Србија је устала да не би нестала, или зашто је данас, бити за студенте и бити за Србију једно те исто?!

Србија је устала да не би нестала. 

На ноге су је подигли они за које су многи говорили да су припадници изгубљене генерације, приковане за екране мобилних телефона, незаинтересоване за било шта што се у стварном животу око њих дешава, окренуте искључуво материјалним добрима, погледа упртих ка метрополама туђих држава.

У Србији се више не поставља питање да ли су они који данас достојанствено и господствено корачају улицама наших опустошених и наружених градова, из којих је наказна, наопака и убилачка власт покушала да протера и саму мисао о правди и слободи, достојни својих очева, већ да ли су очеви, чак и они који се труде да ухвате њихов дуг и брз корак, достојни својих синова. Исто, наравно, важи и за све мајке и ћерке које својом лепотом, слободоумљем и правдољубивошћу, обасјавају наше раскрснице и тргове. Јер, побуна против зла је привилегија по себи, али привилегија које треба бити достојан.

Данас је улица велика, пламтећа судница. Али, на њој не горе свеже потпаљене ломаче, већ блистају очи деце која су преко ноћи одрасла у велике и племените људе. Ова величанствена револуција духа прва је за коју ни сам Андрић, проницљив и сумњичав каквим га је Бог створио а балканска ветрометина исклесала, не би помислио да би могла породити чудовишта. Напротив, ова студентска револуција којој се, поред многих, у све већем броју прикључују и њихови наставници, прва је у читавом веку за нама која нас чудовшита и чудовишности, оличених у беспризорности и бестидности власти, истински ослобађа.

Зачета "у величини и моралној чистоти" она опстаје и једино захваљујући њима истрајава, осваја и распламсава срца и душе добрих и племенитих људи Србије. Како оних који овде живе тако и, сведоци смо тога, наших сународника који из далека посматрају чудесно успињање једне генерације и на њу ослоњене, из пепела подигнуте нације.

Због тога је, данас, бити за побуњене студенте и бити за Србију једно. Због тога је, бити и речју и делом уз њих, дужност сваког часног и правдољубивог човека. Због тога је борба за сламање тираније и слободу Србије не само наш једини задатак, који брише међугенерацијски јаз, већ и наш једини пут.