Velike političke teme i lokalni izbori

Izjava Zorana Alimpića, ponovo izabranog potpredsednika gradske organizacije Beograda, o maloj izlaznosti sasvim jasno govori o nespremnosti Demokratske stranke da pokrene proces preispitivanja načina vođenja politike. „Mala izlaznost je očigledno najviše naškodila nama. Stranke su dobile uglavnom uobičajeni broj glasova, ali je zbog male izlaznosti došlo do drugačije preraspodele. Glasači SNS-a su bili veoma motivisani da izađu na izbore da bi jasno pokazali ko je za koga. Rezultati su takvi da ovim izborima nismo ništa promenili.“ Ovom funkcioneru ne pada na pamet da je mala izlaznost najviše naškodila demokratskim procesima u Srbiji jer pokazuje jasnu demotivisanost građana za učešće u političkom životu i demokratskom odlučivanju, ali i uverenje da nemaju nikakav uticaj na vođenje politike na lokalnom nivou. Osnovno pitanje zašto birači demokratske vladajuće koalicije nisu bili motivisani da izađu na izbore nije u fokusu pažnje ovog iskusnog aparatčika koji je preživeo sve izbore, ostajući uvek na nekoj od funkcija. Posle afere vezane za privatizaciju Luke Beograd i sramne uloge tadašnje gradske uprave u toj beskrupuloznoj otimačini državne imovine i nanošenja velike štete interesima grada Beograda veliko je iznenađenje da je i ovoliki procenat građana izašao na ove lokalne izbore i dao svoj glas proevropskim snagama.

Za Zoranom Alimpićem, koji je svojevrsna politička metafora, ne zaostaje mnogo u svojoj političkoj autističnosti Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora DS-a. Njegove izjave su pravi primer specifičnog političkog slepila, jer je za njega odbrana stranačke pozicije iznad svakog racionalnog razloga. „Nismo zadovoljni rezultatima lokalnih izbora. Očekivali smo više i u Zemunu i u Voždovcu. Sada je na nama da analiziramo razloge zbog kojih smo postigli slabiji rezultat nego što smo očekivali i da vidimo šta treba da menjamo. U politici se ne govori o krivici. Karakteristično je da je mali broj građana izašao na izbore. Ali razlog je što su teme bile lokalni komunalni problemi. Nije bilo velikih političkih tema. Osim toga, beogradske opštine nemaju tolika ovlašćenja kao velike opštine po Srbiji, jer u prestonici dosta posla obavlja centralna gradska vlast. Sve su to razlozi za slabu izlaznost. Očito je da nije bilo dovoljne zainteresovanosti građana. Izbori u DS-u su uvek zanimljivi i imaju posebnu dinamiku, u stranci se ne razmišlja o kadrovskoj reformi ili promeni statuta, a i ne gleda se šta se radi u drugim članicama koalicije Za evropsku Srbiju.“

Nema ni reči, a ni primisli da su možda način rada i delovanja Demokratske stranke doveli do marginalizacije građana jer se stožerna stranka vladajuće koalicije ne bavi najvažnijim socijalnim i egzistencijalnim pitanjima građana niti daje adekvatne odgovore na izazove sve dublje socijalne i ekonomske krize. Očigledno je da su funkcioneri Demokratske stranke do te mere izgubili sposobnost kritičkog mišljenja da opadanje podrške i širenje apstinencije nisu dovoljan razlog da se pokrenu svi potencijali stranke kako bi se ona izvukla iz ideološke i političke konfuzije, letargije, pasivnosti i striktne vezanosti za očuvanje vlasti i po cenu gubljenja svog identiteta. Ukopavanje u dostignute pozicije održanja na vlasti Demokratsku stranku je pretvorilo u stalnu marketinšku kampanju, odvojenu od realnog života.

