Стратегије хладног рата који се континуирано води против грађана Србије

Словене тешко можеш да победиш у рату, али зато у миру изгледа да можеш да им радиш шта хоћеш

***

Када су направили листу циљева хладног рата против грађана Србије, ухватили су се за главу: „Ово може да одради само звер! Професионалац нам ово неће хтети да изведе, јер се све коси са начелима струке, а моралан човек ће нас кад-тад одбити, јер су сви циљеви против етике, васпитања и религије. Требају нам извођачи далеко од професије и морала! Наћи ћемо их међу онима који су кренули, а нису стигли нигде, међу душама које су запостављене, повређене, запуштене, оштећене, болесне. Обућићемо их, купити им дипломе и гурнути на сцену!“

Лажне дипломе. Одмах да јавно саопштите да наши кадрови имају лажне дипломе, али наложите полицији да не реагује. Наши ће бити послушнији, а у народу ћемо развијати осећај да нема смисла живети морално. Од тога ћемо добити још једну корист – народ ће изгубити веру у смисао образовања, усавршавања и знања. Не само да ће народ почети да мрљави у школама, већ ће мрљавити у својим пословима, на својим њивама и својим мислима. Уместо нас ће уништити конкуренцију нашим компанијама а себи изворе прихода. Без пара одустаће од побуне, па и од себе самих.

Промоција говора насиља. Кадрови, које доведемо, немају појма о послу који раде, немају ни најмању способност комуникације – већина је неписмена. У јавни простор их не смемо пустити! Да би смо их држали на власти морамо променити и тон и начин јавног говора; морамо променити начин комуникације у друштву. Уместо разговора наметнути бесмисао и свађу! Укључити насиље у говор! Бесмислени дијалози нека испуне време било које јавне институције и личности. Разговор без резултата нека постане свакодневан, а насиље обавезни део говора. Нултог носиоца ове „епидемије“ ћемо сваки дан сатима држати у медијима. Народ и његови политички војници имитираће га у понашању, говору, и начину размишљања. Уништимо разговор између грађана. Циљ је да нема смисленог дијалога, да нема размене идеја, и да разговор нема закључка. Нека народ гледа, а не види; и нека слуша, а не чује!

Разбијање заједнице. Лакше је пљачкати више појединаца него организовану заједницу. Последице говора насиља ће бити ужасне, али нама није циљ побољшање већ пљачка. Стога, стварајмо сукобе у фирмама, институцијама, партијама, фамилијама, породицама – створимо сваког усамљеним. А са усамљеним радићемо шта нам је воља.

Политички војници који рентирају свој матични број. Нашим кадровима понављати да они рентирају свој матични број и ништа више; да немају шта да мисле, већ без поговора само да потписују све шта ставимо пред њих. Нашим кадровима даћемо функције и плате које су могли само да сањају, јер се за њих никада не би могли изборити. Новац није битан, јер не плаћамо ми, већ грађани! Захтевати да редовно показују захвалност на томе што им пружамо ову пословну „комбинацију“. Спуштати ниво достојанства, нек` спознају  да дно нема дна!

У ОУР Опозиција ћемо да доведемо кадрове истих особина као и у ОУР Власт. Ако неко покуша нешто да уради мимо наше команде, неће постићи ништа јер је неспособан.

Развијати зависност од привилегија. Наш политички војник мора да живи свакодневну неизвесност. Наш кадар мора бити у стању зависности од привилегија; да не пружа ништа а да узима колико хоће. Мора да нас моли да га „не дамо“ што нам олакшава управљање. И када хоће да одустану од узимања, нема одустајања - морају да наставе. Доста је када ми кажемо да је доста!

Партија окупља чланове искључиво због пара. За наше ратне циљеве не треба организација која окупља људе због идеја или идеала. Наши циљеви код савесних, професионалних и моралних домородаца, правиће нам безброј проблема а то ће да нам једе време, и заглавићемо се у балканском блату. Треба нам партија која окупља људе само на основу личних интереса. „Колико у парама кошта твоја лојалност?“ треба да буде најчешће питање. Вршење власти је пословни аранжман а не мисија. Политика не сме бити рад на узвишеним циљевима већ – прављење пара.

Каљуга која смањује притисак на политичку сцену. Од политичке сцене направити каљугу. То ће смањити прилив нових људи (које не контролишемо) и смањити притисак на политичку сцену. У политички кал неће хтети да уђе нико ко има било какву професионалну или људску вредност, или поштовање у народу - то су за нас непожењна лица. У политици учествоваће само они којима смо дозволили да буду ту.

Политички војници као алат пљачке. Наш се морају „уграђивати“ у све послове који се плаћају из пореске касе. Мали део ће моћи да задрже за себе, а остатак морају слати према врху пирамиде власти, а они ће прослеђивати нама. То је алат за уцену наших кадрова да боље слушају. Очигледном корупцијом, коју нећемо кажњавати, у народу ћемо стварати одбојност према сопственој држави. Лоше кадрове користићемо као покриће за наше остале плаћенике који урушавају јавне компаније. Фирме ће све лошије пословати, што ће им оборити цену. Од одбојности грађана према својој отаџбини до одбијања да је бране је мали корак.

Стварање емоционалног конфликта и беспомоћности код грађана. Јавно ћемо приказивати народу истину какав је наш кадар који управља њима. То ће убијати код грађана вољу за отпором. Не смеју имати веру у кадрове, али морају знати да их не могу склонити. Осећај беспомоћности ће смањити жељу за борбом, одложити побуну, и везаност за своју отаџбину.

Тровање служби система. Полиција има да спроводи законе, а посебно оне који су очигледно штетни. То урушава углед полиције, ствара поделу између државе и народа, а у човеку унутрашњи сукоб, што ће их привремено паралисати. Ако због тог унутрашњег сукоба неко „пукне“ и направи јад у кући или на улици, и то ће донети корист.

Притисак на грађане снижавањем прихода. Паре за бављење политиком даваћемо само нашим. Да се не би стварали нови покрети и организације, спустићемо ниво прихода само онолико колико је довољно да преживе - нека дишу на шкрге! Нека немају пара да живе, тако се неће бавити политиком. Има да свакодневно буду свесни колико је крај близу. Тако ће требати мање времена да реагујемо у случају побуне.

Циљ је куповина времена а не развој друштва. Надувајмо број чланова странке, фалсификујмо статистичке податке, наши кадрови нека намерно праве лапсусе у јавном говору, новине нека буду пуне лажних вести - нека народ зна да га лажемо! То убија вољу за отпором и купује време. Лажни бројеви збуњују и убијају вољу за отпором. Ако се народ побуни, сврзаћемо га и замајавати кроз грађанске организације, партије, покрете и „независне“ интелектуалце.

Купујмо време! Тако ће цена слободе (за њих) бити све већа и већа. Начинимо да време ради за нас, јер како време пролази, ми ћемо бити богатији, а они разоренији. Цена, коју буду морали да плате ако хоће да нас скину са грбаче, сваким даном ће само расти.