Zemunska priča i "pijani brod"

Ludi genije Sava Šumanović je za sedam dana i noći naslikao svoj „Pijani brod“. U čamcu, nalik orahovoj ljusci, rasprostrlo se šest figura – tri ženske – obnažene i tri figure mornara. Junaci su prikazani u svetlu svoje pijane i raspusne lakomislenosti i bezumnosti čak. Nehajni spram stvarnosti – krhkosti svog plovila i razbesnelog mora.

Srbija je u mnogo gorem položaju od junaka Šumanovićeve slike. Njen brod tone, a opijeni putnici se dive i kliču kapetanu tonućeg broda, koji im obećava kule i gradove, „dolce vita“, „happy hour“, „ all inclusive“ - umesto da prionu da zapuše rupe na brodu, umesto da skoče na pumpe, umesto da stave pojaseve za spasavanje i da strpaju kapetana u brodski zatvor... Kapetan stoji gordo, ponet ljubavlju putnika, oznojen od sreće, sa suzama radosnicama, pogleda uprtog u svetlu budućnost, savršeno miran, sklopljenih prstiju, tihog glasa... Brodolom duše putnika i kapetana se izgleda već zbio(?) – ostala je samo formalnost – sam brodolom.

Jedino tako se mogu protumačiti rezultati izbora u Zemunu. Zanimljivo je i iritantno da je većina štampanih i elektronskih medija celo veče posle zatvaranja biračkih mesta i sutradan, objavljivala nakaradne rezultate izbora, iako je prave rezultate bilo lako ustanoviti. Uglavnom su saopštavani pogrešni podaci o broju odbornika, kao i informacija da je LDP prešao cenzus (iako je SRS sve vreme bila ispred LDP-a-, a obe stranke nisu bile ni blizu cenzusa - SRS-4,23% a LDP 4,20%). U ranim poslepodnevnim časovima rezultate je saopštila i izborna komisija, na osnovu 100% pristiglih zapisnika. Mnogi mediji se i dalje nisu osvrtali na ovu činjenicu.

Rezultati su sledeći. Biralo se 57 odbornika na 106 biračkih mesta. Glasalo je 35% birača (oko 56 000), za pola procenta više nego pre četiri godine. Nevažećih listića je bilo 2,5%, odnosno dve petine više nego na poslednjim opštinskim izborima (1,5%). Sve u svemu, to je ponovo jako mala izlaznost i svakako taj podatak značajno oduzima legitimitet bilo kojoj izabranoj vlasti. Koalicija SNS-NS- PS ima 51,85% i 39 odbornika, koalicija pet stranaka oko SPS- 11,56% i 8 odbornika, DS-8,95% i 6 odbornika i koalicija DSS- Dveri-6,65% i 4 odbornika. Od 14 lista, samo ove 4 su prešle cenzus i osvojile odbornike. Dalje, SRS-4,23%, LDP-4,2%, Zemunski pokret-2,34%, GG za Zemun-1,43%, Zemunska priča-1,41%, Moj Zemun grad-1,36%,Soc. Dem. Savez-1,15%, URS-SPO-0,99%, GA-0,8% i SNP 1389-0,53%.

Osnovno iznenađenje predstavlja rezultat SNS (pre 4 godine SNS je osvojila 34,5% glasova), jer se na izborima u nekoj velikoj opštini nikada nije dogodilo da jedna stranka sama osvoji nadpolovičan procenat glasova (podatak o koaliciji je nevažan, uz to, na listi se nalaze samo dva kandidata NS i jedan PS i to nisko na listi). Taj procenat je doneo SNS-u gotovo dvotrećinsku većinu u Skupštini opštine. Mnoštvo ljudi u Zemunu će vam potvrditi da je SNS uložila strahovite resurse u ove opštinske izbore. Pre svega novac. Govori se o pola miliona evra koje je SNS bacila u zemunsku kampanju. Biće interesantno videti kakav će finasijski izveštaj SNS da podnese Agenciji za borbu protiv korupcije. Ukupan broj glasova koji je SNS dobila je 29 000, što iznosi 18% od ukupnog broja birača, što je nedovoljno za puni legitimitet. Imajući u vidu da u opštini Zemun živi oko 200 000 stanovnika, zaključujemo da će SNS samostalno vladati opštinom Zemun na osnovu glasova 14,5% stanovnika! SNS je sa 23 skočila na 39 odbornika (od 57).

Ovakav rezultat SNS nas navodi na to da razmišljamo o povratku jednoumlja, jednopartijskog sistema i diktature, pošto sama SNS tvrdi da je to opšte raspoloženje građana Srbije. Podsetimo se činjenice da nacistička NSDAP i Adolf Hitler nisu došli na vlast pučom, već nizom izbora, kada su osvajali sve veći i veći procenat glasova (u novembru 1932. godine 33%, u martu 1933 – 44% i konačno u novembru 1933 – 92%!). Tada je nemački narod prigrlio Hitlera kao svog spasioca, a Evropa i svet u tome, uglavnom, nisu videli neki veliki problem.

Sledeće iznenađenje je katastrofa Demokratske stranke. Ova stranka je ostvarila jednocifren rezultat, što se skoro nije dogodilo ovoj stranci na bilo kojim izborima. Pre četiri godine, na opštinskim izborima DS je u koaliciji sa G17 (ZEZ koalicija) dobila 28% (recimo da DS-u pripada 25% a G17-3%). Takođe, prošle godine na gradskim izborima na teritiriji Zemuna, DS je osvojila 33,4% glasova. Radi se o strmoglavom padu, u prvom slučaju, od 16%, a u drugom slučaju,od 24% glasova. Umesto 15, DS će imati 6 odbornika.

