Šta nam kazuju Čankove izjave o "političkom proleću" u Vojvodini?

Uoči odlučujuće runde pregovora srpske vrhuške sa evropskim činiocima i Hašimom Tačijem, lider LSV-a, Nenad Čanak, podsetio je ukupnu javnost u Srbiji, da čak i ako predamo Kosovo, "odsečemo gangrenozni deo organizma", kao što govore neki politički akteri u Srbiji, "rešimo se balasta" i slično, ni u kom slučaju nećemo uploviti u mirnu geopolitičku luku niti ćemo otkloniti opasnost od dalje dezintegracije odnosno komadanja Srbije.

Lider Ligaša u izjavi Javnom servisu Vojvodine, naglašava da se ove godine, nakon jednog veka konačno pruža prilika za rešenje kosovsko-metohijskog čvora i da će se možda konačno pružiti prilika za dolazak Vojvodine na spisak prioritetnih tema. Ipak, možda se gospodin Čanak razočara ukoliko nakon eventualne predaje Kosova, na dnevni red, pre Vojvodine, dođu, recimo, „preševska dolina“ ili „Sandžak“, odnosno Raška oblast. Tada bi se zagovornici vojvođanskog političkog proleća grdno razočarali jer bi se na to godišnje doba moralo čekati još par decenija ili čitav vek!

Nedvosmislena je činjenica da veliki deo građana Srbije smatra da ne treba prihvatiti secesiju Kosova a naročito ne njegovo priznanje zarad bilo kog cilja i to iz državotvornih, patriotskih, ustavobraniteljskih i sličnih razloga s jedne ali i brige i potrebe da se zaštite naši sunarodnici na Kosovu, s druge strane. Međutim, čini se da javnosti Srbije često promiče, još jedan, izuzetno značajan argument, zašto ne treba prihvatiti diktat o potrebi da se odreknemo Kosova, a na koji nas upravo podseća lider LSV-a. Taj argument je svakom razboritom čoveku jasan. Što pre moćni činioci amputiraju Kosovo i omoguće Tačiju i kompaniji da zaokruži državu u kojoj uzgred budi rečeno pola stanovništva ne radi ništa, u kojoj se ništa ne proizvodi, cveta trgovina narkoticima i trgovina ljudima, a stepen ljudskih prava je na dramatično niskom nivou, to pre će na dnevni red, to jest na meni moćnih svetskih činilaca doći ostali delovi Srbije koji su već tipovani kao potencijalne zone destabilizacije i dalje razgradnje Srbije. Gledano iz ugla takozvane uže Srbije, kada bi smo hipotetički pretpostavili da nas sudbina Kosova i našeg naroda tamo uopšte ne interesuje, opet je u dubokom interesu Srbije da se na zamišljeni način (amputacijom čitave teritorije) ne okončava krizno žarište na Kosovu jer je veoma moguća pojava "političkih proleća" u raznim drugim delovima Srbije!

Dakako, ukoliko bi neko gospodinu Čanku spočitao rečenu izjavu na ovaj način, belodano je da bi on uzvratio argumentima da ne misli ni na kakvu secesiju Vojvodine i tome slično već na potrebu da se nakon mnogo decenija Pokrajina oslobodi beogradske centralizacije koja guši ostatak Srbije, koči razvoj ostalih delova Srbije etc. Ipak, možda se stvari mogu sagledati i iz jednog posve drugačijeg ugla, šta bi to političko proleće u Vojvodini, zaista bilo. Statistički podaci i ekonomski pokazatelji govore da je Vojvodina nakon niza decenija po ekonomskoj snazi slabija od Beograda i tzv. uže Srbije? Pa da li je moguće da u tom srazu nema nimalo odgovornosti DS-LSV-SVM, koalicije koja suvereno vlada Pokrajinom već dvanaest godina? Čak i da teorijski zamislimo da je Beograd zaista apsolutno kriv za sve, a pokrajinske vlasti ni za šta, nije li onda licemerno sedeti u udobnim premijerskim, poslaničkim, direktorskim foteljama i kabinetima raznih alanfordovskih vojvođanskih agencija tipa „ministarstvo za istraživanje ruda i gubljenje vremena“, primati respektabilne, a često i astronomske plate, a ne moći ništa uraditi da Vojvodini i njenim građanima bude bolje? Nije li onda politički odgovorno, korektno i prema biračima pošteno, napustiti institucije koje nemaju apsolutno nikakvu moć i pristupiti momentalno izvođenju "političkog proleća" o kome je reč? Mimo toga, razboritom čitaocu, zaista je samo retorički potrebno uputiti pitanje da li su Beograd i zli centralistički i antivojvođanski elementi urušili Razvojnu banku Vojvodine? Da li je upravo pohapšene donedavne direktore RBV birala beogradska ili vlast u Novom Sadu? Naravno, postavljao ih je vojvođanski vrh. Jedan od troje uhapšenih, dr Srđan Petrović, već je sa narukvicom oko noge, proveo određeni period, nakon presude u kućnom pritvoru i to za vreme kada su na vlasti i u Republici i u Pokrajini bile demokrate! Na koji je to način ključnu ekonomsku instituciju u Vojvodini, Razvojnu banku, upropastila beogradska vlast? Da li je ona plasirala astronomske, nenaplative kredite mafijašima, koji su izmeđau ostalog doveli do kolapsa Banke? Naravno da nije.

Osim rečenog, valja postaviti još jedno razborito pitanje zagovornicima "političkog proleća" u Vojvodini - a ono glasi: Iz kog razlog do nekog oblika proleća, to jest renesanse u Pokrajini nije došlo od 2008. do 2012. kada su na vlasti i u Republici i u Pokrajini snage okupljene oko DS-a i LSV-a. Pajtić, pokrajinski premijer, Tadić predsednik Republike, Cvetković premijer, Egereši predsednik vojvođanske skupštine?

Možda je ipak, Vojvodini zaista potrebno političko proleće i neka vrsta promene i renesanse ali ono koje bi podrazumevalo da snage koje već dvanaest godina pokazuju svoje domete, veštinu, znanje i sposobnosti, a čiji su rezultati krajnje skromni, odu u opoziciju i prepuste upravljanje Pokrajinom novim snagama koje bi imale bolje i svežije ideje i donele određeni boljitak žiteljima Vojvodine!

Postoji još jedna, neobično važna činjenica iz pomenutog intervjua gospodina Čanka i njome bi trebalo da se pozabave svi činioci na političkoj pozornici Srbije i svi dobronamerni građani. Naime šef Ligaša tvrdi da je pitanje Vojvodine već internacionalizovano ali da se to krije od javnosti!

Mislite o tome.

Autor je sociolog i jedan od osnivača Treće Srbije