Veleposlanica Jelena Milić i Zagreb vole se javno ili još jedan sunovrat srpske diplomatije

Kako i na koji način tumačiti teško shvatljivu i neprihvatljivu činjenicu da Jelena Milić - sebe voli da naziva veleposlanicom Srbije u Hrvatskoj - nije bila prisutna na nedavnom svečanom otvaranju Srpskog kulturnog Centra Josif Runjanin u Glini, niti je bila na komemoraciji deci koja su ubijena u ustaškim logorima tokom trajanja zloglasne NDH-a. Ali zato nije propustila priliku da u isto vreme poseti u Sisku biskupa Vladu Košića kome se zahvalila na prijemu i razgovoru i izjavila da su „nenasilje i dijalog uvek bili njen kredo i pre nego je postala veleposlanica Srbije u Hrvatskoj“.

Da li i njen sramni nedolazak na otvaranje Srpskog kulturnog centra u Glini spada u vođenje suverene i nezavisne spoljne politike Srbije koju ona na tako groteskan i nedostojan način predstavlja vodeći „dijalog“ sa biskupom V. Košićem. Ovakav njen postupak (samo jedan u nizu) dokaz je više da je srpska diplomatija bez ikakve jasne i dosledne politike u odnosu na položaj Srba u Hrvatskoj jer samo postavljanje Jelene Milić na mesto ambasadora Srbije u Hrvatskoj o tome jasno govori. Bez ikakvog diplomatskog iskustva, osobe koja je otvoreno kao aktivista nevladinog sektora lobirala za ulazak Srbije u NATO pakt i koja se nikada ozbiljno i temeljno nije bavila srpsko-hrvatskim odnosima i posebno složenom problematikom i često nezavidnim položajem preostalih Srba u Hrvatskoj nakon završetka građanskog rata u ovoj nekadašnjoj federalnoj jedinici socijalističke Jugoslavije.

Veleposlanica Jelena Milić nije našla za shodno i neophodno da bude prisutna na otvaranju Srpskog kulturnog centra u Glini 

Zato i ne treba mnogo da nas čudi da veleposlanica Jelena Milić nije našla za shodno i neophodno da bude prisutna na otvaranju Srpskog kulturnog centra u Glini jer taj izuzetno značajan događaj nije bio očigledno važan u njenoj političkoj agendi koju odlikuje neprilično ponašanje i otvoreno udvaranje njenom Zagrebu. Jer sve je očiglednije da se ona i Zagreb sve više vole javno što ona svojim ponašanjem sve više pokazuje, verovatno smatrajući da je to njen izuzetan veleposlanički uspeh.

Ugledni profesor Fakulteta političkih znanosti Dejan Jović u svom obraćanju povodom ovog malo je reći skandaloznog ponašanja veleposalnice Jelene Milić je rekao:“ Srpski kulturni centar svečano otvoren u Glini. Veliki događaj za Glinu, Baniju, Srbe i brojne prijatelje. Ne izgleda dovoljno velik da bi na njega došla ambasadorka Srbije ili tko drugi iz ambasade, čak i kad su tu Veran Matić, tri episkopa i izaslanik premijera Hrvatske“. Očigledno da to za Jelenu Milić nije bio dovoljno važan društveni i kulturni događaj da bi ona došla na ovaj za Srbe u Hrvatskoj posebno značajan skup koji ima dalekosežan ne samo politički značaj i smisao. Ovaj kulturni centar je od posebnog značaja za opstanak Srba u Hrvatskoj i razvoj njegovog kulturnog i političkog života. Posebno što je Glina jedno od izuzetno važnih mesta u kulturi sećanja srpskog naroda ne samo u Hrvatskoj. To očigledno ne zanima jelenu Milić jer je njen davnašnji kredo ispunjen dijalogom sa katoličkim prelatom koji je oličenje revizionističkog odnosa prema NDH-a i genocidu koji je počinjen nad srpskim narodom ne samo u Glini već i širom tadašnje tzv. Nezavisne hrvatske države i Jasenovcu.

