Ustati od stola i zahvaliti Kacinu na njegovom "konsaltingu"

U predvečerje razrešenja takozvanog kosovskog pitanja, što u novogovoru briselske političke birokratije zapravo predstavlja eufemizam za amputaciju dela srpske teritorije suprotno međunarodnom pravu i principu nepovredivosti granica, oglasio se vazda "dobronamerni" predstavnik EU Jelko Kacin, naravno ne slučajno u ovom trenutku, da upozori javnost u Srbiji da ne sanja o tome kako će nakon dogovora u vezi sa Kosovom, nastupiti period stabilnosti i harmoničnog napretka u Srbiji.

Da ni govora nema o okončanju višedecenijske krize koja Srbiju potresa u vezi sa teritorijalnim pitanjima i prekrajanjem granica, stavio je do znanja briselski birokrata kandidujući transparentno i nedvosmisleno pitanje Vojvodine kao sledeću kartu na stolu u prljavoj, nameštenoj i pokvarenoj partiji u kojoj Srbija kao omamljeni kockar gubi sve više, na posletku stavljajući kao ulog i delove sopstvene teritorije u nadi da će ipak pobediti i ostvariti ključni dobitak - ulazak u Evropsku uniju.

Da je partiju gotovo nemoguće dobiti, izgleda da je jasno svim činiocima osim omamljenim političkim elitama u Srbiji koje, iz godine u godinu, ponavljaju identičnu mantru, to jest refren - "EU nema alternativu". Da je u ovoj geopolitičkoj partiji nemoguće izaći kao pobednik, jasno je ne zato što su Koštunica, Tadić, Dačić, Vučić i Nikolić netalentovani premijeri i predsednici država, antipatriote ili mrzitelji srpstva, već zato što protivnik ima neuporedivo jače karte, vara kečevima iz oba rukava, uprava kazina je na njegovoj strani, a ako dođe do kavge, jači je, moćniji, ima pištolj za pojasom, a mi smo krhki, usamljeni i razoružani.

Besmisleno je, dabome, trošiti reči na neprincipijelnost, nedobronamernost ili pokvarenost predstavnika EU. Galamiti poput Kalimera da je sve oko nas nepravda, da je svet zao i da su se svi urotili protiv nas, infantilno je, bespredmetno i troši dragocenu energiju.

Šta se onda može učiniti? Veoma mnogo. Može se naprosto ustati od stola i saopštiti partneru da više u toj i takvoj igri ne učestvujemo! Jedna je rečenica, to jest čvrsta i rezolutna odluka dovoljna da se izađe iz košmara večitog ponavljanja i recikliranja pritisaka, ucena, uslovljavanja i otimanja.

Da li je jedan ovakav potez antievropski, retrogradan i protiv epohe i duha vremena? Naravno da nije. Jer bi onda veoma uređena, stabilna i bogata država kao što je Island bila retrogradna kada je pre deset dana saopštila Briselu da okončava pregovore o svojim evrointegracijama, to jest da napušta sto za kojem se igra politički poker u kome su mudri Islanđani anticipirali sopstveni krah i osiromašenje u koliko se ne povuku na vreme.

Shodno rečenom, kada Jelko Kacin kaže da će se u procesu pregovora Srbije sa EU morati rešavati uvođenje adekvatnog stepena autonomije za Vojvodinu, to je pravi trenutak da se predstavnici srpskih vlasti zahvale Jelku na besplatnom konsaltingu i priupitaju ga da li su Slovenija i Hrvatska u procesu pridruživanja EU konstituisali neku autonomiju na svojoj teritoriji ili da li je Hrvatska ispoštovala imovinska prava svojim građanima kojima je oteto, spaljeno i zauzeto sve tokom rata i etničkog čišćenja?

Nadalje, trebalo bi Jelka upitati, pošto je rad da deli savete, kako ocenjuje procvat slovenačke ekonomije nakon desetak godina provedenih u EU i zašto je zapadna štampa pominje u kontekstu kandidata za novu Grčku?

Na posletku, slovenački problemi - slovenačka briga, Kacina kao briselskog birokratu sa astronomskim platama i dnevnicama ne dotiče drastični pad standarda prosečnog Slovenca, to je njihov problem i njihova briga! Ono što se nas kao države suštinski tiče jeste pitanje kontinuiranog besprizornog uslovljavanja koja vode ka razbijanju zemlje, destrukciji i nestabilnosti. Zaista nemam ništa protiv kada se kao uslovi postavljaju restitucija, poštovanje ljudskih prava ili poštovanje javnog reda i mira, borba protiv korupcije i slično. Sve zemlje kandidati za EU imale su set takvih i sličnih uslova koji ih stimulišu da rade i sebe učine mestom boljim za život.

S druge strane, ucenjivanje amputacijom Kosova i načinom na koji će se urediti položaj Vojvodine ne donosi dobro nikome i zato igrač, ako je partija mutna, a svima je jasno da jeste, treba da ustane i zahvali se ljubazno i prijateljski i kaže konačno, nakon decenija tumaranja i bespuća - "Odoh ja nešto da radim". Jedan od ključnih problema ovde je što je igra zamenila rad, odnosno san o prisajedinjenju nekoj velikoj i moćnoj sili koja će pružati fondove, pomoć, pozajmice i kredite, državnu strategiju i nacionalni plan kako da otvorimo nova radna mesta i razvijemo sopstvenu ekonomiju.

Sramota je biti gladan, besperspektivan i siromašan u državi toliko bogatoj plodnom zemljom, izvorima, banjama, termalnim vodama, ogromnim potencijalom za proizvodnju na bazi obnovljivih izvora energije, relativno jeftinom i kompetentnom radnom snagom i atraktivnim geopolitičkim položajem u Evropi i svetu.

Međutim, potrebno je zasukati rukave, napraviti strategiju i početi konkretno raditi na pregršt frontova, otvarati radna mesta u realnoj proizvodnji i stvoriti uslove da ljudi pokreću sopstveni biznis. Laž je da je to nemoguće učiniti ako niste član ili kandidat za EU. Da je tako, onda bi pomenuti Island ili recimo Švajcarska, Čile, Argentina ili Kina, odavno nestali u pomrčini. S druge strane, u samoj EU ima davljenika ili kandidata za davljenike koji poput Grčke, bez uslovljavanja, prodaju ostrva i delove svoje teritorije, koprcajući se u ropcu sopstvene ekonomske agonije.

Autor je jedan od osnivača Treće Srbije