Početna strana > Rubrike > Politički život > U Srbiji gladuju samo oni koji moraju, a ovi što gladuju dobrovoljno, obično završe siti
Politički život

U Srbiji gladuju samo oni koji moraju, a ovi što gladuju dobrovoljno, obično završe siti

PDF Štampa El. pošta
Vladan Dinić   
sreda, 13. maj 2020.

DŽabe šerpe, lonci… Da cela Srbija uzme da neprestano lupa čitavu godinu, ne bi se izjednačila ni sa jednim danom lupanja u Skupštini Srbije.

Da se odmah izjasnim: sa mnogim potezima Boška Obradovića — lidera Dveri, narodnog poslanika (još koji dan!), pogotovo sa fizičkim napadom na narodnog poslanika Marijana Rističevića — se ne slažem!

Čak, smatrao sam a i sad smatram, da Dveri (sa sve Savezom za Srbiju) moraju da izađu na redovne parlamentarne izbore u korona nedoba, da na glasanje pozovu svoje pristalice, a ima i njih (na užasavanje nadobudnog zamenika šefa Poslaničkog kluba SNS doktora Vladimira Orlića, kod kojeg se, da je slučajno doktor medicine, nikad ne bih lečio!; pritom, tom istom Orliću je Vjerica Radeta, poslanik srpskih radikala, održala besplatan čas iz poznanije prava i pravnih nauka — da je ispao naprosto smešan.)

Samo, nisu mi Boško Obradović, ni doktor Aleksandar Orlić tema ove moje beleške, jer ovakav koglomerat idiotluka na jednom mestu — nažalost u Sali Narodne skupštine gde im mesto nije — poodavno nije viđen!

Prava tema je — predsednik Skupštine Srbije, poznati novosadski advokat Maja Gojković iz ugledne advokatske porodice, koja, potpuno sam ubeđen u ovo što pišem, tačno i precizno zna o čemu se radi!

U višesatnoj i višednevnoj “raspravi” u parlamentu Srbije — o potvrđivanju nekih odluka i propisa, ali više o odbrani lika i dela predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i vanserijskim uspesima Srpske napredne stranke i besomučnim napadima na “ljotićevca” i “fašistu” Boška Obradovića, “njegovog šefa Dragana Đilasa”, pa nekakvog Dragana Šolaka (osnivača kompanije Serbia broadbands (SBB), nejakog Vuka Jeremića i “njihovih tajkunskih medija”…se objektivno, blago rečeno — preteralo.

“Naša Maja”, danas udarna pesnica SNS, kao svojevremeno i desna ruka Vojislava Šešelja i jedinstvene Srpske radikalne stranke, da ne pominjem i brojne stranke kojima je prošetala, kad god je imala priliku da drži dugme za uključivanje/isključivanje mikrofona, kao kakav visokokvalifikovani električar, najčešće je to radila kad su govorili usamljeni predstavnici opozicije koji su bili na sednici. Konkretno — Đorđe Vukadinović, koji je potpuno legitimno iznosio svoj politički stav, ideje i primedbe, birajući reči, i ne pominjući bilo kakve ružne epitete za vlastodršce, a SNS to i jeste. Na svaku primedbu (pristojno iznetu, nezavisno od toga da li se slažete s njom ili ne), „naša Maja“ se hvatala za prekidač i narodnim poslanicama, jednostavno, kao makazama, “sekla struju” i isključivala ton!

Da su kojim slučajem živi velikani naše pisane reči Branislav Nušić, Jovan Sterija Popović iliti Radivoje Lola Đukić — a ne počivši, naša literatura bi bila bogatija za mnoga vredna dela o nama i našoj stvarnosti…

Takve makaze nisu bile u funkciji kad god su SNS poslanici pričali, mahom šta god im padne na pamet, koji su višestruko prekoračivali vreme za dvominutnu repliku (po poslovniku!) i sve zo se završavalo sa “hvala lepo!”

Posebno su bile zanimljive definicije “naše Maje” — ko su kriminalci, bitange, barabe, narkodileri i slični upotrebljeni demokratski izrazi i epiteti…

To, što “naša Maja”, kao predsednik Skupštine i “držač mikrofona” na to po važečim (nevažećim?!) skupštinskim propisima nije imala pravo, imala je!

