Politički život | |||
Zbogom žohari, ili kako je EU postala "probušeni dolar" |
subota, 18. jun 2022. | |
Kada su 1987. godine nezaustavljivi autsajderi iz grupe Zabranjeno pušenje objavili pesmu "Kako je Velika Britanija postala probušeni dolar", verovatno nisu ni slutili koliko će njihovi stihovi pretrajati trenutak u kojem su nastali i čudesnim lobom, poput onog kojim je neku godinu ranije Maradona raspametio Diku Stojanovića a Marakanu podigao na noge, aterirati pravo u mrežu i postati najbolja ilustracija sveta u kome danas živimo. Istina, ne celog, već samo onog dela kojem bi i mi da pripadamo, mada po svemu suštinski važnom od njega otpadamo - Evropske unije. U pesmi Zabranjenog pušenja bezimena devojka nakon zemljotresa koji je pogodio Banjaluku i u kojem joj je "nestala adresa", dolazi u novi grad i novu školu, gde se zbog njene lepote vršnjaci, pa i junak ove pesme koji, da bi joj privukao pažnju ispred nje na odmoru dubi na glavi, redom zaljubljuju u nju. A kada na času geografije izađe pred kartu, zablista "sva ljepota sveta", a devojka iz Banjaluke u njihovim očima postaje veća i od Velike Britanije.
I sve bude sjajno do refrena, kada u pesmu mangupski ušeta "Đulijano Pike, otrov za klinke", gospodar ženskih srca, "zavede je u mraku, u velikom parku", a već sutra, onako prostački i slavodobitnički, za njom vikne "probušeni dolar".
Junak naše pesme, zaljubljen i mlad, ne znajući "šta je tu na stvari", nastavlja još neko vreme da pred njom dubi na glavi, ali ipak, i tako neiskusan i nevičan ljubavno - seksualnoj tematici uspeva da posle nekog vremena primeti promenu. Jer, "Britanija je postala ozbiljna i tužna, Britanija je postala obična i ružna". I eto dečačkog razočarenja, eto ljubavnih jada, i eto neslavnog ulaska "Britanije" u pesmu Zabranjenog pušenja. I baš poput zaljubljenih sarajevskih srednjoškolaca tada, tako i mnogi od nas čak i sada, sa ushićenjem gledaju na Evropsku uniju koja, za razliku od devojke iz pesme, kojoj je nakon zemljotresa "nestala adresa", adresu nikad nije ni imala. I pune dve decenije pred njom dube na glavi u nadi da će biti primećeni i, ko zna, možda i nešto više od toga. A nikako da se trgnu i shvate da je Đulijano Pike u liku Amerike već davno oposlio šta je sa Evropskom unijom naumio i za sobom ostavio probušeni dolar. I hajde što to mnogi nisu uspeli ili nisu hteli da primete ranije, Evropska unija se potrudila da i posle Đulijana Pikea izgleda koliko toliko dostojanstveno, pa se dubljenje na glavi do nekog trenutka u vremenu i može razumeti. Ali rat u Ukrajini je razotkrio sav besmisao koji kulja iz briselske centrale, i ogolio svu poniženost i žalosnu potčinjenost Evropske unije spram Amerike.
Na stranu to što je Evropska unija moralno bankrotirala i kao verodostojna slika i prilika kompletnog zapadnog sveta preko toga izgubila vitalnost i prestiž u duhovnoj i kulturnoj sferi. Na stranu i to što je postala ogledno polje za svaku vrstu izobličenja i društvene patolgije. Na stranu i što je izgubila kapacitet za kreiranje ičega vrednog što će nadživeti današnji dan. Sve je to poznato, već viđeno, opisano i jasno svakom ko ne zatvara oči pred istinom. Ali ovako ogoljena autodestrukcija i mazohistička predanost ispunjavanju svakog hira Amerike, od uništavanje sopstvene ekonomije, samim tim na duže staze i egzistencije, do opasnog i sasvim besmislenog zameranja preopasnom protivniku kakva je Rusija, zločin je bez presedana prema 450 miliona ljudi koji naseljavaju ovaj prostor. I hajde i da sagledamo položaj Nemačke, koja je zemlja pod američkom okupacijom i nema nikakvog izbora, ali šta je sa ostalima, ne računajući Mađarsku? Odakle i čemu tolika rešenost da se pogine za onog koji nije ništa diskretniji, a daleko je brutalniji i opakiji nego Đulijano Pike i koji za Evropskom unijom već dugo unazad pobednički i podsmešljivo dovikuje "probušeni dolar"? I odakle na sve to, tolika opčinjenost i opsednutost mnogih u našoj zemlji, počev od najvažnijih političkih aktera i iz vlasti i iz opozicije pa do ne tako malog broja građana, Evropskom unijom? Odakle tolika spremnost da se bespogovorno sledi "evropski put"? Zar ne bi bilo najnormalnije, sve i da nema sada već najdirektnijih ucena priznanjem nezavisnosti takozvanog Kosova i odricanjem od Republike Srpske, da se najzad sa tom farsom prekne? Jer, stvari su bestidno ogoljene i nepodnošljivo odvratne. Evropska unija je postala i jadna i tužna, Evropska unija je postala "obična i ružna". I zato je, umesto dubljenja na glavi, mnogo poštenije i smislenije reći "zbogom žohari"! Ali to je već druga pesma. |