Atenat, "snajper" i Pink-balističari

U Srbiji nema mnogo specijalista-snajperista koji bi pristali da rade za kriminalne krugove, sve su to bivši vojnici i policajci, koji imaju neki kodeks. Da neko živi u okolini beograda i počini ubistvo snajperom, odmah bi sebi natovario sve službe na vrat

"U sferi visoke politike, najefikasnije sredstvo za zaštitu nacionalnih interesa je snajper", napisao je svojevremeno u svom delu Anatomija globalističkog smrada magistar istorije Dragan M. Filipović. Naučna javnost za njega nije čula, stručna jeste, a da mu se pomene nadimak (Major Fića), znala bi i šira javnost, ali to, međutim, nije bitno za ovu priču.

"Kapitalno delo" magistra Filipovića, koji je već dugo u egzilu, malo ko je osim njegovih kolega i prijatelja pročitao, ali jesu očigledno "spin doktori" koji rade u mašineriji predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića; pa su odlučili da preko svojih "glasnogovornika" puste u javnost priču da je snajper pronađen u nekom od "štekova" gospodina Veljka Belivuka, zvanog "Velja Nevolja", namenjen za likvidaciju Vučića.

Zašto, kako, ko, nebitno je, u javnost je pušteno samo da je to trebalo da bude urađeno na otvaranju spomenika Stefanu Nemanji 27. januara, na Svetog Savu, iz jedne od zgrada na gradilištu "Beograda na vodi".

Odbrana i zaštita

Vučić ima sreću da ga štite vrhunski profesionalci iz vojske, iz jedinice za posebne namene "Kobra", koji ozbiljno rade i shvataju svoj posao, pa se takvo nešto ni u snu ne bi moglo desiti. Ali, ima i nesreću da mu o marketingu brinu "vrhunski srpski balističar iz Železnika" Dragan J. Vučićević, a saslužuju mu "bezbednjaci opšte prakse", rijaliti zvezde jutarnjih programa televizija Pink i Hepi – Božidar Spasić, svojevremeno isteran iz Državne bezbednosti, i samoproklamovani "potpukovnik KOS-a" Ljuban Karan iz Vojne. Vučićević je, naravno ne svojom voljom, sebe stavio na čelo "antisnajperskog tima" koji razotkriva sve detalje nikad pokušanog atentata, sve govoreći "mi", kad priča o akcijama MUP-a, potvrđujući time da je u tesnoj koordinaciji sa svojim prijateljem Vučićem.

Svim tim "opštebezbednosnim analitičarima", koji verovatno nikad nisu uzeli snajper u ruku, pogotovo ne pucali iz njega, nije palo na pamet da objasne da se radi o opasnom oružju, koje u rukama kriminalaca znači da hoće nekog da likvidiraju. Likvidacija snajperom je, inače, crnogorski "recept"; u Beogradu su se desile svega dve-tri likvidacije tim oružjem, i policija zna da su izvršioci i naručioci iz susedne države. U Srbiji nema mnogo specijalista-snajperista koji bi pristali da rade za kriminalne krugove, sve su to bivši vojnici i policajci, koji imaju neki kodeks. Da neko živi u okolini Beograda i počini ubistvo snajperom, odmah bi sebi natovario sve službe na vrat.

TV istražni postupak

Šta se desilo u slučaju snajpera prikazanog na "TV istražnom postupku", kojim je rukovodio vrhovni tužilac Vučić, a pomoćnik bio Aleksandar Vulin, osoba trenutno na mestu ministra unutrašnjih poslova? Pre početka prikazivanja "jezivih scena", snimak ide na snajper, i potom sledi objašnjenje kako je to opasno oružje kojim su hteli da likvidiraju "najviše predstavnike vlasti".

Vulin prethodno, a i sutradan, tvrdi da je to bio snajper za likvidaciju Vučića. U tome mu "tercira" i podržava ga pomenuta trojka, Vučićević–Spasić–Karan. U svom nepoznavanju svega, pogotovo realnosti, Vučićević se najviše "proslavlja" objašnjavajući, prvo u gostovanju na televiziji Pink, a sutradan na Hepiju, kako je to vojni snajper, jedan od najskupljih u svetu, sa kojim se na "par hiljada metara" ubija meta, a njegovim "blindirano-pancirnim mecima" buši i oklop na automobilu, a košta više desetina hiljada evra.