Jer, SNS ima većinu u parlamentu! A zna se — kod nas ko ima većinu uvek teroriše manjinu.

Amin!

Ipak, tema sa skupštinskog zasedanja bilo je napretek: neke su važne, neke manje važne, a neke, Boga mi, i humorističke i smehotresne…

Da su kojim slučajem živi velikani naše pisane reči Branislav Nušić, Jovan Sterija Popović iliti Radivoje Lola Đukić — a ne počivši, naša literatura bi bila bogatija za mnoga vredna dela o nama i našoj stvarnosti…

Tu, da pomenem, i „čuvenog“ SNS doktora Atlagića čije diskusije uvek razgale sve one koji imaju živaca da slušaju njega i njegovo poimanje naše tužne zbilje. O “doktoru Atlagiću”, opisanom kao „ponosu Naprednjaka“, dosta je pisano. A evo i njegove biografije: Rođen 30. aprila 1949. Osnovnu školu završio u Ostrovici, gimnaziju pedagoškog smera u Benkovcu, Filozofski fakultet u Benkovcu, smar istorija i pedagogija. Potom upisuje postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu u Zadru a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Prištini gde je profesor i član Senata Univerziteta. Objavio je osam knjiga i preko 150 naučnih radova). Bio je zastupnik u Saboru Republike Hrvatske i predsednik opštine Benkovac, kao i predsednik Republičke zajednice za nauku Hrvatske. Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Član je Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko duštvo i zamenik člana u Odboru za Kosovo i Metohiju.

U Srbiji je, nažalost, odavno poznato da oni koji mnogo pišu — slabo čitaju, a da su oni koji čitaju izgleda slabo funkcionalno pismeni. Ali, dr Atlagić je svojim “delom” lučonoša akademske poplave u redovima naprednjaka.

O “uspesima” dr Atlagića i njegovim “naučnim dostignućima u Skupštini Srbije, u “Svedoku” često je pisao moj, sad i nažalost počivši novinar Milivoje Glišić, bard pisane reči.

I, taman kad sam pomislio da je kraj budalaština iz Skupštine, na red je stigla — dijeta. Prvo su dijetu, štrajkujući glađu na skupštinskim basamacima, započeli opozicioni poslanici, ugledni doktor Miladin Ševarlić i Boško Obradović… kad odjednom, iz čista mira i siti, na stolicama, pred Skupštinom Srbije pridružili su im se i čuveni SRS preletačević i nekoliko nedelja SRS kandidat za predsednika Srbije, danas šef poslaničkog kluba SNS (čudni su putevi gospodnji) Aleksandar Martinović i nova SNS zvezda u usponu Sandra Božić.

E, sad, ovo je dilemma! Da li su se Aleksandar i Sandra (SNS) pridržili da podrže Ševrlića i Obradovića u zahtevu da se raspravlja o Kosovu, ili da njihov štrajk glađu obesmisle?!

Ne verujem da Aleksandar Martinović ne zna da je pravosuđe u Srbiji samostalno, a ne poslušnik stranke na vlasti!

Ali, mogu da verujem, da on, ŠEF poslaničkog kluba ZNA i VERUJE, da ovakvim dijetalnim pritiskom može da prislili pravosuđe da nekog uhapsi ili oslobodi?!

Ako je to ideja, onda sve SNS priče o razvoju demokratije, demokratskim principima, slobodama i koječemu još mogu da se podvedu pod “smuti pa prospi”?!

Istina, mogu da razumem, možda poslanika SNS Sandru Božić: korona uzmiče, vreme je sve lepote, stižu godišnji odmori, plaže i vreme je da se dotera linija i poradi na izgledu?

Ko zna? Sve je ograničeno osim ljudske gluposti!

Uostlaom, imali smo da je vlast organizovala protestni skup protiv opozicije, pa je red sad i ovo…

Ali, ni ovaj izum nije nov: da valst štrajkuje glađu nije već primenio nadaleko čuveni inovator Aleksandar Vulin, ministar vojni kad je nekoliko dana sprovodio dijetu štrajkujući glađu?!

Pa, jeste!

I?

Ništa!

U Srbiji gladuju samo oni koji moraju, a ovi što gladuju dobrovoljno, obično završe siti… A ovaca je mnogo.

(Autor je glavni i odgovorni urednik Svedoka)

(SvedokOnline)

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner