Устати од стола и захвалити Кацину на његовом "консалтингу"

У предвечерје разрешења такозваног косовског питања, што у новоговору бриселске политичке бирократије заправо представља еуфемизам за ампутацију дела српске територије супротно међународном праву и принципу неповредивости граница, огласио се вазда "добронамерни" представник ЕУ Јелко Кацин, наравно не случајно у овом тренутку, да упозори јавност у Србији да не сања о томе како ће након договора у вези са Косовом, наступити период стабилности и хармоничног напретка у Србији.

Да ни говора нема о окончању вишедеценијске кризе која Србију потреса у вези са територијалним питањима и прекрајањем граница, ставио је до знања бриселски бирократа кандидујући транспарентно и недвосмислено питање Војводине као следећу карту на столу у прљавој, намештеној и поквареној партији у којој Србија као омамљени коцкар губи све више, на послетку стављајући као улог и делове сопствене територије у нади да ће ипак победити и остварити кључни добитак - улазак у Европску унију.

Да је партију готово немогуће добити, изгледа да је јасно свим чиниоцима осим омамљеним политичким елитама у Србији које, из године у годину, понављају идентичну мантру, то јест рефрен - "ЕУ нема алтернативу". Да је у овој геополитичкој партији немогуће изаћи као победник, јасно је не зато што су Коштуница, Тадић, Дачић, Вучић и Николић неталентовани премијери и председници држава, антипатриоте или мрзитељи српства, већ зато што противник има неупоредиво јаче карте, вара кечевима из оба рукава, управа казина је на његовој страни, а ако дође до кавге, јачи је, моћнији, има пиштољ за појасом, а ми смо крхки, усамљени и разоружани.

Бесмислено је, дабоме, трошити речи на непринципијелност, недобронамерност или поквареност представника ЕУ. Галамити попут Калимера да је све око нас неправда, да је свет зао и да су се сви уротили против нас, инфантилно је, беспредметно и троши драгоцену енергију.

Шта се онда може учинити? Веома много. Може се напросто устати од стола и саопштити партнеру да више у тој и таквој игри не учествујемо! Једна је реченица, то јест чврста и резолутна одлука довољна да се изађе из кошмара вечитог понављања и рециклирања притисака, уцена, условљавања и отимања.

Да ли је један овакав потез антиевропски, ретроградан и против епохе и духа времена? Наравно да није. Јер би онда веома уређена, стабилна и богата држава као што је Исланд била ретроградна када је пре десет дана саопштила Бриселу да окончава преговоре о својим евроинтеграцијама, то јест да напушта сто за којем се игра политички покер у коме су мудри Исланђани антиципирали сопствени крах и осиромашење у колико се не повуку на време.

Сходно реченом, када Јелко Кацин каже да ће се у процесу преговора Србије са ЕУ морати решавати увођење адекватног степена аутономије за Војводину, то је прави тренутак да се представници српских власти захвале Јелку на бесплатном консалтингу и приупитају га да ли су Словенија и Хрватска у процесу придруживања ЕУ конституисали неку аутономију на својој територији или да ли је Хрватска испоштовала имовинска права својим грађанима којима је отето, спаљено и заузето све током рата и етничког чишћења?

Надаље, требало би Јелка упитати, пошто је рад да дели савете, како оцењује процват словеначке економије након десетак година проведених у ЕУ и зашто је западна штампа помиње у контексту кандидата за нову Грчку?

На послетку, словеначки проблеми - словеначка брига, Кацина као бриселског бирократу са астрономским платама и дневницама не дотиче драстични пад стандарда просечног Словенца, то је њихов проблем и њихова брига! Оно што се нас као државе суштински тиче јесте питање континуираног беспризорног условљавања која воде ка разбијању земље, деструкцији и нестабилности. Заиста немам ништа против када се као услови постављају реституција, поштовање људских права или поштовање јавног реда и мира, борба против корупције и слично. Све земље кандидати за ЕУ имале су сет таквих и сличних услова који их стимулишу да раде и себе учине местом бољим за живот.

С друге стране, уцењивање ампутацијом Косова и начином на који ће се уредити положај Војводине не доноси добро никоме и зато играч, ако је партија мутна, а свима је јасно да јесте, треба да устане и захвали се љубазно и пријатељски и каже коначно, након деценија тумарања и беспућа - "Одох ја нешто да радим". Један од кључних проблема овде је што је игра заменила рад, односно сан о присаједињењу некој великој и моћној сили која ће пружати фондове, помоћ, позајмице и кредите, државну стратегију и национални план како да отворимо нова радна места и развијемо сопствену економију.

Срамота је бити гладан, бесперспективан и сиромашан у држави толико богатој плодном земљом, изворима, бањама, термалним водама, огромним потенцијалом за производњу на бази обновљивих извора енергије, релативно јефтином и компетентном радном снагом и атрактивним геополитичким положајем у Европи и свету.

Међутим, потребно је засукати рукаве, направити стратегију и почети конкретно радити на прегршт фронтова, отварати радна места у реалној производњи и створити услове да људи покрећу сопствени бизнис. Лаж је да је то немогуће учинити ако нисте члан или кандидат за ЕУ. Да је тако, онда би поменути Исланд или рецимо Швајцарска, Чиле, Аргентина или Кина, одавно нестали у помрчини. С друге стране, у самој ЕУ има дављеника или кандидата за дављенике који попут Грчке, без условљавања, продају острва и делове своје територије, копрцајући се у ропцу сопствене економске агоније.

Аутор је један од оснивача Треће Србије