Na Voždovcu je Demokratska stranka na vlasti već duže od deset godina, a rezultati ovih lokalnih izbora Koalicije za evropski Voždovac jasna su kritika vođenja ove opštine. Velika apstinencija birača na Voždovcu i u Zemunu pokazuje poraznu činjenicu da su stranke na birališta uspele da izvedu pretežno svoje članstvo i najvernije simpatizere. Izveštaji govore da su partije dobile tek koju hiljadu glasova više nego što imaju upisanih pristalica. Demokrate u obe opštine imaju oko 4.000 članova, a računali su na 57 hiljada sigurnih glasova. Međutim, za njihovu koaliciju glasalo je ukupno 28.000 Zemunaca i Voždovčana, duplo manje od očekivanja, i skoro dvostruko manje u odnosu na lokalne izbore iz 2008. godine. Velika apstinencija ne može se opravdavati nesuvislim tvrdnjama da su na lokalnim izborima važne samo komunalne teme i da na njima nema velikih političkih tema i da oni nisu prava prilika za realno odmeravanje političkih snaga. Da su stranke vladajuće koalicije pobedile na ovim izborima, to bi bilo tumačeno kao novi trijumf evropski orijentisanih demokratskih snaga. Ovako to su samo periferni i manje važni komunalni izbori. Zašto je onda vođena glamurozna izborna kampanja? I ovog puta su otvarani putevi, gradilišta, mostovi i obdaništa, a izbori su predstavljani kao političko biti ili ne biti. Jasno je bilo da će slabiji rezultat demokratskih i proevropskih snaga samo pojačati pritisak za raspisivanje vanrednih republičkih izbora i dovesti do daljeg profilisanja političkog prostora u Srbiji.

Upravo to dodatno komplikuje politički položaj DS-a, čiji koalicioni potencijal gubi na snazi jer koalicioni partner u vladi G 17 otvoreno je protiv lokalnih koalicija sa Srpskom naprednom strankom u Zemunu i Voždovcu. O tome govore i rezultati Liste za toleranciju koja je mogla da bude onaj jezičak na političkoj vagi koji bi i ovoga puta pretegnuo na stranu vladajuće koalicije. Naravno da su rezultati ovih lokalnih izbora od posebne važnosti za Srpsku naprednu stranku jer su sada dobili toliko potrebni politički legitimitet. Demokratska stranka je izgubila nakon slabih rezultata SRS-a priliku da se i dalje poziva na potrebu političke mobilizacije da bi se sprečio dolazak Radikalne stanke na vlast. Srpska napredna stranka je mogući koalicioni partner u formiranju vlasti na lokalnom nivou i tako otvara realan prostor da postane sistemska stranka, što Radikalna stranka nikada nije uspela da ostvari nakon učešća u vladi socijalista. Zato se otvara pitanje kakav će stav u odnosu na SNS zauzeti Demokratska stranka a da ne napravi previše trulih kompromisa koji će samo tanjiti i menjati njen politički identitet i koalicioni kapacitet.

„Mala izlaznost u Beogradu je ozbiljno upozorenje za političku elitu u Srbiji, posebno za vladajuću koaliciju. Apstinencija ukazuje na nezadovoljstvo i ogorčenost građana politikom i političarima. To je ozbiljan šamar za sve stranke, naročito ako se ima u vidu da su se sve partije ozbiljno posvetile ovim izborima.“ Ove trezvene reči dolaze od predsednika SDP-a Rasima Ljajića. Pitanje je da li ima ko da ih čuje u vladajućoj koaliciji koja nastoji da što pre vrati politički život u dosadašnju kolotečinu, a da se rezultati ovih izbora marginalizuju.

Kada je Demokratska stranka u pitanju nakon ovog prvog sigurnijeg upozorenja o krunjenju podrške građana bilo bi logično da se unutar ove stranke pokrenu radikalnije kadrovske promene, pre svega promeni anahroni statut i tako izmeni njen sadašnji centralizovani način rukovođenja i obezbedi učešće marginalizovanog članstva u vođenju i koncipiranju stranačke politike. Neophodno je pokrenuti inicijativu za donošenje novog programa Demokratske stranke koji bi pružio odgovore na izazove savremenog sveta i ideološki profilisao stranku koja je sada politička organizacija u kojoj dnevni politički interesi i imperativ pragmatizma dovode do gubljenja jasnog političkog profila. Nedavno održani izbori za predsednika Demokratske stranke u Beogradu upravo nam pokazuju da su neposredni izbori u Demokratskoj stranci, inače proglašavani za istorijski doprinos razvoju unutarstranačke demokratije, napušteni prvom prilikom kada je to zahtevala svemoguća politička pragmatičnost. Umesto prilike za neposredne izbore održana je još jedna aklamatorska izborna skupština koja je pokazala da je partijska oligarhija uvek spremna da žrtvuje poštovanje demokratskih načela za odbranu svojih interesa i pozicija.

„U politici istina mora čekati da nekome bude potrebna“, govorio je Tomaš Masarik. Možda će biti potrebno da Demokratska stranka doživi još neke izborne poraze da bi joj istina bila potrebna. Možda će tada već biti kasno. U politici postoji krivica, a najteža je ona kada se propusti istorijska prilika da se blagovremeno shvati da je kritički dijalog nezamenljiv u demokratskom razvoju stranaka i celokupnog društva.