Samo naizgled, rast SPS koalicije predstavlja iznenađenje. I pored afera i čini se talačke pozicije SPS-a i Dačića, narod vrednuje golu vlast, a i Dačićevu verbalnu veštinu (ma koliko se ja slagao sa čitaocima da tu nema veštine). Pre 4 godine SPS je imala 7,3% glasova, prošle godine na gradskim izborima u Zemunu 7,75% a sada 11,5%. Umesto 4 odbornika SPS koalicija će imati 8 odbornika.

Neveliko iznenađenje predstavlja poraz SRS u opštini koja je bila poznata kao njihov bastion. Na prošlim opštinskim izborima imali su 10% glasova i 6 odbornika. Ovaj put nisu prešli cenzus- dobili su 4,23% glasova. Čini se da ovo predstavlja konačni sunovrat te stranke.

URS su takođe doživeli katastrofu- dobili su manje od procenta. Sveže presvučena G17, učesnica svih vrhovnih vlasti punih 13 godina, u Zemunu nije prešla nijedan procenat, sve u koaliciji sa ruiniranim SPO-om i još nekim manjim strančicama. Umesto 4 odbornika, neće imati nijednog.

Najmanji pad je imala Demokratska stranka Srbije. Ona je manje više-ostala na svome. Pre četiri godine u koaliciji sa NS je osvojila 4 odbornika (tri DSS i jedan NS, realno je da je NS donela 2% glasova), koliko će imati i sada u koaliciji sa Dverima (tri DSS i jedan Dveri- procena je da su Dveri donele 2% glasova). Sada je ova koalicija osvojila 6,65% a pre četiri godine koalicija DSS-NS-7,09%. Prošle godine na gradskim izborima, sama DSS je osvojila 6%. U suštini, u odnosu na period pre 4 godine, može se reći da je u pitanju beznačajan pad od pola procenta.

Treba pomenuti i fijasko grupe građana „Građanska alternativa“ koju predvodi odbegli gradski odbornik DSS, koga je DS i gurnula u ove izbore da otme koji glas DSS-u. Oni su dobili svega 446 glasova (0,8%) i pored toga što su uložili prilična sredstva u kampanju (kuriozitet je da su imali i bilborde sa likom svog lidera, koji je političar- bavi se politikom desetak godina -a na bilbordima je glavni slogan bio „Ne volim političare“, iz čega bi se logično moglo zaključiti da lider GA ne voli samoga sebe, a pouzdano znamo da nije tako).

Zemunski izbori su pokazali da SNS „jede“ većinu stranaka. SNS se pozicionirala u tzv. centru političkog polja i svojim demagoškim programom i još više transformacijom svog lidera (koga za velike pare savetuju najbolji strani, pre svega nemački i američki savetnici raznih profila) se širi i u levu i u desnu stranu političkog spektra. Stoga je logično da najviše ugrožava upravo stranku koja je ranije zauzimala veći deo ovog prostora – DS.

Međutim, Srpska napredna stranka, kao produkt od pre 5 godina- stranaca, tajkuna i same DS, jeste postala tzv. Frankenštajnovo čudovište koje se otelo kontroli svojih tvoraca i počelo da jede svoje roditelje – u najmanju ruku- DS i nepodobne tajkune. To čudovište je prevazišlo izdajničku politiku prethodne vlade i kvislinštvo stranaka koje su je činile (sa svima, osim sa DS, je sada u koaliciji), pa je i formalno izvršilo čin veleizdaje zemlje. Da stvari budu još gore, sama Srbija se nalazi pred fiskalnim bankrotstvom[1], što će uzaludno pokušati da izbegne daljim besomučnim zaduživanjem, a to će uskoro dovesti zemlju do „dužničkog ropstva“. Ni to nije dovoljno, najavljuju se nepopularne mere[2], kao što su zamrzavanje plata i penzija, nova otpuštanja (za godinu dana ove vlasti 100.000 radnika je ostalo bez posla) ali i ujednačavanje plata u javnom i privatnom sektoru- što znači smanjenje plata u javnom sektoru koje su 30% više nego plate u privatnom[3]. Sve to potvrđuje i Izveštaj Fiskalnog saveta na 37 strana koji je porazan po režim[4]. Ali ni tu nije kraj. Režim preko podaničkih medija (većina štampanih i elektronskih) priprema teren za prodaju resursa poput Telakoma i EPS-a, ne bi li pokrio budžetsku rupu. I u takvoj situaciji glavni izdajnik i kvisling, bez stida, se drzne da kaže- sav znojav i suznih očiju- zbog pobede u Zemunu- da je ta pobeda odraz podrške naroda reformama i razvoju. Kuku lele!

Kao humoreska zvuči detalj da je odbornička grupa SNS u Skupštini grada Beograda, prošle nedelje, neoprezno predložila Deklaraciju protiv genetski modifikovanih organizama (GMO) (zabrana na teritoriji Grada Beograda)- koja je jednoglasno usvojena (i autor ovog teksta je oberučke glasao za). Kvaka je u tome što je upravo SNS genetski modifikovani politički organizam, koji je modifikovan i kolektivno i pojedinačno pre pet godina od strane Amerikanaca, pa ispada da je SNS ovom Deklaracijom tražila zabranu sebe same na teritoriji Beograda – što smo svi prihvatili – pa i oni sami!

Izvan šale, vratimo se na vreme iz Bergmanovog filma „Zmijsko jaje“ (The Serpents Egg), vratimo se u mračnu ekonomsku i svaku drugu stvarnost – stvarnost Srbije kao Pijanog broda. Hajde da izbegnemo brodolom duše ovog naroda. Vreme je za uzbunu!