režim stvari u javnoj svojini ne mogu biti u suprotnosti sa ovim zakonom’.

Odredbe zakona o javnoj svojini i sada ovlašćuju vladu da odluči o pribavljanju nepokretnosti i raspolaganju njima i uslovima za pribavljanje i otuđenje nepokretnosti. Predviđeno je javno nadmetanje, a u posebnim uslovima, koji moraju da budu obrazloženi Aktom o ovakvom raspolaganju, stvari se mogu pribaviti, ili otuđiti, i neposrednom pogodbom.”

**********

Dakle, nejasno je zašto je Tomislav Nikolić objektivno na udaru Vučićevih i provladinih medija? Da Zakon ima manjkavosti – ima. Da je predsednik Srbije sa svojim timom pravnika uočio nelogičnosti, da ne upotrebimo neku težu reč, uočio je. Da je po Ustavu imao pravo da zakon vrati, imao je...

Dakle, vraćeni zakon je samo povod. Očito je da se iza „dorade“ nešto krupnije valja.

A obostrani izlivi ljubavi, pa to se u politici i očekuje. A Vučić i Nikolić se, objektivno, politikom, slagali se mi s njom ili ne, svejedno, bave decenijama...

Normalno je takođe da se politički putevi pokatkad i razilaze. Od Šešelja i SRS Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić su krenuli u SNS – zajedno!

Valjda mlada Jelena, kako su joj objasnili „upućeni”, hoće da kaže da je Tomislav Nikolić prevario Vojislava  Šešelja?! Dobro, jeste, a zar i Vučić nije prevario istog tog Šešelja?! 

Ali, u Srbiji je postojala Koalicija „Zajedno“, pa se raspala...

Zato, u politici nikad ne reci – nikad.

Pa i o „političkoj ljubavi“ Tomislava i Aleksandra.

Zar i naša najveća folk dama Leposava Lepava Lepa Lukić nije do slave stigla hitom – „Od izvora dva putića...“

Jeste!

Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine: Poslovnik je vrlo jasan

- Ako Narodna skupština odluči da ponovo glasa o zakonu, koji je predsednik republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika (126).

Predsednik je dužan da proglasi ponovo izglasan zakon, a ukoliko ne donese ukaz o proglašenju u Ustavom predviđenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine. Procedura je jasna i mi ćemo se držati nje.

Vučić o Pajtiću: Niko ne sme da preti

Aleksandar Vučić osudio je ispisivanje grafita „Smrt Pajtiću“ u Novom Sadu i rekao da u Srbiji niko nikome ne sme da preti smrću.

- Problem jesu grafiti. Ko god da ih je napisao. Imamo određene sumnje. Nisam siguran da će, ukoliko se istraga sprovede do kraja, svi biti zadovoljni rezultatima, rekao je Vučić.

Zoran Živković, lider Nove stranke: Važi, brate, dogovorićemo se

Zoran Živković, narodni poslanik, lider Nove stranke i bivši premijer Srbije  optužio je naprednjake:

- Njihovi tajkuni drugu polovinu prošle godine proveli su zakupljujući državne nekretnine da bi sada mogli da ih otkupe po ceni – „važi, brate, dogovorićemo se”.

- Ministar je procenio da će potencijalni prihod od prodaje biti 40 miliona evra. Jedan poslanik je rekao da se prodaje 700 objekata, što znači da će skoro 700 objekata, mahom na Dedinju i Vračaru, biti prodato po ceni od 600 evra za kvadrat.

Zoran Babić, poslanik SNS: Zakon u korist „bivših”?!

- Direkcija za imovinu sačinila je do 2012. godine, dakle pre dolaska SNS-a na vlast, 614 ugovora i aneksa ugovora. Od 2012. pa do dana današnjeg sačinjeno je 78 ugovora.

Ako ćemo da razgovaramo na taj način, onda će pravo preče kupovine imati 614 funkcionera bivšeg režima!

Agencija za borbu protiv korupcije: Otvara se prostor za „muljanje” i korupciju

Oglasila se i Agencija za borbu protiv korupcije navodeći da Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini “otvara prostor za korupciju”.

Preciznije, „zakonske odredbe kojima se uređuje pravo na kupovinu i određivanje cene sadrže rizike korupcije”.

Nejasno je, međutim, zašto se Agencija za borbu protiv korupcije nije ranije oglasila?

U Agenciji pak kažu da je i ovaj zakon, kao i mnogi drugi, usvojen bez javne rasprave i po skraćenom postupku, tako da nisu imali ni vremena ni kapaciteta da se njime ranije pozabave?!

To su učinili naknadno na traženje nevladine organizacije CATOR.

U mišljenju koje je  objavljeno na sajtu Agencije  navodi se da zakon, za razliku od drugih važećih propisa koji se odnose na otuđenje nepokretnosti u javnoj svojini, u potpunosti iskljućuje nadmetanje i  konkurenciju, unapred određujući moguće kupce i cenu!?

Takođe, navode da su u suprotnosti osnovni cilj zakona, a to je da budžet prihoduje od prodaje tih nepokretnosti, s odredbama po kojima kupci mogu biti isključivo pravna i fizička lica koja koriste predmet prodaje na osnovu ugovora o zakupu, koji je zaključen pre 1. januara 2015. i koja su izmirila u celosti obavezu plaćanja zakupnine na dan podnošenja zahteva za kupovinu.

Dodatno, prodajna cena je tržišna koju treba da odredi poreski organ za razliku od drugih propisa koji regulišu prodaju državne imovine, a koji omogućavaju konkurenciju radi postizanja više cene.

Sem toga, ovim zakonom predviđeno je pravo na značajno umanjenje cene po kvadratnom metru, kao izuzetak od pravila po kome se ta cena određuje u skladu s tržišnom vrednošću. Predviđeno je da cena može biti umanjena ukoliko je tržišna vrednost predmeta prodaje rezultat investicija zakupca učinjenih u prethodnih deset godina, s tim što iznos umanjenja ne može preći 25 odsto od utvrđene tržišne vrednosti.

Na taj način ostavljen je prostor da propisani izuzetak zapravo postane pravilo, to jest da se bez prethodno precizno određenih kriterijuma u pojedinačnim slučajevima cena po  kvadratnom metru umanjuje do četvrtine utvrđene tržišne vrednosti.

Polazeći od toga, može se očekivati da će u skladu s predloženim rešenjem podnosioci zahteva samo u izuzetnim slučajevima platiti tržišnu vrednost utvrđenu od poreskog ili drugog nadležnog organa, što ponovo stvara sumnju da se zakonom  promovišu pojedinačni ili grupni interesi koji su suprotni javnom interesu.