Samo da podsetimo veleposlanicu Jelenu Milić ovom prilikom šta se u mnogo stradalnoj Glini desilo 1941 godine. Pokolj u Glinskoj crkvi je naziv za užasan ratni zločin koji se desio odmah na početku Drugog svetskog rata. Hapšenja Srba su otpočela krajem jula 1941 godine a ubijanja su potrajala narednih sedam dana. U tom monstruoznom zlodelu ubijeno je 1764 nenaoružanih civila. Muškarci iz mesta Glina su većim delom ubijeni ranije u onom prvom pokolju 12. i 13. maja 1941 godine kod Prekupa i Hođera. Pavelićeve ustaše su krajem jula 1941 godine iz sela u okolini Gline i Vrginmosta pohvatale Srbe, neke i na prevaru uz obećanje da idu na pokrst među kojima su bili deca i starci. Doterali su ih u Glinu i zatvorili u pravoslavnu Bogorodičinu crkvu. Dva dana posle Ilindana 1941 godine žrtve su zaklali. Jedini preživeli je bio Ljubo Jednak. Na tom mestu gde je bila crkva sada se nalazi Hrvatski Dom.

Nedolazak veleposlanice Srbije Jelene Milić na otvaranje Srpskog kulturnog centra u Glini jer je on od velike simboličke i istorijske važnosti za život i opstanak preostalih Srba u Hrvatskoj o čijim interesima i njihovoj kulturi sećanja bi pre svega ona morala sa posebnom pažnjom i pijetetom da brine, samo pokazuje da je to za nju poslednja briga jer ona ima mnogo značajniju pomiriteljsku misiju. Njoj je izgleda važnije da uspostavlja tzv. dijalog o poboljšanju dobrosusedskih odnosa i da se pri tome divi diplomatskim veštinama i dostignućima Mate Granića na promociji njegove knjige sa znakovitim naslovom „Diplomatska Oluja“. I to u vreme kada se u Beogradu emitovala premijera filma „Oluja“ koji je govorio o stradanju i etničkom čišćenju krajiških Srba nakon zločinačke vojno-redarstvene akcije u avgustu 1995 godine. Tom prilikom je ona povodom promocije knjige M. Granića zapisale ove reči:“ Promocija dopunjenog izdanja knjige doajena hrvatske diplomatije u punoj sali NSK. Prilika za kratak razgovor prilikom potpisivanja mog primerka. Nadam se da će mi ova knjiga pomoći u razumevanju okolnosti koje opterećuju naše odnose“. Sudeći po njenom nepriličnom ponašanju može se reći da je otvaranje Srpskog kulturnog centra jedan od faktora koji opterećuje naše odnose, jer kako drugačije tumačiti njeno izbegavanje da dođe na svečano otvaranje ove kulturne ustanove Srba u Glini.

Jelena Milić je postavljena kao izraz pogubne kadrovske politike koju naprednjačka vlast i predsednik Republike Aleksandar Vučić (kao glavni kadrovik u svim institucijama i ministarstvima) vode u ovom ministarstvu 

Već je opšte mesto svake analize naše društvene i političke situacije da živimo u zemlji u kojoj su razorene i devastirane sve državne institucije. Naravno da ni Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije moglo ostati izvan ovih razarajućih procesa, o čemu jasno govori činjenica da je Jelena Milić uopšte mogla biti postavljena za našeg ambasadora u Hrvatskoj, u susednoj zemlji koja za nas ima izuzetno važan značaj. Ona je postavljena kao izraz pogubne kadrovske politike koju naprednjačka vlast i predsednik Republike Aleksandar Vučić  kao glavni kadrovik u svim institucijama i ministarstvima) vode u ovom ministarstvu i sva odgovornost je na njima što je naša diplomatija doživela potpuni sunovrat (što se posebno može videti na našem Kosovu i Metohiji) .