I sad se dolazi do poente priče – prikazano oružje (na slici) je lovački karabin Steyer Mannlicher Pro hunter, verzija Mountain, kalibar 7,62 milimetra (za čitaoce je nebitno da li je .308 W, odnosno lovački, ili 30-06, koji koristi vojnu municiju). U svakom slučaju, vrlo ozbiljno oružje, zbog čega bi državni organi trebalo da se zabrinu, bez obzira koga su hteli njime da ubiju. Da li predsednika države (što je malo verovatno jer ga čuvaju profesionalci, koji imaju i tzv. dubinsko obezbeđenje, u šta se autor ovog teksta više puta uverio i pohvalno se izrazio), ili nekog od drugih vođa navijača.

Taj karabin, "čedo" austrijske kompanije koja proizvodi razne vrste naoružanja za civilnu upotrebu, ali i za vojnu, našao se kod kriminalaca. Kako – to nek istraga i suđenje utvrde. Brodovima se u Crnu Goru iz Kolumbije švercuju tone droge, što ne bi moglo i nekoliko karabina. To je situacija nad kojom bi nadležne službe trebalo da se zamisle, ali ovde je problem Vučićevih "spinovatelja", koji jednostavno lažu javnost.

Reč stručnjaka

Autor ovog teksta je razgovarao sa čovekom koji je lovac, poznavalac oružja, i skoro dve decenije ima tu pušku. Kako je objasnio, ona jeste lepa i precizna, ali nije za udaljenosti veće od 200 metara, eventualno 300 metara ako meta, na primer, jelen ili divlja svinja, miruje. Na 500 metara je nedostižan san pogoditi nešto.

Puška, inače, kada je nova, košta oko 1500 evra, zavisno od načina "bruniranja" cevi; luksuznije varijante, po narudžbini, idu do 2000 evra. Nova optika, a na "Vučićevom snajperu" je Digex Pulsar, košta između 1100 i 1200 dolara, i to je ona sa noćnim, pasivnim nišanom. Polovne se kreću, zavisno od modela, starosti i istrošenosti, od 600 do 1200 evra.

Bivši snajperista policije za "Vreme" objašnjava: "Sa takvom puškom, moraš da budeš vrhunski da pogodiš na 500 metara. Sa ovom optikom nema ni teoretske šanse, ni na 500 ni na 700. Noću, ni na 200 metara, pad zrna je nenormalan na toj daljini." Onda objašnjava olučenje cevi dugačke 508 milimetara, temperaturu vazduha, vetra. "Previše ste vi novinari gledali američke filmove – dođe čovek, iz kofera izvadi rasklopljenu pušku, sklopi je, na nju samo ‘škljocne’ optiku i pogodi u srce čoveka na 500 metara. To je vaš problem", prekorno kaže, objašnjavajući koliko treba da se "upuca" snajper. I sprda se na račun ekipe "gospodina Nevolje", koja je to kao "upucavala".

Što se tiče snajpera, bivši specijalac MUP-a objašnjava da je ovo, iako pouzdana puška nekad, a i danas, nula u odnosu na ono šta se prodaje, čak i u prodavnicama lovačke opreme u Srbiji. "U svakoj lovačkoj radnji imaš mnogo boljih lovačkih karabina, cena 5000-15.000 evra, na njima Svarovski optika 7000-8000 evra, sa kompjuterom koji automatski pomera končanicu i analizira sve parametre – temperatura, vlažnost, brzina vetra."

Posle ovakvih informacija, vredi se zapitati – ako su ti ljudi "gospodina Nevolje" imali desetine miliona evra (zakopane u teglama u zemlji, tvrdi "sveznajući" Spasić, ne objašnjavajući odakle mu to saznanje), kako onda nisu kupili neku od takvih pušaka?

A ni Vučićević se, kao vodeći srpski "balističar", nije o tome izjasnio.

(Vreme)