Svetislav Basara kao korifej, žrec i arbitar slobode mišljenja

Retko se može u istoriji naše štampe naći primer da je jedan list posvetio svoju naslovnu stranu, dve posebne strane (u rubrici pravo) i redakcijski komentar presudi nekog od naših sudova. U ovoj nesvakidašnjoj i do sada neviđenoj prilici radilo se o objavljivanju presude Apelacionog suda kojom je skinuta krivica sa kolumniste Svetislava Basare, ali i lista Danas za uvredu urednika NSPM-a Đorđa Vukadinovića. Ovaj kolumnista je izgleda toliko dragocen za uredništvo ovog lista kada se njegovom apelacijskom „oslobađanju“ posvećuje toliki novinski prostor.

Na stranicama ovog lista u broju od 31. januara – 1. februara 2015. godine slavodobitno se proglašava značajna pobeda pravne države jer je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u kojoj je Svetislav Basara okrivljen po tužbenom zahtevu za uvredu. Tužba je inače bila zasnovana na tvrdnji nedodirljivog kolumniste Svetislava Basare da je Đorđe Vukadinović “putem objavljivanja svojih članaka doprineo ekscesnom ponašanju pojedinaca i manjih grupa“ na mitingu održanom povodom proglašavanja tzv.nezavisnosti Kosova i Metohije.

U svojoj kolumni Svetislav Basara je doslovno napisao: “Elem. Istog dana se rulja huligana, koju je Udba spontano organizovala, trijumfalno osvetila Prištini demoliranjem Beograda. Patriotske snage su podržavale i opravdavale demoliranje, a Vukadinović i Antonić, udarne pesnice Koštuničine hunte, dali su se jedan na tipovanje individua koji kod kuće drže američke zastave, a drugi na usmeravanje pravednog rušilačkog besa na televiziju B92“.

Suština ovih reči se sastoji u optuživanju da se radilo o otvorenom pozivu na huškanje huliganskih grupa na nasilje, a to je rađeno u ime patriotskih razloga. Ovo je inače i bio osnovni razlog za podnošenje tužbe ze uvredu i to posle niza ideoloških diskvalifikacija, otvorenih i najgrubljih uvreda, politikantskih podmetanja koje je u raznim prilikama upućivao ovaj kolumnista Danasa i to ne samo ovim autorima koji objavljuju tekstove na sajtu Nove srpske političke misli.

Očigledno da je ovim tekstom pređena granica tolerancije koja je inače za ovog kolumnistu, „satiričara“, veoma fleksibilan i rastegljiv pojam. Obrazloženje presude Apelacionog suda sadrži pozivanje na član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i na određenje da je „Đorđe Vukadinović kao javna ličnost dužan da trpi granice pokretljive kritike, koja je šira nego kod pojedinaca koji ne vrši takvu funkciju i zato upotreba oštrih reči Svetislava Basare predstavlja oličenje i izraz slobode izražavanja“.

Najzad je Svetislav Basara dobio pravu potvrdu da je osvedočeni evropejac koji poštuje visoke standarde o zaštiti ljudskih prava. Inače on je ovaj tekst okarakterisao kao „satiru, oblik umetničkog izražavanja i socijalnog komentara koji je preterivanjem i krivljenjem stvarnosti, namerno provokativan i političke prirode“. Nema jasnijeg priznanja ovog kolumniste da se on u stvari bavi političkim obračunima i to pod okriljem stalnog pozivanja na njegovo „umetničko“ preoblikovanje i iskrivljavanje stvarnosti.

Ova presuda u naš javni prostor unosi specifično određenje javne ličnosti (sve sledeći visoke evropske standarde), koja je dužna da mirno i pokorno trpi granice prihvatljive kritike, upotrebu oštrih reči, preterivanje i krivljenje stvarnosti i sve se to smešta u prostor bezobalne slobode umetničkog stvaralaštva koja je obezbeđena i zacementirana članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ali u ovoj „umetnički“ oblikovanoj satiri Svetislava Basare radi se o njegovoj optužbi da su Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić svesno i otvoreno svojim tekstovima kao udarne tekstualne pesnice Koštuničine hunte podsticali rulju huligana da demoliraju Beograd, jer po njegovom sudu to je i bila stvarna namera patriotskih snaga, koje su organizovale politički skup, na kome je bio izražen protest protiv jednostranog proglašenja tzv. nezavisne države Kosova.

Nema tu ni traga od zastupanja slobode umetničkog stvaralaštva i odbrane ljudskih prava jer se Svetislav Basara u svojim kolumnama ne koristi umetničkim i estetskim sredstvima, već stranice Danasa isključivo koristi za svoje ideološke i političke obračune i plasiranje politikantske pamfletistike najprizemnijeg reda, u kojima nema umetničkog izraza već se radi o njegovom parapolitičkom delovanju, koje je sada dobilo i toliko značajan evropski ljudsko-pravaški imprimatur. Sad nema više ni formalnih ograničenja za njegovu „umetničku“ imaginaciju jer on samo evropejski koristi slobodu izražavanja, bez obzira na to što u svojim kolumnama koristi najprizemnije politikantske diskvalifikacije.

Sudeći po tretmanu koji je ova presuda Apelacionog suda dobila na stranicama lista Danas, Svetislav Basara je oktroisan u vrhovnog žreca i arbitra slobode izražavanja i sada će moći da do mile volje širi granice prihvatljive kritike kojoj sada mogu biti bez ikakve zadrške biti izložene javne ličnosti. To je samo potvrda onoga što je do sada radio Svetislav Basara, ne obazirući se na osnovne principe objektivnosti, pristojnosti i verodostojnosti.

Nije slučajno što su se ovoj presudi posebno obradovali veliki zastupnici slobode izražavanja iz E-novina koji još drastičnije, brutalnije i primitivnije koriste blagodeti osvojene slobode mišljenja (bez obzira na to što sud nije imao razumevanje za paškvile koje su pisali i prenosili o Emiru Kusturici), ne propuštajući da Đorđa Vukadinovića označe kao predvodnika verbalnih fašističkih odreda, čineći samo još ogoljenije ono što je u u svojoj kolumni činio njihov ideološki i politički istomišljenik Svetislav Basara.

Ovaj tekst nema za cilj da bude odbrana NSPM-a, a ni njegovog glavnog urednika, već se radi o ukazivanju na pogubnu praksu političkih diskvalifikacija, koja se sada može plasirati i pod okriljem evropske Konvencije o ljudskim pravima. Dovoljno je da neko (ne) ispuni Basarine i evropski oblikovane uslove i mora biti spreman da bude izložen i najtežim uvredama i podmetanjima i da pri tome ne može da zaštiti svoj lični integritet u našoj javnosti, jer je, hteo to ili ne, postao prava pokretna meta.