Kada je trenutni ambasador u Hrvatskoj u pitanju moramo se setiti da su naprednjaci i Aleksandar Vučić sve učinili i preduzeli da se u Narodnoj skupštini Srbije ne donese Rezolucija o genocidu počinjenom nad srpskim narodom u Jasenovcu u vreme postojanja NDH-a. Sledeći ovako utvrđenu i sprovođenu politiku prema genocidu u Jasenovcu ispostavlja se da je Jelena Milić bila prava osoba za dosledno vođenje ovako postavljene politike „pomirenja“ i razvoja „dobro-susedskih odnosa“ sa Hrvatskom. Ona je samo u stvari produžetak samo malo modifikovane politike koja je vođena u socijalističkoj Jugoslaviji.

Veleposlaničko delovanje Jelene Milić samo nam pokazuje do koje mere je dezavuisana i dovedena u pitanje sama suština diplomatske profesije i službe u koju se danas ulazi pretežno na osnovu partijske i političke podobnosti i političke trgovine mestima u diplomatskim predstavništvima, koja često služe za odlaganje tzv. zaslužnih kadrova ili kao nagrada za verno služenje vladajućoj oligarhiji.

Naprednjaci i Aleksandar Vučić su sve učinili i preduzeli da se u Narodnoj skupštini Srbije ne donese Rezolucija o genocidu počinjenom nad srpskim narodom u Jasenovcu u vreme postojanja NDH-a

Žalosna je činjenica da karijerne diplomate, koji su posvetili svoj život radu i razvoju naše diplomatije ne nalaze snage i kuraži da se oglase i suprotstave razaranju ove izuzetno značajne državne delatnosti od čijeg delovanje ne zavisi samo ugled zemlje u svetu već i ukupni društveni i politički odnosi u našoj zemlji. Ali zato imamo sijaset penzionisanih karijernih diplomata i bivših ministra spoljnih poslova uvek spremnih i voljni da opravdaju i veličaju u režimskim medijima i opskurnim tabloidima svaki tzv. državnički potez velikog vođe A. Vučića. Time oni samo dodatno devalviraju diplomatsku profesiju.

Jedino što Ministarstvo spoljnih poslova može da učini (a što je teško i zamisliti) to je da pod hitno pokrene opoziv veleposlanice Jelene Milić jer ona nije dostojna da bude diplomatski predstavnik Srbije u Hrvatskoj, jer je to pokazala svojim dosadašnjim skandaloznim i neprofesionalnim ponašanjem i apsolutnim zanemarivanjem interesa srpskog naroda u Hrvatskoj, njegove istorije, tradicije i tragične stradalničke sudbine.

Zar ćemo 2025. godinu kada će u Hrvatskoj biti obeležena 30 godišnjica „Oluje“, zločinačkog etničkog čišćenja Srba iz nezavisne Hrvatske, dočekati sa veleposlasnicom Jelenom Milić koja se bavi uspostavljanjem dijaloga i to sa biskupom V. Košićem u vreme kada se otvara Srpski kulturni centar u Glini.

Svakako da će 30 godišnjica „Oluje“ biti posebna prilika da Hrvatska još jednom pokaže svoju državotvornost izgrađenu na osnivačkom mitu „o veliko -srpskoj agresiji“ i pravednom Domovinskom ratu. A šta ćemo mi uraditi povodom te za nas tragične godišnjice, sigurno je da nam odgovor ne može dati veleposlanica Jelena Milić. Ali podozrevam da to ne može da učini ni sadašnje Ministarstvo spoljnih poslova, kao ni naprednjačka oligarhija koja se samo zadovoljava organizovanjem komemorativnih skupova i anahronih igrokaza koji su više deo političke manipulacije za sticanje prizemnih političkih poena.

(NSPM)