Како Србију учинити пожељнијом туристичком дестинацијом

Пре неколико дана дневна штампа је објавила податак на основу мериторних истраживања да ће око милион грађана Србије овог лета путовати на летовање, од чега огромна већина иде пут приморских дестинација. Разборитом човеку, који не мора да буде вичан у домену економије, намеће се закључак да уколико сваки од поменутих милион житеља наше земље, у просеку, потроши неколико стотина евра, долазимо до рачунице од пар стотина милиона евра који се само у једној летњој сезони одлију из државе.

Наравно, нема у поменутим бројкама ништа спорно, ни чудно, ако се у обзир узме чињеница да се и из других европских и светских земаља одливају милиони евра и долара у време зимских и летњих годишњих одмора. Ипак, депримирајућа и забрињавајућа је чињеница да за разлику од многих земаља са неугодном климом или пак скромним природним потенцијалима, Србија има и адекватну климу (топла лета, хладне зиме) и неспорно, природне лепоте којих се не би постидела ни на једном светском такмичењу или конкурсу! Уосталом, ако лаже коза не лаже рог - на једном од последњих избора који је уприличен на светском нивоу, Ђавоља Варош, која је само једна у нисци бисера Србије заузела је високо место у одабиру светских природних чуда.

У вези са поменутим питањем, намеће се неколико тачака, доличних дебате, не само из политичког, већ и из економског па и патриотског угла.

На првом месту, ваља поставити питање зашто надлежни државни органи, институције, тела и организације, од министарстава па до туристичких организација, а који су плаћени из буџета државе, дакле новцем пореских обвезника, не врше проактивну пропаганду како би се Србија учинила пожељном туристичком дестинацијом не само за иностране туристе, већ понајпре за наше држављане који имају средстава и могућности да приуште себи летовање или зимовање? Сетимо се само кампање Црне Горе негде са почетка независности, пре шест, седам година, са којим интензитетом, финансијским средствима и политичком вољом се ушло у пројекат афирмације Црне Горе као пожељног туристичког одредишта. Тачно је да Србија, нажалост, нема море, али има друге адуте које може да понуди својим и иностраним грађанима а то су, планине, етно-туризам, реке и језера, очувана и људском руком ненарушена природна средина (у неким областима), надалеко чувене бање које по лековитости воде и ваздуха надмашују себи сличне из окружења, ски центри...

Средства уложена у пропаганду Србије као пожељне туристичке дестинације, као и за помоћ и подршку туристичким посленицима, сасвим сигурно би се вишеструко вратила, отварањем радних места и приливом у државни буџет. Не треба сметнути с ума чињеницу да нису сви туристи љубитељи мора, као и да постоје они довољно дубоког џепа који желе да осим мора, одмор проведу и на планини, бањи или у сеоском амбијенту.

Осим конкретне и финансијским средствима подупрте пропаганде или „P.R“-a, како се данас каже, умесно је подсетити и на још једну компоненту, у нас, на несрећу, често компромитовану и злоупотребљавану - а реч је о патриотизму. Ако немачким министрима није било испод части и достојанства да пролетос позову своје грађане да проведу одмор и потроше новац у пределима Немачке који су страдали у грозоморним поплавама, зашто би испод части било представницима српске политичке и остале елите да позову, најпре сопствене грађане, да проведу одмор и потроше новац на неком од одредишта, објективно, лепе и туристички занимљиве Србије. Да није тако, не би имућни Руси, куповали куће и плацеве у Врњачкој Бањи или на Фрушкој Гори, примера ради!

Зашто српска породица или брачни пар не би свој одмор провели на Златибору, Копаонику, Соко Бањи или на Фрушкој Гори, која представља праву ризницу манастира респектабилних и за светску културну баштину? Свима је дакле јасно да се природне лепоте, саме по себи, нигде нису алхемијом преточиле у радна места, новац и прилив туриста, већ је потребан марљив, конкретан, континуиран рад од стране политичке елите, а посебно институција које су за то надлежне, да се конкретна земља, а нас у овом случају интересује Србија, учини далеко значајнијом на туристичкој мапи Европе и света.

Дакле, мере које је упутно предложити су :

1.Улагање у пропаганду, маркетинг и „ПР“ како би се све природне лепоте и постојећа одредишта и знаменитости у најлепшем светлу приказали домаћој и светској јавности.

2. Издвајање озбиљних средстава од стране државе како би се кроз бесповратну помоћ, повољне кредите, финансирање пројеката и слично, подржали угоститељи, власници етно-села, бања етц.

3. Подизање еколошке свести и улагање средстава у чишћење природне средине и одржавање еколошког здравља у Србији.

4. Паралелно са афирмацијом и улагањем у туристичке потенцијале, афирмисати и помоћи производњу здраве хране и домаћих специјалитета и брендирање истих.

5. Подизање свести у домаћој јавности да ћемо потпомоћи наше људе и домаћу привреду па и себе саме ако се одлучимо за одмор у Србији!

Аутор је један од оснивача Треће Србије