Vremenska prognoza u funkciji politike

Kako to rade RTS, HTV i RTV

Nije tajna da mediji u savremenom informatičkom društvu imaju ogromnu moć da utiču na vrednosnu i političku orijentaciju javnosti i pojedinaca. Takođe, nije nepoznato da iza medija uvek stoji neki politički i ekonomski interes. Pitanje je, na kakav način i sa kakvim profesionalnim načelima to rade? Da li se služe opštim interesima ili posebnim? U odgovoru na to pitanje, krije se njihova savremena tajna.

Razmotrićemo jedan deo rada Dnevnika RT Vojvodine koji se emituje kao Vojvođanski dnevnik (što stoji sve vreme emitovanja na ekranu). Dovoljno je da ga pogledate nekoliko puta i otkrićete neke implicitne poruke koje nisu nevažne sa stanovišta političkih i nacionalnih usmeravanja gledalaca. Za one koji stručnim okom posmatraju medije, teško je a ne zapaziti određena nacionalno-ideološka značenja u programu o kome je reč.

Prvo je pitanje koje bi moglo da se postavi jeste pitanje samog naziva televizijskog dnevnika. Zašto „Vojvođanski dnevnik“ a ne „dnevnik RTVojvodine“ ili, jednostavno „Dnevnik“? Jezički je korektno i jedno i drugo. Ali, prisvojni pridev «vojvođanski» sugerira teritorijalnost i neku vrstu imena za nacionalnost, dok naziv «dnevnik RTVojvodina» više sugerira građansku javnost. Onaj prvi se više obraća nekoj zajednici na određenom prostoru, a ovaj drugi je neutralniji informator u jednom delu države.

Povucimo analogiju sa RTS-om. Zašto ne - srpski dnevnik? Iz istog razloga. Srpski dnevnik računa sa srpskim narodom, a RTS sa građanima Srbije.

Analiza sadržaja vojvođanskog dnevnika zahteva sistematski pristup. Jedno precizno praćenje i merenje informativnog sadržaja tačno bi pokazalo koliko je čega iz javnog društvenog prostora. Lako se, međutim, zapaža da je najviše informacija o Vojvodini, a kada je reč o vestima o radu raznih organa vlasti, onda je u glavnoj ulozi predsednik IV Vojvodine. Kao da je izveštavanje o političkom životu Pokrajine svedeno na izvršne i skupštinske organe, dok za političku aktivnost stranaka – onih na vlasti i u opoziciji – nema mesta u dnevniku, već u nekim specijalnim prilozima. Ovakvom medijskom pažnjom zapravo daje se prednost politici koja sedi u upravnim organima, a zatamnjuje ona koja se protivi takvoj politici. Dobar primer je problematični Statut Vojvodine. Medijskim forsiranjem ličnosti iz izvršnog aparata vlasti, a bez ikakvog pominjanja Statuta, šalje se implicitna poruka o podršci Statutu. A pre neki dan u izveštaju o obeležavanju 500 godina manastira Krušedol, dodato je kako se DVD o manastiru prodaje „širom Vojvodine“. Kao da nema kupaca u celoj Srbiji!

Medijske poruke možemo da rangiramo po značaju i uticajnosti. Razlikovaćemo se u izboru i merilima. Po sudu onoga koji ovo piše, prvorazredni propagandni učinak za „vojvođansku stvar“, postiže se vremenskom prognozom koju nam šalje vojvođanski dnevnik. Kada dođe vreme da se obaveste gledaoci o sutrašnjem vremenu, na ekranu se prikaže karta Vojvodine sa nazivima većih gradova i animiranom kišom ili suncem. Kiša pada samo do Save i Dunava a sunce sija samo iznad Fruške gore. Onaj gledalac koji iz Kikinde hoće da putuje u Niš ili Kraljevo, neće znati da li da ponese kišobran.

Ova vizuelna prezentacija vremenske prognoze, neodoljivo podseća na Dnevnik Crne Gore, u kome se nebo poklapalo sa granicama bivše jugoslovenske republike. Nisam od onih koji će reći da Crna Gora služi kao primer, ali nedopustiva je ovakva manipulacija pripadnicima istog naroda. Ta televizijska prognoza ulazi u svaki stan, svaku kuću i nema sumnje da ona formira jednu sliku prostora koji je «naš» ili «moj».

Još jednom da povučem analogiju sa RTS-om. Kada RTS obaveštava o vremenu onda prikazuje prostor zapadnog Balkana, sa nazivima gradova i izglednim vremenom. Bez granica. A kako to radi HRT? Sunce ili oblaci pokrivaju Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i zapadni deo Vojvodine. Vizuelne poruke su značenjske. U delu nesvesnog a i svesnog, u glavi gledalaca formira se slika jedne teritorije koja je nama bliska ili za koju smo zainteresovani. Izveštaji o vremenu u ovim elektronskim medijima (javnim servisima) izgledaju ovako: Velika Hrvatska, Srbija bez granica, mala Vojvodina.

Kako je mogućna ovakva obrada javnosti od strane vojvođanskog dnevnika? RT Vojvodine je javni servis. To znači da treba da izražava interese građana, odnosno onih koji finansiraju taj servis. Da li je u interesu građana se obaveste samo o onima koji su na vlasti ili o događajima iz susednog grada? Ostavimo po strani sve izjave o objektivnosti i oslobađanju od pritiska države. To su lepe reči. Pravo pitanje je ko stvarno kontroliše javni servis? To može da bude jedino kritička javnost. Ali, šta ako javni servis ne dopušta da se kritička javnost izrazi?

Nekome mogu izgledati beznačajne mape sa vremenskom prognozom. Ali, u politici ništa nije sporedno u tendencijskom smislu reči. Mali događaj proizvodi veliki. Sitna reč, krupnu. Vremenska prognoza željene granice.